Пређи на садржај

16. крајишка моторизована бригада — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м нормативна контрола
 
(Није приказано 40 међуизмена 9 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Војна јединица
{{Војна јединица
|јединица= '''16. Крајишка моторизована бригада'''
|јединица = '''16. Крајишка моторизована бригада'''
|део= [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]
|део = [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]
| слика = 16 kmtbr.jpg
|слика = 16 kmtbr.jpg
| опис_слике = Грб бригаде
|опис_слике = Грб 16. крајишке моторизоване бригаде
| време_постојања = [[1942]].
|време_постојања = [[1942]]—[[1996]].
| место =[[Ламовита]]
|место = [[Ламовита]]
|надимак=16. гарава
|надимак = 16. гарава
| формација =бригада
|формација = бригада
| јачина = 23.000<ref name="Двадесет година од формирања Крајишких бригада">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=46269 |title=Двадесет година од формирања Крајишких бригада |author= |authorlink= |coauthors= |date=16. 9. 2011 |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=17. 9. 2011}}</ref>
|јачина = 12.000<ref name="Двадесет година од формирања Крајишких бригада">{{cite web|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=46269 |title=Двадесет година од формирања Крајишких бригада |author= |authorlink= |coauthors= |date=16. 9. 2011. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate=|quote= |accessdate=17. 9. 2011.}}</ref>
| јачина2 =
|јачина2 =
| јачина3 =4.500-5.000<ref> ''Анализа активности по елементима борбене готовости у 1992. години.'' Команда Првог Крајишког корпуса. ICTY, P05433</ref>
|јачина3 = 4.500-5.000<ref> ''Анализа активности по елементима борбене готовости у 1992. години.'' Команда Првог Крајишког корпуса. ICTY, P05433</ref>
|командант=[[Милан Челекетић]]<br />[[Вукадин Макагић]]<br />[[Владо Топић]]
|командант = [[Милан Челекетић]]
| командант2 =
|командант2 = [[Новица Симић]]
| командант3 =
|командант3 = Вукадин Макагић
| командант4 =
|командант4 = [[Владо Топић]]
|ратови=[[Други светски рат]] ([[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОР]])<br />[[Рат у Хрватској]] <br />[[Рат у Босни и Херцеговини|Рат у БиХ]]
|ратови = [[Други светски рат]] ([[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОР]])<br />[[Рат у Хрватској]] <br />[[Рат у Босни и Херцеговини|Рат у БиХ]]
|битке = {{br separated list|[[Operacija Koridor|Коридор 92]]|[[Operacija Sadejstvo|Садејство 93]]|[[Операција Дрина|Дрина 93]]|[[Операција Вагањ|Вагањ 95]]}}
| битке = [[Операција Коридор]]
| одликовања =[[Орден Немањића]]
|одликовања = [[Датотека:BIH Order of Nemanjichs ribbon.svg|50п|link=[[Орден Немањића]]]]
}}
}}
'''16. Крајишка моторизована бригада''' из [[Бања Лука|Бање Луке]] је била јединица [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса]] [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]].
'''16. Крајишка моторизована бригада''' из [[Бања Лука|Бање Луке]] је била јединица [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса]] [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]. Ово је била најјача јединица ВРС.


== Историја настанка бригаде ==
== Историја настанка бригаде ==
16. Крајишка бригада је оснавана [[1942]]. године у селу [[Ламовита]] код [[Приједор]]а под називом Крајишка ударна пролетерска бригада. Касније [[1950]]-их година се обнаља у [[Травник]]у, да би се нешто касније преместила у [[Бања Лука|Бању Луку]] под називом 16. пук.
16. Крајишка бригада је основана [[1942]]. године у селу [[Ламовита]] код [[Приједор]]а под називом [[Прва крајишка пролетерска ударна бригада|Крајишка ударна пролетерска бригада]]. Касније, [[1950]]их година, бригада се обнавља у [[Травник]]у, да би се нешто касније преместила у [[Бања Лука|Бању Луку]] под називом 16. пук.


