Марко Мурат — разлика између измена

Марко Мурат
Марко Мурат
Лични подаци
Датум рођења	30. децембар 1864.
Место рођења	Лука Шипанска, Аустријско царство
Датум смрти	14. октобар 1944. (79 год.)
Место смрти	Дубровник, Краљевина Југославија (дејуре); НДХ (дефакто)

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Тренутна верзија на датум 12. мај 2024. у 06:14

Марко Мурат (Шипанска Лука поред Дубровника, 30. децембар 1864 — Дубровник, 14. октобар 1944) био је српски академски сликар и професор.^[1]

Мурат је након уметничких студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор и наставио педагошки рад као професор у средњим школама.

Стварао је пејзаже (махом из околине Дубровника), портрете и историјске композиције. Његово најпознатије дело је велика историјска композиција „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је добио бронзану плакету на светској изложби у Паризу 1900. године.

Утемељивач је пленеризма и импресионизма у српском и југословенском сликарству.

Биографија

Рођен је у засеоку Дубрава, у месту Лука на острву Шипану,^[2] којe је припадало некада Дубровачкој републици. Мајка му се звала Ката, а старији брат Андро Мурат је био католички свештеник. Основну школу и гимназију је 1883. године завршио у Дубровнику, и после је три године студирао теологију у Задру. Током студија дозвољено му је да једном недељено одлази у атеље фрањевачког сликара Јосифа Росија, који га учи основама цртања и сликања.^[2] Његов цртачки таленат је уочио ујак дум Вице Палунка (потоњи бискуп),^[2] који му је својим утицајем омогућио да као клирик једном недељно посећује атеље задарског фрањевца Јосипа Росија. Школски друг дум Франо Иванишевић га је подстакао да нацрта "Сијело код Цвијете Зузорић". Тај рани рад једног самоука је објавио загребачки часопис "Виенац", и имао је леп одјек међу читачком публиком. Хрватски мецена уметности барон Људевит Враницани коме се допао цртеж, понудио је младићу стипендију за минхенску академију. Крајем октобра 1887. отишао је на студије у уметничкој академији у Минхену у Немачку и дипломирао је 1893. године са сликом „Цвети у Дубровнику“, урађеном према постулатима реализма који су тада били доминантни на академији.^[2] Слика је била излагана и запажена на годишњој ликовној смотри у палати Glaspalastе.^[2] У Немачкој му је веома користило познанство са Србином, великим добротвором Велимиром М. Теодоровићем.^[3] који му додељује четворогодишњу стипендију.^[2] Од тада почињу његове везе са Србијом, где ће се по позиву настанити. Позвао га је пријатељ Миленко Веснић тада министар финансија у Србији да дође у Београд и прими се за наставника цртања у гимназији. Истовремено му је дато једногодишње одсуствовање да би усавршио цртање у Паризу. Како је убрзо пала влада, пропао је пут у Француску, па је Мурат постао предавач. Када му се након неколико месеци није више свиђао рад у школи дао је оставку и започео самосталну уметничку каријеру. Учествовао је 1893. године на Међународној изложби у Минхену са својом сликом.^[4] Приредио је у Београду последњих дана јуна 1894. године изложбу својих радова насталих у Београду, у Грађанској касини.^[5] У истом простору је са успехом излагао 1898. У овом периоду живота Мурат борави на релацији Београд-Дубровник.^[2]

У Муратовом стваралаштву разликују се три етапа или фазе:

Планеристичка (период школовања, рада у Дубровнику и Београду до 1914)^[2]
Послератна (тематски распон и колорит постаје затворенији, наглашава се душевно, мистично, повремено меланхолично)^[2]
Од тридесетих до краја живота (дисциплинованост и хармоничност у делима, шири и одважнији потези)^[2]

