Црква у Дура-Еуропосу
| |
|---|---|
| Локација | Дура-Еуропос Сирија
|
| Координате | 34° 44′ 44.98″ Н, 40° 43′ 40.65″ Е |
| Године изградње | 2. вијек |
| Религија | Кршћанство |
| Материјал | цигла |
Црква у Дура-Еуропосу је античка - кућна црква из Дура-Еуропоса у Сирији (недашњој римској Келесирији).
По бројним индицијама то је најстарија очувана кршћанска црква на свијету, са најстаријим приказом Кристова лика.[1]
Хисторија и карактеристике
[уреди | уреди извор]Прве кршћанске заједнице одржавале су своје обреде по приватним кућама, богатијих чланова, и то на ротирајућој основи. Негдје око 2. вијека почео је обичај да се неке од тих кућа донирају црквеној заједници и претварају у богомоље, тако је и објект из Дура-Еуропоса претворен у цркву негдје око 240.[1]
Будући да је кршћанство током 2. и 3. вијека још увијек било забрањено и предмет прогона, било је потребно да кршћанска богомоља буде дискретна, ако не и потпуно тајна. Због тог и црква у Дура-Еуропосу својим вањским изгледом (фасадом) ничим није указивала да је нешто друго осим обичне куће за становање. Једине промјене извршене су у унутрашњости у којем је централни атриј претворен у простор за обред.[1]
Касније је срушен зид између двију сусједних одаја - лијево од атрија, да се повећа простор за састанке. С друге стране атрија - на десно, једна просторија је претворена у абаптистериј која је накнадно богато осликана фрескама.[1]
Фреске
[уреди | уреди извор]Фреске из Дура-Еуропоса открили су археолози Универзитета Yале и Француске академије, током јануара и фебруара 1932., под водсвом - Цларка Хопкинса.[1]
Откриће тих фресака - старијих 73 година од службеног константиновог признања кршћанства, било је права сензација.[1] Нарочито зато јер су то најстарије фреске са приказом Криста на којима је он још голобради младић.
Све фреске откривене су у абаптистерију. На три је је лик Криста, то су Добри пастир, Исцјељење парализираног и Крист и Петар ходају по води. Пуно су веће фреске Адам и Ева, Давид и Голијат и Три Марије (у најлошијем стању) која приказује три жене (једна се не види више) које наричу над Кристовим саркофагом.
Све оне слиједе хеленистичко - јудаистичку иконографску традицију, иако су нешто лошијег квалитета него оне из сусједне синагоге.[1]
.
Припрема за скидање и рестаурацију фресака започеле су у марту 1932. Тај посао обавио је француски рестауратор Éмиле Бацqует, који је тај посао обавио нитроцелулозом (данас се зна да је то нестабилни материјал) којим је пошприцао фреске и након тог их скидао на подлогу од жбуке са конопљиним влакнима, уоквирену дрвеним рамом.
Скидање фресака довршено је тек након осам мјесеци у новембру 1932. Због тог кашњење и излагања фресака зраку и влази - оне су се поприлично оштетиле, па их се их се још и данас свако мало наново рестауира.[1]
На локалитету је пронађен и фрагмент грчког манускрипта - Диатессарон најстаријег цјеловитог текста свих четири еванђеља.