Године [[1985]]. 16. пук прераста у 16. бригаду, а тај назив носе до краја рата у бившој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]].
Године [[1985]]. 16. пук прераста у 16. бригаду, а тај назив ће носити до краја рата у бившој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]].


== Структура бригаде ==
== Структура бригаде ==
Бригада је кроз цео ратни пут имала следећи формацијски састав:
Бригада је кроз цео ратни пут имала следећи формацијски састав:

* Извиђачка чета
* Извиђачка чета
* Чета војне полиције
* Чета војне полиције
Ред 37: Ред 36:
* Оклопни батаљон
* Оклопни батаљон
* Мешовити противоклопни артиљеријски батаљон
* Мешовити противоклопни артиљеријски батаљон
* Артиљеријски батаљон (Хаубице 122мм)
* Артиљеријски батаљон (Хаубице 122 мм)
* Лаки батаљон ПВО
* Лаки батаљон ПВО
* Инжињерски батаљон
* Инжињерски батаљон
* Позадински батаљон
* Позадински батаљон
* Вод АБХО
* Вод АБХО

== Ратни пут ==


=== Рат у Славонији ===
=== Рат у Славонији ===
Мобилизација људства је извршена у периоду од [[13. јун]]а до [[15. август]]а [[1991]]. године. Зборна места су била села [[Машићи (Градишка)|Машићи]], [[Шибића Хан (Бања Лука)|Шибића Хан]], [[Берек (Градишка)|Берек]] где су одржане припремне вежбе за предстојећи [[рат у Хрватској|рат]].


Године 1991, [[16. септембар|16. септембра]], један део бригаде прелази реку [[Сава|Саву]] код [[Градишка|Градишке]] и прикључују се 329. оклопној бригади ЈНА (касније [[1. оклопна бригада]]). У првом налету војници 16. бригаде ослобађају села Доњи Варош, Горњи Варош, Нови Варош и избијају на [[ауто-пут Братство и јединство]]. Сутрадан уз неколико рањених гине први војник 16. бригаде '''Бојан Мајсторовић'''.
Мобилизација људства је извршена у периоду од [[13. јун]]а и [[15. август]]а [[1991]]. године. Зборна места су била села [[Машићи (Градишка)|Машићи]], [[Шибића Хан (Душаново)|Шибића Хан]], [[Берек (Градишка)|Берек]] где су одржане припремене вежбе за предстојећи [[рат]].


После неколико дана остатак бригаде прелази Саву и у налету ослобађају насеља на правцу [[Косовац (Горњи Богићевци)|Косовац]] - [[Горњи Богићевци]], [[Нови Варош]] - [[Доњи Богићевци]], а потом и села [[Рајић (Новска)|Горњи Рајић]], [[Рожданик]], [[Јазавица]], [[Воћарица]], [[Пакленица (Славонија)|Пакленица]], и део [[Стари Грабовац|Старог Грабовца]].
Године 1991. [[16. септембар|16. септембра]], један део бригаде прелази реку [[Сава|Саву]] код [[Градишка|Градишке]] и прикључују се 329. оклопној бригади ЈНА (касније [[1. оклопна бригада]]). У првом налету војници 16. бригаде ослобађају села: Доњу Варош, Горњу Варош, Нову Варош и избијају на [[ауто-пут Братство и јединство]]. Сутрадан уз неколико рањених гине први војник 16. бригаде '''Бојан Мајсторовић'''.


Под командом тадашњег команданта [[Милан Челекетић|Милана Челекетића]] 16. бригада ослобађа 65 км² територије [[Западна Славонија|Западне Славоније]], које је углавном насељавало [[Срби|српско]] становништво.
После неколико дана остатак бригаде прелази Саву и у налету ослобађају насеља на правцу [[Посовац]]-[[Горњи Богићевци]], Нова Варош-[[Доњи Богићевци]], а потом и села [[Горњи Рајчићи]], [[Роџаник]], [[Јазавица]], [[Воћарица]], [[Пакленица (Славонија)|Пакленица]], и део [[Стари Грабовац|Старог Грабовца]].

