Хопи

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Хопи дјевојчица
Хопи-кошарашица.
Настамбе Хопија
Змијски свеченик

Хопи (Моки, Моqуи), Шошонско племе, у ранија времена називано и Моки или Моqуи, језичне породице Уто-Азтецан, настањено на подручју резервата Хопи у сјевероисточној Аризони. Године 1990. Хопи су бројали око 12,000 душа.

Хопи сами себе називају Хóпиту, "мирољубиви" или Хóпиту-схíнуму, "мирољубиви људи". Име им и пристаје јер Хопи су уистину 'мирољубиви', и често их се у литератури наводи као 'Мирољубиви'. Назив Моки или Моqуи није разјашњен, у њиховом језику та ријеч значи 'мртав', и засигурно нема никакву етничку вриједност. Од имена која су им дали друга племена, најљепше су их описали Апачи, назвавши их А-ар-ке или Е-ар'-ке, у значењу "они који живе високо на врху меса". Хопији су били присиљени градити своје пуебле на месама управо због напада Апача и Наваха, и касније Шпањолаца.

Хопи су имали седам главних пуебала који можда имају и неке карактеристике племена. То су:

Постоји још неколико мање познатих пуебло-насеља:

  • Хомолоби, близу Wинслоw, овај пуебло био је насељен прецима из разних Хопи-кланова .
  • Кисакоби, на сјеверозападној страни Еаст Меса. Припадао прецима Wалпима.
  • Куцхаптувела, на терасама Фирст Еаст Меса близу Wалпија. Припадао прецима Wалпима.
  • Моенкапи, фармерско село Ораибија око 40 миља сјеверозападно од њега.

Разни аутори редовито међу пуебле Хопија пишу и онај Хано или Теwа Индијанаца, страног племена које нема ничега заједничког са шошонским племеном Хопи, осим чињенице да су се населили на њиховој земљи.

Кратка повијест

[уреди | уреди извор]

Хопије 1540. посјећују Францисцо Цоронадови људи које предводи Педро де Товар, они ипак због географске изолираности, остали су доста дуго поштеђени еуропског утјецаја, у односу на друга пуебло племена. Шпањолци своје мисије почињу утемељивати тек 1629. у пуеблима Аwатоби, Ораиби и Схонгопови. Ове мисије касније су разорене у устанку који је повео чувени Попе. Једна група Хопија, Аwатоби, позвала је мисионаре да се врате натраг. Хопи, премда мирољубиви, наљуте се на њихов чин и развалише им пуебло. Након ‘Пуебло устанка’ пуебле изграђене у подножјима Индијанци су напустили, и саградили нове по месама, да би се могли бранити од Шпањолаца. У истом времену једна група Теwа Индијанаца, Хано, побјегла је из подручја ријеке Рио Гранде и саградили су себи пуебло међу ‘Мирољубивима’. Током 18. и 19. стољећа, учесташе напади Навахо Индијанаца, рођака Апача из групе Атапаска. Невоље са ратоборним апачким скупинама за њих заврши тек у касном 19. стољећу пацификацијом истих. Године 1882. за ‘Мирољубиве’ је утемељен резерват Хопи Индиан Ресерватион, на које и данас живе са Хано Индијанцима, али на њему има и припадника других племена. Окружен са свих страна резерватом Наваха, 60.-тих и 70.-тих година 20, стољећа долази до нове неприлике са Навахосима који у великом броју нахрупише на резерват Хопија са већинском Навахо-популацијом. Долази до жестоког конфликта те је преко 10,000 Наваха и нешто мање од 100 Хопија са тог подручја морало бити пресељено.

Етнографија

[уреди | уреди извор]

Хопи су сједилачки фармери, узгајивачи кукуруза, граха, памука, духана и других култура. Пуебли Хопија подијељени су по клановима, најпознатији су наравно кланови 'Антелопе' и 'Снаке' чији чланови приређују свету церемонију 'Снаке Данце', плес у којем плешу са живим змијама у устима. Све се у Змијском плесу своди у ствари на молитву за кишу, која треба да падне и да живот кукурузу који ће нахранити Индијанце. Клан Бадгер приређује плесове Кацхина. Њихове религијске ритуале описао је повјесничар умјетности и етнолог Абy Wарбург у књизи Ритуал змије (ИПУ: Загреб, 1996.)

Вањеске Линкови

[уреди | уреди извор]