Пулски филмски фестивал
|
Пулски филмски фестивал, најстарији хрватски филмски фестивал који се од 1954. одржава једном годишње у римском амфитеатру познатом као пулска Арена. Од 2014. дјелује под садашњим именом.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Кад је утемељен 1954. године назван је једноставно Филмским фестивалом да би већ 1958. почео носити назив Фестивал југославенског филма, те је убрзо постао најважнији национални филмски фестивал у СФР Југославији. Од 1961. носио је службени назив Фестивал југославенског играног филма у Пули (енгл. Фестивал оф Yугослав Феатуре Филм ин Пула). Током сљедећих декада фестивал је стекао значајно међународно признање заједно с југославенском филмском индустријом која је наставила напредовати од 1960-их. Многе филмске продукцијске компаније убрзо су затим основане диљем бивше Југославије, па је индустрија стварала око 20 нових играних филмова за националну дистрибуцију сваке године. Ови су се филмови натјецали за бројне награде на фестивалу будући да су категорије награда и концепт фестивала моделирани према Академијиним наградама (Ацадемy Аwардс). Унаточ свему фестивал је често служио као лансирно мјесто за нове филмове прије него што су приказивани у кинима широм земље, па је тако за разлику од Академијиних награда фестивал обично означавао почетак нове сезоне за филмаше, а не њезин завршетак.
Године 1991. фестивал је отказан због почетка рата и с њим повезаног распада Југославије. Фестивал је поновно покренут 1992. када је преименован у Филмски фестивал у Пули (енгл. Пула Филм Фестивал). Издање из 1992. такођер је било прво које је у потпуности посвећено хрватским филмовима, пошто је јединствена југославенска филмска индустрија нестала заједно с бившом државом.
Године 1995. поново је преименован и назван Фестивал хрватског филма (енгл. Цроатиан Филм Фестивал) како би се сада нагласио искључиво хрватски карактер. Ипак, како се хрватска филмска индустрија показала недостатно продуктивном са само неколицином нових наслова који су стварани сваке године, популарност фестивала брзо је нестала. Како би се то исправило, фестивал је 2001. отворен за стране филмове по први пут у својој хисторији, те је поново преименован у Фестивал хрватског и еуропског филма (енгл. Цроатиан анд Еуропеан Филм Фестивал). Од тада до данас, осим приказивања хрватских филмских остварења, фестивал редовито нуди међународни програм као и многе јединствене тематске програме и ретроспективе.
Награде
[уреди | уреди извор]Службене награде фестивала
[уреди | уреди извор]На фестивалу се додијељује 16 Златних арена, које су пандан америчком Оскару, и то у категоријама:
- Златна арена за режију
- Златна Арена за сценариј
- Златна Арена за најбољу главну женску улогу
- Златна Арена за најбољу споредну женску улогу
- Златна Арена за најбољу главну мушку улогу
- Златна Арена за најбољу споредну мушку улогу
- Златна Арена за камеру
- Златна Арена за монтажу
- Златна Арена за глазбу
- Златна Арена за сценографију
- Златна Арена за костимографију
- Посебна Златна Арена за тон
- Посебна Златна Арена за маску
- Посебна Златна Арена за специјалне ефекте
- Златна арена за најбољи филм у међународном програму – додијељује међународни жири за филм из међународног програма.
- Велика Златна Арена за најбољи филм Фестивала, коју прима продуцент.
Посебне Златне Арене: за тон, маску и специјалне ефекте, не морају бити додијељене.
Остале награде
[уреди | уреди извор]Током фестивала у Пули уручују се и следеће награде:
- Награда Октавијан је службена награда фестивала, коју додјељује Хрватско друштво филмских критичара.
- Награда Бреза – награда Вјесника која се додјељује дебитанту из једне од награђиваних категорија.
- Златна врате Пуле – награда публике, која се свечано додјељује на фестивалу. Публика гласа у току трајања фестивала.
- Награда Крешо Голик – додјељује Вјесник за животно дјело на подручју филмске умјетности
- Награда Владимир Назор – додјељује је Министарство културе Репулике Хрватске за животно дјело на подрчју филмске умјетности
- Награда Фабијан Шоваговић – додјељује је Хрватско друштво филмских редатеља за посебан глумачки допринос хрватској кинематографији
Познати гости
[уреди | уреди извор]Особе који су посјетили фестивал током његовог југославенског раздобља укључују Орсона Wеллеса, Сопхију Лорен, Сама Пецкинпаха, Рицхарда Буртона, Елизабетх Таyлор, Yула Брyннера и многе друге.
Од 1992. глумци попут Јохна Малковицха, Ралпха Фиеннеса, Бена Кингслеyја, Јеремyја Иронса, редатеља Пхиллипа Ноyцеа и Јиříја Мензела, те продуцената попут Бранка Лустига походили су фестивал.