Под комнадом тадашњег команданта [[Милан Челекетић|Милана Челекетића]] 16. бригада ослобаћа 65 km² територије [[Западна Славонија|Западне Славоније]] које је углавном насењавало [[Срби|српско]] становништво.


=== Рат у БиХ ===
=== Рат у БиХ ===
У пролеће [[1992]]. године део бригаде се враћа у [[Бања Лука|Бању Луку]], а неколико чета одлази на [[Влашић (планина)|Влашић]]. Крајем маја исте године извршена је нова мобилизација људства на [[Мањача|Мањачи]] и бригади је додато 1.500 људи. Касније мањи део одлази у [[Република Српска Крајина|Републику Српску Крајину]], а већи део одлази на [[Посавина|Посавину]] и учествује на пробијању [[Операција Коридор|Коридора]]. Средином јуна 1992. године 16. бригада осваја села од [[Добој]]а до [[Модрича|Модриче]] ([[Јоховац (Добој)|Јоховац]], [[Галићи]], [[Горња Фоча]], [[Караматићи]], [[Лушићи]], [[Вуковац (Модрича)|Вуковац]] (део) и [[Живково Поље]] (део)). У поподненим часовима [[26. јун]]а 1992. године, борци 16. бригаде ослобађају село [[Милошевац (Модрича)|Милошевац]], да би нешто касније 2. чета капетана Дмитра Зарића пробила последња непријатељска упоришта и спојила се са јединицама [[Источнобосански корпус Војске Републике Српске|Источно-босанског корпуса]]. На тај начин успостаљен је коридор (познат и као пут живота) између [[Босанска Крајина|Крајине]] и [[Србија|Србије]].
У пролеће [[1992]]. године део бригаде се враћа у [[Бања Лука|Бању Луку]], а неколико чета одлази на [[Влашић (планина)|Влашић]]. Крајем маја исте године извршена је нова мобилизација људства на [[Мањача|Мањачи]] и бригади је додато 1.500 људи. Касније мањи део одлази у [[Република Српска Крајина|Републику Српску Крајину]], а већи део одлази у [[Босанска Посавина|Посавину]] и учествује на пробијању [[Operacija Koridor|Коридора]]. Средином јуна 1992. године 16. бригада осваја села од [[Добој]]а до [[Модрича|Модриче]] ([[Јоховац (Добој)|Јоховац]], [[Галићи]], [[Фоча (Добој)|Горња Фоча]], [[Караматићи]], [[Лушићи]], [[Вуковац (Модрича)|Вуковац]] (део) и [[Живково Поље]] (део)). У поподненим часовима [[26. јун]]а 1992. године, борци 16. бригаде ослобађају село [[Милошевац (Модрича)|Милошевац]], да би нешто касније 2. чета капетана Дмитра Зарића пробила последња непријатељска упоришта и спојила се са јединицама [[Источнобосански корпус Војске Републике Српске|Источно-босанског корпуса]]. На тај начин успостављен је коридор (познат и као пут живота) између [[Босанска Крајина|Крајине]] и [[Србија|Србије]].
Након тога 16. бригада учествују на ослобађању српских територија у [[Посавина|Посавини]], да би од 3. до [[17. јул]]а 1992. године ослободила 13 села (122. km² територије) и избила на реку [[Сава|Саву]] (што је и био циљ штаба [[Војска Републике Српске|ВРС]]).
[[Датотека:Шеснаеста.jpg|thumb|десно|Шеснаеста, лист 16. крајишке моторизоване бригаде.]]
После избијања на реку Саву 16. бригада учествује на одбрани на релацији [[Доњи Свилај]]-[[Ободни Канал]], а делови бригаде ратују код [[Оштра Лука|Оштре Луке]], на [[Градачац|Градачачком]] ратишту и очувању коридора. Током тога времена долази до смене команданта бригаде, потпуковника [[Милан Челекетић|Милана Челекетића]] замењује пуковник [[Новица Симић]]. Убрзо потом команда унапређује пуковника Симића у генерала, да би на захтев команде био постављен за команданта Источно-босанског корпуса Војске Републике Српске. Нови командант 16. бригаде постаје потпуковник [[Вукадин Макагић]].


