Центриола

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Структура ћелије (центриола означена бројем 13)

Центриоле у биологији означавају ваљкасте микротубуларне структуре које се могу пронаћи у многим животињским ћелијама и алгама, иако нису уобичајене у биљној ћелији. Зидови сваке центриоле се обично састоје од 9 триплета микротубула, иако има изузетака (нпр. код ембрија Дросопхиле (врста мухе) који имају 9 дублета или спремалних станица и раних ембрија Цаенорхабдитис елегане (врста глисте) који имају 9 синглета). Центриоли увијек долазе у пару организирани под правим углом наспрам један другог и представљају конституенте структуре зване центросом. Центриоле су структурално шупљи цилиндар дијаметра 150 нм и дужине између 300 и 500 нм. Сваки цилиндар у низу се састоји од протеина са комплексним тубулином као најважнијим.

Најважнија функција центриола је она у ћелијским диобама. Више центриола образују перицентриоларни материјал (ПЦМ) који игра важну улогу у стварању диобеног вретена. Функција диобеног вретена је уско повезана са кромосомима и њиховом кретању у ћелијској диоби. Неке животињске ћелије су способне да врше подјелу кромосома без центриола нпр. у женској мејози. Центриоле играју улогу у процесу митозе и мушкој мејози. Током ћелијске диобе (С фаза) центриоле се дуплицирају и крећу ка супротним половима, тако да постоји један пар за сваку кћерку ћелију.

У репликацији, сваки нови парни сет центриола се састоји од: оргиналне центриоле, плус новонастале центриола. Ако центриоле служе у формирању мотилетних органела, флагеле и цилие, онда двије старије центриоле, мајке центриоле, постају базално тијело које је срж тих органела.

Године 1996. др. Стуарт Блацк са Универзитета Цхестер је открио, у дугорочном проучавање да дјеца која пате од патуљастог раста пате од мањка процеса митотичких диоба ћелије, што има утјецај на њихову способност да се опорављају једнако брзо као и код узорка ћелија узетих од оних нормалног раста. Вјерује се да је ово откриће важно јер доказује да су њихове центриоле имале велике потешкоће у отпочињању процеса митозе услијед недостатка трећег вретена које се састојалао од двије микротубуле, умјесто три. [[Категорија:Целуларна биологија