Живот у Београду

Привремено се дакле 1894. године настанио у Београду, где је 9. јануара био постављен за привременог учитеља цртања и лепог писања у Трећој београдској гимназији.^[6] Свој боравак у српској престоници је искористио за сликарске поруџбине. Портретисао је у то време др Миленка Веснића; биће то један у низу бројних портрета славних Срба. Због смрти оца извесно време је избивао у Дубровнику, а вратио се због поруџбине. Он је у првој половини 1895. године у Београду на краљевском двору, портретисао српског владара Александра Обреновића. Портрет младог краља у генералској униформи, у природној величини урадио је за Министарство финансија Краљевине Србије.^[4] Затим је путовао и боравио ради студија у Риму и Паризу. Од 1897. године се на дуже настанио у Београду, и ту предавао најпре од октобра 1897. године у Реалки,^[7] као учитељ цртања. Каријеру средњошколског предавача је наставио у Трећој (1907), па Другој београдској гимназији^[8] и Уметничко-занатској школи, а једно време (годину дана 1904-1905) је био и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу. Године 1898. у мају имао је изложбу у Грађанској касини у Београду. Самосталну изложбу уметничких дела, иначе трећу по реду, приредио је јуна 1904. године у дворани београдске Велике школе.^[9] Један је од оснивача и главних наставника београдске Уметничке школе 1906. године.^[10] Суоснивач је удружења "Лада", са којим редовно излаже слике као и Уметничко-занатске школе у Београду. Због неспоразума у удружењу, иступио је и прешао у групу "Медулић" где је доминирао вајар Иван Мештровић. Учествовао је на југословенским изложбама до Првог светског рада и обављао послове секретара Одбора за организацију уметничких послова у Србији и Југословенству.

У склопу делегације која је представљала Краљевину Србију на Светској изложби у Паризу 1900. године, Марко Мурат се представио историјском композицијом „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је награђен бронзаном плакетом.^[11] Поред њега, у делегацији је учествовао и Паја Јовановић са монументалном композицијом „Проглашење Душановог законика“, за коју је добио златну плакету. Слику венчања цара Душана поклонио је уметник српском краљу Петру I када је дошао на престол 1904. године. Сва тројица српских уметника Ђока и Паја Јовановић и Мурат добили су 1901. године од председника француске републике назив: "Officier d' Academie".^[12] Он је насликао више српских национално-историјсих мотива и тиме обогатио уметничку баштину.

Мурат је 1895. године нацртао "Војиславову споменицу", коју је поручио београдски Одбор за подизање споменика песнику Војиславу Илићу. Израдио је 1900. године повељу Српске књижевне задруге у Београду која је затим штампана и умножена у Лајпцигу.^[13]

Своја дела је излагао у оквиру павиљона Краљевине Србије на међународној изложби у Риму 1911. године.^[14]

Чувар Дубровника

За време рата је био у Дубровнику, где је хапшен и прогањан (као Србин, католичког верског опредељења) од аустријских власти. Провео је то време у неколико заробљеничких логора. Интерниран је 1915. године у Аустрију, заједно са професором Јованом Туроманом.^[15] Током окупације Београда опљачкан је његов сликарски атеље у Београду из којег су однете слике. Једна од тих је био "Портрет дум Ивана Стојановића", највиђенијег Србина католика у Дубровнику. Вратио се фебруара 1919. године у Београд, где је наставио рад у школи. Указом министра просвете од 19. априла 1921. године^[16] Иницијативом министра Љубомира Давидовића Мурат је постављен за управника за Надлештво уметности и споменике у Дубровнику односно главног конзерватора уметничко-историјских споменика у Дубровнику, где ће остати до одласка у пензију 1932.^[2] Убрзо је исте године премештен по својој молби у Учитељску школу у Дубровнику. Мурат је убрзо по постављању надлежном министарству доставио предлог„Закона за музеје истарине“, који је био представљен у Скупштини на разматрање али никада усвојен. Услед година и нарушеног здравља, он је управу над „Надлештвом“ пренео на млађег Косту Страјнића.^[2] Поред административних обавеза на функцији главног конзерватора, стизао је да слика.^[2]

Био је један од првих импресиониста на словенском југу који је доследно радио у пленеру и тако израдио многе пејзаже из Дубровника и његове околине а радио је и историјске композиције као и портрете. Временом је његова палета постала затворенија и ликови пластичнији.^[17]

Излагао је на свим значајнијим изложбама у Југославији у Београду и Загребу али и у иностранству у Софији, Минхену, Паризу, Лијежу, Риму, Бечу, Лондону итд. О њему је писао српски књижевни часопис из Дубровника, Срђ.^[18] Добио је новембра 1922. године краљевски Орден Белог орла V степена, а децембра 1924. године краљевски Орден Св. Саве III степена.^[19] Орден Југословенске круне III реда добио је 1930. године.

Тема његовог рада, нарочито у трећој стваралачкој фази, био је Дубровник, његова историја, светитељ заштитних (Свети Влахо), пејзажи и виђенији људи, попут Цвијете Зузорић, Ивана Гундулића и Руђера Бошковића.^[2]

У коресподенцији са критичарем др Миланом Шевићем током 1932, Мурат се жали да православни Срби не признају католичке Србе за ”праве Србе” због њихове конфесије.^[20]

Постојала је пред Други светски рат омладинска уметничка група "Марко Мурат", која је тако јануара 1937. године приредила изложбу у нишкој Мушкој гимназији.