Након тога 16. бригада учествује у ослобађању српских територија у [[Bosanska Posavina|Посавини]], да би од 3. до [[17. јул]]а 1992. године ослободила 13 села (122 км² територије) и избила на реку [[Сава|Саву]] (што је и био циљ штаба [[Војска Републике Српске|ВРС]]).
Од половине августа до почетка новембра 1992. године, јединице 16. бригаде под командом пуковника [[Славко Лисица|Славка Лисице]] учествују на ослобађању [[Брод (Република Српска)|Брода]]. У поноћ [[6. октобар|6. октобра]] јединице 16. бригаде улазе у Брод и избијају на реку Саву.


[[Датотека:Шеснаеста.jpg|мини|десно|Шеснаеста, лист 16. крајишке моторизоване бригаде.]]
Након ослобађања Брода највећи део бригаде се враћа на положаје на релацији Доњи Свилај-[[Брусница Брод (Република Српска)|Брусница]], а непуних месец дана касније припадници 16. бригаде одлазе на [[Орашје|Орашко]] ратиште. Касније крајем децембра 16. бригада добија новог команданта потпуковника [[Владо Топић|Владу Топића]] и учествује на [[Брчко|Брчанском]] ратишту на одбрани коридора заједно са Источно-босанским корпусом Војске Републике Српске на чијем челу се налазио њихов бивши командант генерал-мајор Новица Симић. Од почетка [[1993]]. до лета исте године 16. бригада, ослобађа 13 насељених места и за 33km² проширује коридор (у склопу операције [[Operacija Sadejstvo|Садејство]]). После тога јединице одлазе на краћи одмор, а касније се премештају на [[Добој|добојско]]-[[Теслић|теслићко]] ратиште. Учествују у операцији [[Операција Дрина|Дрина]], почетком 1994. године.


После избијања на реку Саву 16. бригада учествује у одбрани на релацији [[Доњи Свилај]] - [[Ободни Канал (Брод)|Ободни Канал]], а делови бригаде ратују код [[Оштра Лука (Доњи Жабар)|Оштре Луке]], на [[Градачац|Градачачком]] ратишту и очувању коридора. Током тога времена долази до смене команданта бригаде, потпуковника [[Милан Челекетић|Милана Челекетића]] замењује пуковник [[Новица Симић]]. Убрзо потом команда унапређује пуковника Симића у генерала, да би на захтев команде био постављен за команданта Источно-босанског корпуса Војске Републике Српске. Нови командант 16. бригаде постаје потпуковник [[Вукадин Макагић]].
Бригада је одликована [[Орден Немањића|Орденом Немањића]], највећим војним признањем Републике Српске, за заслуге у рату 1992-95. Након пада низа крајишких општина у септембру 1995. године (ХВ/АРБиХ операција [[Операција Маестрал|Маестрал]]), у склопу операције [[Операција Вагањ|Вагањ]], бригада заједно са [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорском]], [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санском]], [[Пета козарска лака пјешадијска бригада|5. козарском]], [[65. заштитни моторизовани пук|65. заштитним пуком]] и други јединицама враћа 5. корпус на реку [[Уна|Уну]].<ref name=autogenerated1> Balkan Battlegrounds,Vol.1, pg. 389</ref> Пред улазак у [[Босанска Крупа|Босанску Крупу]], бригада је премештена у рејон [[Мањача|Мањаче]] где добија задатак да у садејству са другим јединицама ([[Српска добровољачка гарда|Српска Гарда]], Друга крајишка бригада и бригада [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне полиције МУП РС´]]) потисне 5. корпус АРБиХ из околине [[Мркоњић Град|Мркоњић града]] и ослободи [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]]. За само три дана (3-6. октобар), 16. крајишка долази надомак Кључ, када се [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главни Штаб]] одлучује да врати бригаду на [[добој]]ско ратиште. <ref name=autogenerated1 />


