Дравоград
Дравоград
| |
---|---|
Панорама града | |
Координате: 46°35′Н 15°01′Е / 46.583°Н 15.017°Е | |
Држава | Словенија |
Покрајина | Корушка |
Статистичка регија | Корушка |
Површина | |
- Укупна | 2.4 км²[1] |
Висина | 390 |
Становништво (2013.) | |
- Урбано подручје | 3 290[1] |
- Урбана густоћа | 1 370.8 стан./км²[1] |
Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
Поштански број | 2370 |
Службене странице www.дравоград | |
Карта | |
Дравоград (њемачки: Унтердраубург, средњовјековни: Трауберк) је град од 3 290 становника[1], административни центар истоимене опћине на сјеверу Словеније.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Дравоград је географско средиште словенске Корушке, које лежи на крижању трију долина ријека: Драве, Меже и Мислиње, поред аустријске границе. Дравоградску долину окружују шумом обрасле планине; Стројна (запад), Козјак (сјевер) и Похорје југ, а врх Кошењак на Козјаку је са својих 1522 м највиши.[2]
Град је удаљен око 60 км сјеверозападно од Марибора, и свега 8 км од аустријске границе.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Дравоград је једно од најстаријих насеља у Словенији, које се под именом Траберцх спомиње још 1185.[2]
Зна се да је за средњег вијека то било велико трговиште за сол и дрво и познати пријелаз преко Драве. Жељезничка пруга Клагенфурт-Марибор дошла је до насеља 1863. у то вријеме Унтердраубург био је већ поприлично велик, али је још увијек имао статус трговишта а не града (то је постао тек 2005.)
Након Првог свјетског рата Дравоград и околица припали су одлукама Споразума из Саинт-Гермаина Краљевини Југославији.
За Другог свјетског рата између 1941. - 1944. Нијемци су за потребе своје ратне индустрије подигнули мању хидроелектрану тик на улазу у град, коју су савезници разрушили у априлу 1945., па је обновљена и коначно довршена 1955.
Код Дравограда се неких 100 припадника Дравске дивизије, за краткотрајног Априлског рата, храбро опирало јединицама Wехрмацхта и то пуна три дана од 6. до 9. априла, повукли су се према Похорју тек кад им је наређено.[3]
Исто тако водио се низ окршаја и након завршетка рата 1945. од 13 до 14. маја између партизанских јединица и припадника Црне легије, Усташке обране и Поглавникова тјелесног сдруга које су се настојале пробити према Блеибургу.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Најстарији сакрални објект у Дравограду је романичка црква св. Вида из 12. вијека, обнављана и дограђивана у 13. и 17. вијеку.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 „Словениа: Корошка” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 18. 04. 2014.
- ↑ 2,0 2,1 „Представитев обчине ” (словенски). Обчина Дравоград. Приступљено 18. 04. 2014.[мртав линк]
- ↑ „Како је Дравска дивизија Војске Краљевине Југославије организирала обрамбо...” (словенски). Маријан Ф. Крањц. Архивирано из оригинала на датум 2013-04-16. Приступљено 17. 04. 2014.