Почетак Другог светског рата дочекао је болестан и усамљен у родном месту. Умро је 1944. године.

Утемељивач је пленеризма и импресионизма у српском и југословенском сликарству с краја XIX века.^[2]

У Народном музеју налази се неколико његових слика, укључујући и мање познату слику Архибискуп Бекадели предаје Скочибухи Микеланђелову статуу Светог Влаха.^[2]

Био је Србин римокатоличке вероисповести.^[21]

Наслеђе

Београдско удружење љубитеља уметности "Цвијета Зузорић" је 1940. године свечано обележило његов 70-и рођендан, пригодном уметничком изложбом радова. Дубровчанин је постао прави члан Српске краљевске академије у Београду тек марта 1941. године.^[22] Приликом увођења у ред академика, на свечаном скупу прочитао је приступну академску беседу: "Кроз сликарство у Дубровнику".^[23]

Галерија

Портрет Лазе Костића, 1898.
Аутопортрет, 1922.
Слободан Јовановић, 1922.
Портрет младе девојке у десном профилу
Дах дубровачког пролећа
Руђер Бошковић
Цвијета Зузорић
Софија Пашковић, Галерија Матице српске

Види још

Списак српских сликара

Референце

^ "Дубровник", Дубровник 9. март 1940.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н Петровић, Петар (2010). „ЈЕДНО МАЛО ПОЗНАТО ДЕЛО МАРКА МУРАТА „АРХИБИСКУП БЕКАДЕЛИ ПРЕДАЈЕ СКОЧИБУХИ МИКЕЛАНЂЕЛОВУ СТАТУУ СВЕТОГ ВЛАХА“”. ЗБОРНИК НАРОДНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ. XIX–2: 399—411.
^ "Време", Београд 19. фебруар 1937
^ ^а ^б "Дело", Београд 1895.
^ "Застава", Нови Сад 1. јул 1894.
^ "Просветни гласник", Београд 1894.
^ "Државни календар Краљевине Србије", Београд 1898.
^ „Марко Мурат, учитељ прве класе у Другој београдској гимназији. У: Просветни гласник, 1. новембар 1911, стр. 905.”. Приступљено 28. 1. 2018. Текст „issue:UB_00008_19111101” игнорисан (помоћ); Текст „page:3” игнорисан (помоћ); Текст „query:%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%20%D0%BC%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%82 ” игнорисан (помоћ)
^ "Срђ", Дубровник 1904.
^ "Политика"...
^ Enciklopedija likovnih umjetnosti. Sv. 3, Inj-Portl. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod. 1964. стр. 512.
^ "Српски сион", Сремски Карловци 1901.
^ "Зора", Мостар 1900.
^ Elezović, Zvezdana (2009). „Kosovske teme paviljona Kraljevine Srbije na međunarodnoj izložbi u Rimu 1911. godine”. Baština. 27.
^ "Правда", Београд 17. април 1915.
^ "Просветни гласник", Београд 1921.
^ "Политика", Београд 1932. године
^ Srđ. Dubrovnik. 1902.
^ "Просветни гласник", Београд 1924.
^ Bozic, Sofija (2014-01-01). „Umetnost, politika, svakodnevica - tematski okviri prijateljstva Marka Murata i Milana Sevica”. Prilozi za knjizevnost i jezik, istoriju i folklor: 203—217. doi:10.2298/PKJIF1480203B.
^ „„Срби католици на Приморју од уједињења до Априлског рата“, Саша Недељковић” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2012. г. Приступљено 12. 4. 2013.
^ "Политика", 8. март 1941
^ "Време", Београд 6. март 1941.

Литература

Enciklopedija likovnih umjetnosti. Sv. 3, Inj-Portl. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod. 1964. стр. 512.
Народна енциклопедија – српско- хрватско- словеначка, приређивач и уредник, др Ст. Станојевић, Загреб (1925 — 1929)
Марко Мурат: у част 150 година од рођења. Београд: Народни музеј. 2014. стр. 160.

Спољашње везе

[1] "Дубровник", Дубровник 9. март 1940.

[zbornik-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н Петровић, Петар (2010). „ЈЕДНО МАЛО ПОЗНАТО ДЕЛО МАРКА МУРАТА „АРХИБИСКУП БЕКАДЕЛИ ПРЕДАЈЕ СКОЧИБУХИ МИКЕЛАНЂЕЛОВУ СТАТУУ СВЕТОГ ВЛАХА“”. ЗБОРНИК НАРОДНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ. XIX–2: 399—411.