Од половине августа до почетка новембра 1992. године, јединице 16. бригаде под командом пуковника [[Славко Лисица|Славка Лисице]] учествују у ослобађању [[Брод (град)|Брода]]. У поноћ [[6. октобар|6. октобра]] јединице 16. бригаде улазе у Брод и избијају на реку Саву.
Бригада је у периоду од 1992. до 1995. изгубила 223 борца, 750 је рањено, а 11 се воде као нестали.<ref name="Двадесет година од формирања Крајишких бригада"/>

Након ослобађања Брода највећи део бригаде се враћа на положаје на релацији Доњи Свилај - [[Брусница (Брод)|Брусница]], а непуних месец дана касније припадници 16. бригаде одлазе на [[Орашје|Орашко]] ратиште. Касније, крајем децембра, 16. бригада добија новог команданта потпуковника [[Владо Топић|Владу Топића]] и учествује на [[Брчко|Брчанском]] ратишту на одбрани коридора заједно са Источно-босанским корпусом Војске Републике Српске на чијем челу се налазио њихов бивши командант генерал-мајор Новица Симић. Од почетка [[1993]]. до лета исте године, 16. бригада ослобађа 13 насељених места и за 33 км² проширује коридор (у склопу операције [[Operacija Sadejstvo|Садејство]]). После тога јединице одлазе на краћи одмор, а касније се премештају на [[добој]]ско-[[теслић]]ко ратиште. Ова бригада учествује у операцији [[Операција Дрина|Дрина]], почетком 1994. године.

Након пада низа крајишких општина у септембру 1995. године (ХВ/АРБиХ операција [[Операција Маестрал|Маестрал]]), у склопу операције [[Операција Вагањ|Вагањ]], бригада заједно са [[43. приједорска моторизована бригада|43. приједорском]], [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санском]], [[Пета козарска лака пјешадијска бригада|5. козарском]], [[65. заштитни моторизовани пук|65. заштитним пуком]] и други јединицама враћа 5. корпус на реку [[Уна|Уну]].<ref name="autogenerated1"> Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 389</ref> Пред улазак у [[Босанска Крупа|Босанску Крупу]], бригада је премештена у рејон [[Мањача|Мањаче]] где добија задатак да у садејству са другим јединицама ([[Српска добровољачка гарда|Српска Гарда]], Друга крајишка бригада и бригада [[Специјална бригада МУП-а Републике Српске|Специјалне полиције МУПа РС]]) потисне 5. корпус АРБиХ из околине [[Мркоњић Град|Мркоњић града]] и ослободи [[Кључ (град)|Кључ]]. За само три дана (3-6. октобар), 16. крајишка долази надомак Кључа, када се [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главни Штаб]] одлучује да врати бригаду на добојско ратиште.<ref name="autogenerated1" />

Ратни пут ове јединице је трајао 1.727 дана. Бригада је у периоду од 1992. до 1995. изгубила 437 борца, око 2.000 је рањено, а 11 се воде као нестали.<ref name="Обиљежено 26 година 16. Крајишке моторизоване бригаде">{{cite web|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=269679 |title=Обиљежено 26 година 16. Крајишке моторизоване бригаде |author= |authorlink= |coauthors= |date=16. 9. 2017. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate=|quote= |accessdate=17. 9. 2017.}}</ref>

== Одликовања ==
Бригада је одликована [[Орден Немањића|Орденом Немањића]], највећим војним признањем Републике Српске, за заслуге у рату 1992—1995.


