Јоханнес Кäбин
Јоханнес Кäбин, познат и по свом русифицираном имену Иван Густавович Кебин[1] (руски: Иван Густавович Кэбин; Калви, 24. рујна 1905. – Таллинн, 26. листопада 1999.) био је естонски и совјетски политичар који је био на челу Комунистичке партије Естоније од 1950. до 1978. године.[2] Кäбин је био етнички Естонац, али се његова обитељ рано преселила у Санкт Петербург, тако да је у Естонији сматран "Јестонцем". Политиком се наставио бавити и након распада Совјетског Савеза те је до своје смрти био члан Социјалдемократске радничке партије.
| Јоханнес Кäбин | |
|---|---|
 | |
| Мандат 26. ожујка 1950. – 26. српња 1978. | |
| Претходник | Николаи Каротамм |
| Насљедник | Карл Ваино |
| Мандат 26. српња 1978. – 8. травња 1983. | |
| Претходник | Мета Ваннас (в.д.) |
| Насљедник | Арнолд Рüüтел |
| Рођење | 24. рујна 1905. Калви, Естонија(тада  Руско Царство)
|
| Смрт | 26. листопада 1999. Таллинн, Естонија
|
| Политичка странка | КП Естоније |
| Занимање | учитељ, политичар |
| Вјера | атеизам |
Кäбин је рођен 1905. године у мјесту Калви у Естонији. Његова се обитељ врло рано преселила у Санкт Петербург, гдје његов отац убрзо умро. Године 1916., заједно с мајком и старијом сестром одлази на село, гдје су купили мању фарму. Године 1926. уписао је Лењинградску школу за совјетску и партијску изградњу, а годину дана касније именован је предсједником сеоског вијећа. Године 1938. дипломирао је на Институту црвених професора.
Радио је као професор у Москви прије повратка у Естонију након Другог свјетског рата.[3] Кäбин је касније постао замјеник директора Одјела за пропаганду и агитацију при КП Естоније. Године 1948. године постао је секретар Централног комитета за пропаганду. Двије године касније, на осмом пленуму, изабран је за Генералног секретара КП Естоније. Иако је иницијално био тврдокорни стаљинист, у пост-Стаљиновој ери постао је умјерењак, иако је и даље био искрени поборбик совјетске управе у Естонији. Уз подршку Кремља,[4] на тој је позицији био све до 1978. године, када је постао Предсједник Президија Врховног совјета Естонске Совјетске Социјалистичке Републике. Ту је позицију држао до 1983. године.
Након обнове естонске независности, остао је у земљи и до своје смрти био члан Социјалдемократске радничке партије. Умро је у Таллинну 26. листопада 1999. године. Покопан је на гробљу Метсакалмисту.
Референце
уреди- ↑ „КЭБИН ИВАН ГУСТАВОВИЧ - Визуальный словарь”. всловар.ру. Приступљено 2021-07-10.
- ↑ ОКИА. „Нõнда арвас Кäбин …” (ет). Сирп. Приступљено 2021-07-10.
- ↑ „Кэбин Иван Густавович”. www.wархероес.ру. Приступљено 2020-12-21.
- ↑ ЕРР, Тõну Таннберг, ајалоолане, Теадусте Акадеемиа лииге | (2020-05-14). „Тõну Таннберг: Кäбин пüсис пикалт вõимул тäну хеале лäбисаамиселе Москвага” (ет). ЕРР. Приступљено 2021-07-10.