[3] "Време", Београд 19. фебруар 1937

[аутоматски_генерисано1-4] а ^б "Дело", Београд 1895.

[5] "Застава", Нови Сад 1. јул 1894.

[6] "Просветни гласник", Београд 1894.

[7] "Државни календар Краљевине Србије", Београд 1898.

[8] „Марко Мурат, учитељ прве класе у Другој београдској гимназији. У: Просветни гласник, 1. новембар 1911, стр. 905.”. Приступљено 28. 1. 2018. Текст „issue:UB_00008_19111101” игнорисан (помоћ); Текст „page:3” игнорисан (помоћ); Текст „query:%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%20%D0%BC%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%82 ” игнорисан (помоћ)

[9] "Срђ", Дубровник 1904.

[10] "Политика"...

[likovna_enciklopedija-11] Enciklopedija likovnih umjetnosti. Sv. 3, Inj-Portl. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod. 1964. стр. 512.

[12] "Српски сион", Сремски Карловци 1901.

[13] "Зора", Мостар 1900.

[14] Elezović, Zvezdana (2009). „Kosovske teme paviljona Kraljevine Srbije na međunarodnoj izložbi u Rimu 1911. godine”. Baština. 27.

[15] "Правда", Београд 17. април 1915.

[16] "Просветни гласник", Београд 1921.

[17] "Политика", Београд 1932. године

[18] Srđ. Dubrovnik. 1902.

[19] "Просветни гласник", Београд 1924.

[20] Bozic, Sofija (2014-01-01). „Umetnost, politika, svakodnevica - tematski okviri prijateljstva Marka Murata i Milana Sevica”. Prilozi za knjizevnost i jezik, istoriju i folklor: 203—217. doi:10.2298/PKJIF1480203B.

[21] „„Срби католици на Приморју од уједињења до Априлског рата“, Саша Недељковић” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2012. г. Приступљено 12. 4. 2013.

[22] "Политика", 8. март 1941

[23] "Време", Београд 6. март 1941.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

