Браșов (округ)

Браșов
У саставу	Румуњске
Управни облик	округ
Главни град	Браşов
предсједник	Аристотел Цăнцесцу
Површина	4766 км²
Становништво	549.217
Густоћа	115 становника на км²
Wеб страница	сите.јудбрасов.ро

Браșов чита се Брашов (румуњски: Јудеțул Браșов, мађарски: Брассó мегyе, њемачки: Креис Кронстадт) је један од 41 румуњских округа (јудеțа / јединица локалне управе) у центру Румуњске у Трансилванији.

Географске карактеристике

Браșов граничи са окрузима; Муреș и Харгхита са сјевера, Цовасном са истока, Аргеșом, Дâмбовиţом и Праховом са југа и Сибиом са запада.

Округ Браșов простире се по Источним Карпатима и Трансилванијским Алпама, градови и села леже по бројним долинама, ријека Олт и њене притоке најзначајнији је водоток. Административни центар је град - Браșов

Браșов има површину од 4,766 км² а по попису становништва из 2011. имао је 549217 становника, од тога 453, 325 Румуња, 39,661 Мађара, 18,519 Рома, а од некад велике њемачке заједнице преостало је 2,923 становника.

Привреда и атракције

Округ Браșов на челу са градом Браșовом и градовима Сăцеле, Рâșнов и Цодлеа, је један од највећих индустријских и културних центара Румуњске. У њему се производе стројеви, метални производи, кемикалије и текстил. Творница у Зăрнеșти се производи папир и целулозу, а у Фелдиоари грађевински материјал. На доста локалитета се копа жељезна руда.

Питорескна села Хăрман и Прејмер утврђена су између 13. и 15. вијека, а имају и значајне цркве из 13. вијека. У Хăрману се ткају теписи по узору на перзијске, а Прејмер је познат по мријестилишту пастрва и творници текстила.

Поред Браșова на планини Постăварул, високој 1.802 метара, налази се скијалиште Поиана Браșов.

Хисторија

Саси у заузели и населили тај крај у 13. вијеку, Османлије у 15. вијеку, Аустријанци у 17. вијеку, а након њих тим крајем су управљали Мађари до 1918.

Вањске везе

Браșов (округ) на Wикимедијиној остави

• Службене странице округа Архивирано 2015-02-21 на Wаyбацк Мацхине-у (ro)
• Браșов на порталу Енцyцлопæдиа Британница (en)