== Види још ==
== Види још ==
Ред 78: Ред 84:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
* [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=269679 Радио-телевизија Републике Српске: Обиљежено 26 година 16. Крајишке моторизоване бригаде, 16. 9. 2017.] {{ср}}
{{Портал|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ}}
{{Портал бар|Сукоби на територији СФРЈ|војна историја Срба|Република Српска}}
* [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=46281 Радио-телевизија Републике Српске: Десет година од формирања 16. бригаде, 16. 9. 2011.] {{ср}}


{{Војска Републике Српске|вј}}
{{Војска Републике Српске|вј}}


{{нормативна контрола}}
[[Категорија:1. крајишки корпус РС]]

[[Категорија:Формације Војске Републике Српске]]
[[Категорија:Бригаде Војске Републике Српске]]
[[Категорија:Бригаде Војске Републике Српске]]
[[Категорија:1. крајишки корпус ВРС]]

Тренутна верзија на датум 13. јануар 2024. у 01:02

16. Крајишка моторизована бригада
Грб 16. крајишке моторизоване бригаде
Постојање19421996.
Место формирања:
Ламовита
Формацијабригада
Јачина12.000[1]
просечно: 4.500-5.000[2]
ДеоВојске Републике Српске
Надимак16. гарава
Ангажовање
Одликовања
Команданти
КомандантМилан Челекетић
Командант 2Новица Симић
Командант 3Вукадин Макагић
Командант 4Владо Топић

16. Крајишка моторизована бригада из Бање Луке је била јединица Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске. Ово је била најјача јединица ВРС.

Историја настанка бригаде

[уреди | уреди извор]

16. Крајишка бригада је основана 1942. године у селу Ламовита код Приједора под називом Крајишка ударна пролетерска бригада. Касније, 1950их година, бригада се обнавља у Травнику, да би се нешто касније преместила у Бању Луку под називом 16. пук.

Године 1985. 16. пук прераста у 16. бригаду, а тај назив ће носити до краја рата у бившој СФРЈ.

Структура бригаде

[уреди | уреди извор]

Бригада је кроз цео ратни пут имала следећи формацијски састав:

  • Извиђачка чета
  • Чета војне полиције
  • Чета везе
  • 1. Моторизовани батаљон
  • 2. Моторизовани батаљон
  • 3. Моторизовани батаљон
  • Оклопни батаљон
  • Мешовити противоклопни артиљеријски батаљон
  • Артиљеријски батаљон (Хаубице 122 мм)
  • Лаки батаљон ПВО
  • Инжињерски батаљон
  • Позадински батаљон
  • Вод АБХО

Ратни пут

[уреди | уреди извор]

Рат у Славонији

[уреди | уреди извор]

Мобилизација људства је извршена у периоду од 13. јуна до 15. августа 1991. године. Зборна места су била села Машићи, Шибића Хан, Берек где су одржане припремне вежбе за предстојећи рат.

Године 1991, 16. септембра, један део бригаде прелази реку Саву код Градишке и прикључују се 329. оклопној бригади ЈНА (касније 1. оклопна бригада). У првом налету војници 16. бригаде ослобађају села Доњи Варош, Горњи Варош, Нови Варош и избијају на ауто-пут Братство и јединство. Сутрадан уз неколико рањених гине први војник 16. бригаде Бојан Мајсторовић.

После неколико дана остатак бригаде прелази Саву и у налету ослобађају насеља на правцу Косовац - Горњи Богићевци, Нови Варош - Доњи Богићевци, а потом и села Горњи Рајић, Рожданик, Јазавица, Воћарица, Пакленица, и део Старог Грабовца.

Под командом тадашњег команданта Милана Челекетића 16. бригада ослобађа 65 км² територије Западне Славоније, које је углавном насељавало српско становништво.