@@ Ред 5: / Ред 5: @@
 | датум_рођења = {{датум рођења|1864|12|30}}
 | место_рођења = [[Лука Шипанска]]
-| држава_рођења = [[Аустроугарска]]
+| држава_рођења = [[Аустријско царство]]
 | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|10|14|1864|12|30}}
 | место_смрти = [[Дубровник]]
-| држава_смрти = [[Југославија]]
+| држава_смрти = [[Краљевина Југославија]] <small>(дејуре)</small><br/> [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] <small>(дефакто)</small>
 | поље             =
 | правац_традиција =
@@ Ред 14: / Ред 14: @@
 | утицао_на =
 | значајна_дела =
-| боја = #CCCC99
 }}
 [[Датотека:Marko murat lada.jpg|100п|мини|десно|<center>Знак Друштва српских уметника [[Лада (уметничко удружење)|Лада]], 1904.]]
-'''Марко Мурат''' ([[Шипанска Лука]] поред [[Дубровник]]а, [[30. децембар]] [[1864]] — Дубровник, [[14. октобар]] [[1944]]) је био српски сликар<ref>"Дубровник", Дубровник 9. март 1940.</ref> и професор.
+'''Марко Мурат''' ([[Шипанска Лука]] поред [[Дубровник]]а, [[30. децембар]] [[1864]] — Дубровник, [[14. октобар]] [[1944]]) био је српски академски сликар и професор.<ref>"Дубровник", Дубровник 9. март 1940.</ref>
 Мурат је након уметничких студија у [[Минхен]]у, радио у [[Београд]]у, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор и наставио педагошки рад као професор у средњим школама.
-Стварао је [[предео|пејзаже]] (махом из околине Дубровника), [[портрет]]е и [[историјске теме у сликарству|историјске композиције]]. Његово најпознатије дело је велика историјска композиција ''„[[Улазак цара Душана у Дубровник|Улазак (''Долазак'') цара Душана у Дубровник]]“'', за коју је добио [[бронза]]ну плакету на [[Светска изложба у Паризу (1900)|светској изложби]] у [[Париз]]у [[1900]]. године.
+Стварао је [[предео|пејзаже]] (махом из околине Дубровника), [[портрет]]е и [[историјске теме у сликарству|историјске композиције]]. Његово најпознатије дело је велика историјска композиција ''„[[Долазак цара Душана у Дубровник|Улазак (''Долазак'') цара Душана у Дубровник]]“'', за коју је добио [[бронза]]ну плакету на [[Светска изложба у Паризу (1900)|светској изложби]] у [[Париз]]у [[1900]]. године.
+Утемељивач је пленеризма и импресионизма у српском и југословенском сликарству.
-Био је Србин [[Срби католици|римокатоличке вероисповести]].<ref>[http://www.bibliotekaherceg-novi.org.rs/PDF/Boka_27/boka_27_203.pdf „Срби католици на Приморју од уједињења до Априлског рата“, Саша Недељковић] {{Wayback|url=http://www.bibliotekaherceg-novi.org.rs/PDF/Boka_27/boka_27_203.pdf |date=20120303232227 }}, Приступљено 12. 4. 2013.</ref> Београдско удружење љубитеља уметности "Цвијета Зузорић" је 1940. године свечано обележило његов 70-и рођендан, пригодном уметничком изложбом радова. Дубровчанин је постао ''прави члан'' Српске краљевске академије у Београду тек марта 1941. године.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1941/03/08?pageIndex=00007 "Политика", 8. март 1941]</ref> Приликом увођења у ред академика, на свечаном скупу прочитао је приступну академску беседу: "Кроз сликарство у Дубровнику".<ref>"Време", Београд 6. март 1941.</ref>
 == Биографија ==
-[[Датотека:Цар Душан у Дубровнику.jpg|250п|мини|десно|''„Долазак цара Душана у Дубровник“'']]
+[[Датотека:Цар Душан у Дубровнику.jpg|мини|''[[Долазак цара Душана у Дубровник]]'']]
+Рођен је у засеоку Дубрава, у месту Лука на острву Шипану,<ref name="zbornik">{{Cite journal|last=Петровић|first=Петар|date=2010|title=ЈЕДНО МАЛО ПОЗНАТО ДЕЛО МАРКА МУРАТА „АРХИБИСКУП БЕКАДЕЛИ ПРЕДАЈЕ СКОЧИБУХИ МИКЕЛАНЂЕЛОВУ СТАТУУ СВЕТОГ ВЛАХА“|journal=ЗБОРНИК НАРОДНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ|volume=XIX–2|pages=399–411}}</ref> којe је припадало некада Дубровачкој републици. Мајка му се звала Ката, а старији брат [[Андро Мурат]] је био католички свештеник. Основну школу и гимназију је [[1883]]. године завршио у Дубровнику, и после је три године студирао теологију у [[Задар|Задру]]. Током студија дозвољено му је да једном недељено одлази у атеље фрањевачког сликара Јосифа Росија, који га учи основама цртања и сликања.<ref name="zbornik"/> Његов цртачки таленат је уочио ујак дум Вице Палунка (потоњи бискуп),<ref name="zbornik"/> који му је својим утицајем омогућио да као клирик једном недељно посећује атеље задарског фрањевца Јосипа Росија. Школски друг дум Франо Иванишевић га је подстакао да нацрта "Сијело код Цвијете Зузорић". Тај рани рад једног самоука је објавио загребачки часопис "Виенац", и имао је леп одјек међу читачком публиком. Хрватски мецена уметности барон Људевит Враницани коме се допао цртеж, понудио је младићу стипендију за минхенску академију.  