Цоординатес: 43°43′23″Н 10°23′47″Е / 43.72306°Н 10.39639°Е / 43.72306; 10.39639

Коси торањ у Писи

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Криви торањ у Писи
Основне информације
Локација  Италија
Географске координате 43°43′23″Н 10°23′47″Е / 43.72306°Н 10.39639°Е / 43.72306; 10.39639
Религијска афилијација римокатоличка
Провинција Писа
Дистрикт Тоскана
Wебсите http://www.endex.com/gf/buildings/ltpisa/ltpisa.html

Криви торањ у Пизи (италијански: Торре пенденте ди Писа или једноставно Торре ди Писа), је звоник катедрале смештене у граду Пиза, Италија, на тргу који се зове Кампо де Мираколи (Цампо деи Мирацоли).

Звоник је требало да буде потпуно вертикалан, али је почео да се криви непосредно после почетка изградње торња у августу 1173. године. Висина торња од земље до ниже стране је 55.86 метара, а од земље до више стране је 56.7 метара. Дебљина зидова при дну је 4.09 м, а при врху 2.48 м. Торањ је искривљен за 5,5%.[1] Тежина торња је процењена на око 14,453 тона. Звоник има 294 степеника.

Изградња торња

[уреди | уреди извор]

Темеље торња је поставио чувени архитекта Бонано Писано (Бонанно Писано) 1173. године и на њему радио до 1185. када је изненада нестао, остављајући грађевину са само три и по спрата висине. Не постоје тачни подаци о томе да ли је Бонано зауставио радове због тога што је схватио да се Торањ нагиње или је можда умро. Тако је Торањ, напола завршен, стајао пуних 90 година све док други архитекта, Гуљељмо де Инстрик, није одлучио да се ангажује на овом пројекту. Године 1250. чак неколико архитеката је покушало да га исправи, али је он и даље тонуо. Изградња је довршена 1360. године.

Исправљање торња

[уреди | уреди извор]

До 1990. године, торањ у Пизи се толико накривио да су званичници морали да га затворе за посетиоце и покрену санационе радове. Инжењери су успели да смање нагиб за 44 центиметра, вративши торањ у положај који је имао 1838. године. Криви торањ у Пизи поново је отворен за посетиоце и туристе у децембру 2001. године.

Када су инжењери започели подухват, прво су због обезбеђења опасали колоса јаким челичним ужадима. Торањ се и даље нагињао и једини начин да се он учврсти и у таквом положају остане и следећи миленијум, био је да се темељи изнова направе. Стручњаци су веома опрезно копали испод торња вадећи велике количине земље. Затим је торањ исправљен уз помоћ 800 тона тешких оловних тегова.

"Вратили смо свету једно од највреднијих уметничких дела", рекао је архитекта Микеле Јамиолковски. "Спасилачка акција" коштала је преко 50 милиона немачких марака.

Технички подаци

[уреди | уреди извор]
Поглед на торањ
  • Географске координате: 43.7231° Н 10.3964° Е
  • Надморска висина "Трга Чуда" (Пиазза деи Мирацоли): око 2 метра.
  • Висина торња: 55.863 м.
  • Спољашњи пречник основе: 15.484 м.
  • Унутрашњи пречник основе: 7.368 м.
  • Тежина: 14,453 тона.
  • Дебљина зидова основе: 4.09 м.
  • Правац кривљења: 1173-1250 северно, 1272-1997 јужно.
  • Број звона: 7
  • Прво звоно: L'ассунта, направљено 1654. године, тежина је 3,620 кг.
  • Друго звоно: Ил Цроцифиссо, направљено 1572. године, тежина је 2,462 кг.
  • Треће звоно: Сан Раниери, прављено од 1719. до 1721. године, тежина је 1,448 кг.
  • Четврто звоно: Ла Терза, направљено 1473. године, тежина је 300 кг.
  • Пето звоно: Ла Пасqуерецциа, направљено 1262. године, тежина је 1,014 кг.
  • Шесто звоно: Ил Веспруццио, направљено 1501. године, тежина је 1,000 кг.
  • Седмо звоно: Дел Поззетто, направљено 1606. године, тежина је 652 кг.
  • Број степеника до врха: 294.
  1. Недавно су двије њемачке цркве торњу у Пизи оспориле статус најискривљеније зграде: четвртасти торањ трга у Суурхусену из 13. вијека [1] и оближњи звоник из 14. вијека у Бад Франкенхаусен (Сундаy Телеграпх но 2,406- 22нд Јулy 2007)

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]