1675

Ово је чланак о години 1675.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	16. вијек – 17. вијек – 18. вијек
Деценија:	1640-е  1650-е  1660-е  – 1670-е –  1680-е  1690-е  1700-е
Године:	1672 1673 1674 – 1675 – 1676 1677 1678

1675. по календарима

Грегоријански	1675. (MDCLXXV)
Аб урбе цондита	2428.
Исламски	1085–1086.
Ирански	1053–1054.
Хебрејски	5435–5436.
Бизантски	7183–7184.
Коптски	1391–1392.
Хинду календари
• Викрам Самват	1730–1731.
• Схака Самват	1597–1598.
• Кали Yуга	4776–4777.
Кинески
• Континуално	4311–4312.
• 60 година	Yин Дрво Зец (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11675.
Подробније: Календарска ера

Година 1675 (MDCLXXV) била је редовна година која почиње у уторак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у петак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

1675 на Wикимедијиној остави

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 5. 1. - Франко-холандски рат: зимска кампања маршала Туренна у Алзасу - Битка код Турцкхеима је француска победа над Аустријом и Бранденбург-Пруском.
• јануар - Брат Баја Пивљанина Димитрије (Николић) се оженио Аном Јанковић, Стојановом сестром.
• 6. 2. - Ницолò Сагредо је нови млетачки дужд (до 1676).

Април/Травањ – Јун/Липањ

• април - Понесен буром, енглески капетан Антхонy де ла Роцхé наишао на оток Јужну Георгију (прво копно откривено иза Антарктичке конвергенције.
• 12. 6. - Млади Виктор Амадеус II постаје војвода Савоје, регенткиња му је мајка Марие-Јеанне.
• 20. 6. - Почиње тзв. Рат краља Филипа између насељеника и Индијанаца у Новој Енглеској.
• 28. 6. - Сконски рат: Битка код Фехрбеллина је победа Бранденбург-Пруске над Швеђанима.
• јун - Положен камен-темељац Катедрале Светог Павла у Лондону - архитекта Цхристопхер Wрен, градња углавном довршена 1708.
• јун - Јацоб Спон и Сир Георге Wхелер путују из Венеције у Цариград, Спон ће описати далматинску обалу и споменике.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 27. 7. - Битка код Салзбацха је француска победа, али погинуо маршал Хенри де Ла Тоур д'Аувергне, вицомте де Туренне.
• 2. 8. - Завршена Португалска синагога у Амстердаму.
• 10. 8. - Краљ Чарлс II положио камен-темељац Гриничке опсерваторије (први краљевски астроном је Јохн Фламстеед, постављен у марту).
• 11. 8. - Битка код Конзер Брüцке: царска победа над Французима, заробљен маршал Франçоис де Црéqуy - опасност од инвазије Француске.
• 24. 8. - Пољско-турски рат (1672–76): краљ Јан III Собиески односи победу код Лавова над многобројнијим Турцима.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 15. 9. - Почиње Бременско-верденска кампања - северни Немци и Данци против Швеђана.
• 20. 9. - 11. 10. - Неуспешна турска опсада Трембоwле (Теребовље).
• 11. 11. - Могулске власти погубиле сичког Гуру Тегх Бахадура јер се ни након мучења није хтео преобратити на ислам; наслеђује га млади син Гуру Гобинд Сингх (до 1708), последњи од десет живих гуруа.
• 11. 11. - Готтфриед Леибниз употребио диференцијални рачун.
• 21. 11. - Смрћу војводе Георга Wилхелма, Легничка Кнежевина у Шлезији долази под директну хабсбуршку власт.

Кроз годину

• Босански католици се жале на Порти да им пећки патријарх и православне владике траже новац и терају да читају јеванђеље по њиховом обреду - посредством Дубровчана, султан их узима у заштиту. Иначе, у Босни је остало осам фрањевачких самостана (крајем 16. ст. било их је четрнаест), број вјерника је опао са 80 на 70 тисућа.
• Затворен бивши лепавински архимандрит Симеон Кордић, који је подстицао Србе на побуну против унијатског епископа Зорчића (погубљен следеће године); неки калуђери кажњени због одбијања уније, други побегли у Турску.
• Андрија Змајевић завршио "Љетопис црковни".
• Турци траже од раје у Срему да им израде кола и бродове за рат.
• 1675-77 - Ђорђе Бранковић је посланик ердељског кнеза на Порти.
• Цассини установио да је Сатурнов прстен заправо више мањих прстена.
• Тито Ливио Бураттини предложио универзални систем мера, укључујући метро цаттолицо ("универзални метар") од данашњих 994 мм.
• У Француској откривена тровачица Мадаме де Бринвиллиерс - две године касније избија Афера отрова.
• Дело Пиа Десидериа Пхилиппа Спенера означава почетак пијетизма унутар лутеранизма.
• Капитулације Османског царства: трговачки уговор са Енглеском, први пут формализована функција драгомана (тумача).

Рођења

• 13. 2. - Игњат Ђурђевић - Ђорђић, дубровачки књижевник и хисторичар († 1737)
• 28. 2. - Гуиллауме Делисле, картограф († 1726)
• 31. 3. - Просперо Лорензо Ламбертини, папа Бенедикт XIV. († 1758)
• 1. 6. - Сципионе Маффеи, археолог († 1755)
• 14. 7. - Цлауде Алеxандре де Бонневал, војник у аустријској па османској војсци († 1747)
• 18. 8. - Анселмо Бандури, повјесничар († 1743)
• 15. 9. - Вахтанг VI, грузински владар († 1737)
• 21. 10. - Хигасхиyама, јапански цар († 1710)
• ? - Царло Бартоломео Растрелли, скулптор и архитекта († 1744)

Смрти

• 26. 1. - Доменицо II Цонтарини, млетачки дужд (* 1585)
• 10. 2. - Иван Белостенец, језикословац, лексикограф (* ца. 1594)
• 18. 5. - Јацqуес Марqуетте, мисионар и истраживач (* 1637)
• 12. 6. - Карло Емануел II, војвода Савоје (* 1634)
• 27. 7. - Хенри де Ла Тоур д'Аувергне, вицомте де Туренне, маршал Француске (* 1611)
• 27. 10. - Гиллес де Робервал, математичар (* 1602)
• 11. 11. - Гуру Тегх Бахадур, 9. гуру Сика (* 1621)
• 30. 11. - Цецил Цалверт, 2нд Барон Балтиморе, први гувернер Марyланда (* 1605)
• 15. 12. - Јоханнес Вермеер, сликар (* 1632)
• ? - Џоре Палмотић, пјесник и драматичар (* 1606)

Референце

Литература

• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5