Крајем октобра 1887. отишао је на студије у уметничкој академији у Минхену у [[Немачка|Немачку]] и дипломирао је [[1893]]. године са сликом „Цвети у Дубровнику“, урађеном према постулатима реализма који су тада били доминантни на академији.<ref name="zbornik"/> Слика је била излагана и запажена на годишњој ликовној смотри у палати Glaspalastе.<ref name="zbornik"/> У Немачкој му је веома користило познанство са Србином, великим добротвором [[Велимир Михаило Теодоровић|Велимиром М. Теодоровићем]].<ref>"Време", Београд 19. фебруар 1937</ref> који му додељује четворогодишњу стипендију.<ref name="zbornik"/> Од тада почињу његове везе са Србијом, где ће се по позиву настанити. Позвао га је пријатељ Миленко Веснић тада министар финансија у Србији да дође у Београд и прими се за наставника цртања у гимназији. Истовремено му је дато једногодишње одсуствовање да би усавршио цртање у Паризу. Како је убрзо пала влада, пропао је пут у Француску, па је Мурат постао предавач. Када му се након неколико месеци није више свиђао рад у школи дао је оставку и започео самосталну уметничку каријеру. Учествовао је 1893. године на Међународној изложби у Минхену са својом сликом.<ref name="аутоматски генерисано1">"Дело", Београд 1895.</ref> Приредио је у Београду последњих дана јуна 1894. године изложбу својих радова насталих у Београду, у Грађанској касини.<ref>"Застава", Нови Сад 1. јул 1894.</ref> У истом простору је са успехом излагао 1898. У овом периоду живота Мурат борави на релацији Београд-Дубровник.<ref name="zbornik"/>
-[[Датотека:Dah_dubrovackog_proleca.jpg|250п|мини|десно|''„Дах дубровачког пролећа“'']]
-Рођен је на јадранском острву Шипан, које је припадало некада Дубровачкој републици. Основну школу и гимназију је [[1883]]. године завршио у Дубровнику, и после је три године студирао теологију у [[Задар|Задру]]. Његов цртачки таленат је уочио ујак дум Вице Палунка (потоњи бискуп), који му је својим утицајем омогућио да као клирик једном недељно посећује атеље задарског фрањевца Јосипа Росија. Школски друг дум Франо Иванишевић га је подстакао да нацрта "Сијело код Цвијете Зузорић". Тај рани рад једног самоука је објавио загребачки часопис "Виенац", и имао је леп одјек међу читачком публиком. Хрватски мецена уметности барон Људевит Враницани коме се допао цртеж, понудио је младићу стипендију за минхенску академију. Године [[1886]]. је отишао на студије у уметничкој академији у Минхену у [[Немачка|Немачку]] и дипломирао је [[1893]]. године. У Немачкој му је веома користило познанство са Србином, великим добротвором [[Велимир Михаило Теодоровић|Велимиром М. Теодоровићем]].<ref>"Време", Београд 19. фебруар 1937.</ref> Од тада почињу његове везе са Србијом, где ће се по позиву настанити. Позвао га је пријатељ Миленко Веснић тада министар финансија у Србији да дође у Београд и прими се за наставника цртања у гимназији. Истовремено му је дато једногодишње одсуствовање да би усавршио цртање у Паризу. Како је убрзо пала влада, пропао је пут у Француску, па је Мурат постао предавач. Када му се након неколико месеци није више свиђао рад у школи дао је оставку и започео самосталну уметничку каријеру. Учествовао је 1893. године на Међународној изложби у Минхену са својом сликом.<ref name="аутоматски генерисано1">"Дело", Београд 1895.</ref> Приредио је у Београду последњих дана јуна 1894. године изложбу својих радова насталих у Београду, у Грађанској касини.<ref>"Застава", Нови Сад 1. јул 1894.</ref>
+У Муратовом стваралаштву разликују се три етапа или фазе:
+#Планеристичка (период школовања, рада у Дубровнику и Београду до 1914)<ref name="zbornik"/>
+#Послератна (тематски распон и колорит постаје затворенији, наглашава се душевно, мистично, повремено меланхолично)<ref name="zbornik"/>
+#Од тридесетих до краја живота (дисциплинованост и хармоничност у делима, шири и одважнији потези)<ref name="zbornik"/>
 == Живот у Београду ==
-Привремено се дакле 1894. године настанио у Београду, где је 9. јануара био постављен за привременог учитеља цртања и лепог писања у [[Трећа београдска гимназија|Трећој београдској гимназији]].<ref>"Просветни гласник", Београд 1894.</ref> Свој боравак у српској престоници је искористио за сликарске поруџбине. Портретисао је у то време др [[Миленко Веснић|Миленка Веснића]]; биће то један у низу бројних портрета славних Срба. Због смрти оца извесно време је избивао у Дубровнику, а вратио се због поруџбине. Он је у првој половини 1895. године у Београду на краљевском двору, портретисао српског владара [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]]. Портрет младог краља у генералској униформи, у природној величини урадио је за Министарство финансија Краљевине Србије.