Рат у БиХ

[уреди | уреди извор]

У пролеће 1992. године део бригаде се враћа у Бању Луку, а неколико чета одлази на Влашић. Крајем маја исте године извршена је нова мобилизација људства на Мањачи и бригади је додато 1.500 људи. Касније мањи део одлази у Републику Српску Крајину, а већи део одлази у Посавину и учествује на пробијању Коридора. Средином јуна 1992. године 16. бригада осваја села од Добоја до Модриче (Јоховац, Галићи, Горња Фоча, Караматићи, Лушићи, Вуковац (део) и Живково Поље (део)). У поподненим часовима 26. јуна 1992. године, борци 16. бригаде ослобађају село Милошевац, да би нешто касније 2. чета капетана Дмитра Зарића пробила последња непријатељска упоришта и спојила се са јединицама Источно-босанског корпуса. На тај начин успостављен је коридор (познат и као пут живота) између Крајине и Србије.

Након тога 16. бригада учествује у ослобађању српских територија у Посавини, да би од 3. до 17. јула 1992. године ослободила 13 села (122 км² територије) и избила на реку Саву (што је и био циљ штаба ВРС).

Шеснаеста, лист 16. крајишке моторизоване бригаде.

После избијања на реку Саву 16. бригада учествује у одбрани на релацији Доњи Свилај - Ободни Канал, а делови бригаде ратују код Оштре Луке, на Градачачком ратишту и очувању коридора. Током тога времена долази до смене команданта бригаде, потпуковника Милана Челекетића замењује пуковник Новица Симић. Убрзо потом команда унапређује пуковника Симића у генерала, да би на захтев команде био постављен за команданта Источно-босанског корпуса Војске Републике Српске. Нови командант 16. бригаде постаје потпуковник Вукадин Макагић.

Од половине августа до почетка новембра 1992. године, јединице 16. бригаде под командом пуковника Славка Лисице учествују у ослобађању Брода. У поноћ 6. октобра јединице 16. бригаде улазе у Брод и избијају на реку Саву.

Након ослобађања Брода највећи део бригаде се враћа на положаје на релацији Доњи Свилај - Брусница, а непуних месец дана касније припадници 16. бригаде одлазе на Орашко ратиште. Касније, крајем децембра, 16. бригада добија новог команданта потпуковника Владу Топића и учествује на Брчанском ратишту на одбрани коридора заједно са Источно-босанским корпусом Војске Републике Српске на чијем челу се налазио њихов бивши командант генерал-мајор Новица Симић. Од почетка 1993. до лета исте године, 16. бригада ослобађа 13 насељених места и за 33 км² проширује коридор (у склопу операције Садејство). После тога јединице одлазе на краћи одмор, а касније се премештају на добојско-теслићко ратиште. Ова бригада учествује у операцији Дрина, почетком 1994. године.

Након пада низа крајишких општина у септембру 1995. године (ХВ/АРБиХ операција Маестрал), у склопу операције Вагањ, бригада заједно са 43. приједорском, 6. санском, 5. козарском, 65. заштитним пуком и други јединицама враћа 5. корпус на реку Уну.[3] Пред улазак у Босанску Крупу, бригада је премештена у рејон Мањаче где добија задатак да у садејству са другим јединицама (Српска Гарда, Друга крајишка бригада и бригада Специјалне полиције МУПа РС) потисне 5. корпус АРБиХ из околине Мркоњић града и ослободи Кључ. За само три дана (3-6. октобар), 16. крајишка долази надомак Кључа, када се Главни Штаб одлучује да врати бригаду на добојско ратиште.[3]

Ратни пут ове јединице је трајао 1.727 дана. Бригада је у периоду од 1992. до 1995. изгубила 437 борца, око 2.000 је рањено, а 11 се воде као нестали.[4]

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Бригада је одликована Орденом Немањића, највећим војним признањем Републике Српске, за заслуге у рату 1992—1995.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Двадесет година од формирања Крајишких бригада”. Радио-телевизија Републике Српске. 16. 9. 2011. Приступљено 17. 9. 2011. 
  2. ^ Анализа активности по елементима борбене готовости у 1992. години. Команда Првог Крајишког корпуса. ICTY, P05433
  3. ^ а б Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 389
  4. ^ „Обиљежено 26 година 16. Крајишке моторизоване бригаде”. Радио-телевизија Републике Српске. 16. 9. 2017. Приступљено 17. 9. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]