<ref name="аутоматски генерисано1" /> Затим је путовао и боравио ради студија у [[Рим]]у и Паризу. Од [[1897]]. године се на дуже настанио у Београду, и ту предавао најпре од октобра 1897. године у Реалки,<ref>"Државни календар Краљевине Србије", Београд 1898.</ref> као учитељ цртања. Каријеру средњошколског предавача је наставио у Трећој (1907), па [[Друга београдска гимназија|Другој београдској гимназији]]<ref>[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00008_19111101|page:3|query:%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%20%D0%BC%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%82 Марко Мурат, учитељ прве класе у Другој београдској гимназији. У: Просветни гласник, 1. новембар 1911, стр. 905.] Приступљено 28.1.2018.</ref> и Уметничко-занатској школи, а једно време (годину дана 1904-1905) је био и предавач цртања краљевићу [[Александар I Карађорђевић|Александру Карађорђевићу]]. Године 1898. у мају имао је изложбу у Грађанској касини у Београду. Самосталну изложбу уметничких дела, иначе трећу по реду, приредио је јуна 1904. године у дворани београдске Велике школе.<ref>"Срђ", Дубровник 1904.</ref> Један је од оснивача и главних наставника београдске Уметничке школе 1906. године.<ref>"Политика"...</ref> Због неспоразума са колегама из "Ладе", иступио је и прешао у групу "Медулић", где је доминирао кипар Иван Мештровић.
+Привремено се дакле 1894. године настанио у Београду, где је 9. јануара био постављен за привременог учитеља цртања и лепог писања у [[Трећа београдска гимназија|Трећој београдској гимназији]].<ref>"Просветни гласник", Београд 1894.</ref> Свој боравак у српској престоници је искористио за сликарске поруџбине. Портретисао је у то време др [[Миленко Веснић|Миленка Веснића]]; биће то један у низу бројних портрета славних Срба. Због смрти оца извесно време је избивао у Дубровнику, а вратио се због поруџбине. Он је у првој половини 1895. године у Београду на краљевском двору, портретисао српског владара [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]]. Портрет младог краља у генералској униформи, у природној величини урадио је за Министарство финансија Краљевине Србије.<ref name="аутоматски генерисано1" /> Затим је путовао и боравио ради студија у [[Рим]]у и Паризу. Од [[1897]]. године се на дуже настанио у Београду, и ту предавао најпре од октобра 1897. године у Реалки,<ref>"Државни календар Краљевине Србије", Београд 1898.</ref> као учитељ цртања. Каријеру средњошколског предавача је наставио у Трећој (1907), па [[Друга београдска гимназија|Другој београдској гимназији]]<ref>{{cite web|author= |url=http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00008_19111101|page:3|query:%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%20%D0%BC%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%82 |title=Марко Мурат, учитељ прве класе у Другој београдској гимназији. У: Просветни гласник, 1. новембар 1911, стр. 905. |date= |website= |publisher= |access-date=28. 1. 2018}}</ref> и Уметничко-занатској школи, а једно време (годину дана 1904-1905) је био и предавач цртања краљевићу [[Александар I Карађорђевић|Александру Карађорђевићу]]. Године 1898. у мају имао је изложбу у Грађанској касини у Београду. Самосталну изложбу уметничких дела, иначе трећу по реду, приредио је јуна 1904. године у дворани београдске Велике школе.<ref>"Срђ", Дубровник 1904.</ref> Један је од оснивача и главних наставника београдске Уметничке школе 1906. године.<ref>"Политика"...</ref> Суоснивач је удружења "Лада", са којим редовно излаже слике као и Уметничко-занатске школе у Београду. Због неспоразума у удружењу, иступио је и прешао у групу "Медулић" где је доминирао вајар [[Иван Мештровић]]. Учествовао је на југословенским изложбама до Првог светског рада и обављао послове секретара ''Одбора за организацију уметничких послова у Србији и Југословенству''.
-У склопу делегације која је представљала [[Краљевина Србија|Краљевину Србију]] на Светској изложби у Паризу [[1900]]. године, Марко Мурат се представио историјском композицијом ''„Улазак (''Долазак'') цара Душана у Дубровник“'', за коју је награђен бронзаном плакетом.<ref name="likovna enciklopedija">{{Cite book|title=Enciklopedija likovnih umjetnosti. Sv. 3, Inj-Portl|year=1964|publisher=Jugoslavenski leksikografski zavod|location=Zagreb|pages=512}}</ref> Поред њега, у делегацији је учествовао и [[Паја Јовановић]] са монументалном композицијом ''„[[Проглашење Душановог законика]]“'', за коју је добио златну плакету. Слику венчања цара Душана поклонио је уметник српском краљу Петру I када је дошао на престол 1904. године. Сва тројица српских уметника Ђока и Паја Јовановић и Мурат добили су 1901. године од председника француске републике назив: "Officier d' Academie".<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 1901.</ref> Насликао је Марко више српских национално-историјсих мотива и тиме значајно обогатио уметничку баштину.
+У склопу делегације која је представљала [[Краљевина Србија|Краљевину Србију]] на Светској изложби у Паризу [[1900]]. године, Марко Мурат се представио историјском композицијом ''„Улазак (''Долазак'') цара Душана у Дубровник“'', за коју је награђен бронзаном плакетом.<ref name="likovna enciklopedija">{{Cite book|title=Enciklopedija likovnih umjetnosti. Sv. 3, Inj-Portl|year=1964|publisher=Jugoslavenski leksikografski zavod|location=Zagreb|pages=512}}</ref> Поред њега, у делегацији је учествовао и [[Паја Јовановић]] са монументалном композицијом ''„[[Проглашење Душановог законика]]“'', за коју је добио златну плакету. Слику венчања цара Душана поклонио је уметник српском краљу Петру I када је дошао на престол 1904. године. Сва тројица српских уметника Ђока и Паја Јовановић и Мурат добили су 1901. године од председника француске републике назив: "Officier d' Academie".<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 1901.</ref> Он је насликао више српских национално-историјсих мотива и тиме обогатио уметничку баштину.
-Марко је 1895. године нацртао "Војиславову споменицу", коју је поручио београдски Одбор за подизање споменика песнику Војиславу Илићу. Израдио је 1900. године повељу [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]] у Београду која је затим штампана и умножена у Лајпцигу.<ref>"Зора", Мостар 1900.</ref>
+Мурат је 1895. године нацртао "Војиславову споменицу", коју је поручио београдски Одбор за подизање споменика песнику Војиславу Илићу. Израдио је 1900. године повељу [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]] у Београду која је затим штампана и умножена у Лајпцигу.<ref>"Зора", Мостар 1900.</ref>
 Своја дела је излагао у оквиру павиљона Краљевине Србије на међународној изложби у Риму 1911. године.<ref>{{Cite journal|last=Elezović|first=Zvezdana|date=2009|title=Kosovske teme paviljona Kraljevine Srbije na međunarodnoj izložbi u Rimu 1911. godine|url=|journal=Baština|volume=27|pages=|via=}}</ref>
 == Чувар Дубровника ==
+[[Датотека:Manuscript by Marko Murat - Adligat.jpg|десно|мини|Рукопис Марка Мурата његове ''Аутобиографије'', део легата [[Никола Кусовац|Николе Кусовца]] у Удружењу [[Адлигат]]]]
-[[Датотека:Marko Murat (1864-1944) - Portret Mlade Devojke U Desnom Profilu.jpg|лево|мини|Портрет младе девојке у десном профилу]]
-[[Датотека:Manuscript by Marko Murat - Adligat.jpg|десно|мини|Рукопис Марка Мурата његове ''Aутобиографије'', део легата [[Никола Кусовац|Николе Кусовца]] у Удружењу [[Адлигат]]]]
-За време [[Први светски рат|рата]] је био у Дубровнику и ту је хапшен и прогањан (''као Србин, католичког верског опредељења'') од [[Аустрија|аустријских власти]]. Провео је то време у неколико заробљеничких логора. Интерниран је 1915. године у Аустрију, заједно са професором Јованом Туроманом.<ref>"Правда", Београд 17. април 1915.</ref> Током окупације Београда опљачкан је његов сликарски атеље у Београду из којег су однете слике. Једна од тих је био "Портрет дум Ивана Стојановића", највиђенијег Србина католика у Дубровнику. Вратио се фебруара 1919. године у Београд, где је наставио рад у школи. Указом министра просвете од 19. априла 1921. године<ref>"Просветни гласник", Београд 1921.</ref> Марко је постављен за конзерватора уметничко-историјских споменика у Дубровнику. Он ће потом (1930) постати управник за Надлештво уметности и споменике у Дубровнику. Ангажован је априла 1930. године за професора гимназије у Дубровнику, при чему је постављен за управника у градском Надлештву.<ref>"Просветни гласник", Београд 1930.</ref> Убрзо је исте године премештен по својој молби у Учитељску школу у Дубровнику. Пензионисан је 1932. године након 12 година ношења титуле '''Чувар Дубровника''' (тј. његове споменичке баштине). Марко Мурат је као уметник и као личност био велика духовна спона градова Београда и Дубровника.
+За време [[Први светски рат|рата]] је био у Дубровнику, где је хапшен и прогањан (''као Србин, католичког верског опредељења'') од [[Аустрија|аустријских власти]]. Провео је то време у неколико заробљеничких логора. Интерниран је 1915. године у Аустрију, заједно са професором Јованом Туроманом.<ref>"Правда", Београд 17. април 1915.</ref> Током окупације Београда опљачкан је његов сликарски атеље у Београду из којег су однете слике. Једна од тих је био "Портрет дум Ивана Стојановића", највиђенијег Србина католика у Дубровнику. Вратио се фебруара 1919. године у Београд, где је наставио рад у школи. Указом министра просвете од 19. априла 1921. године<ref>"Просветни гласник", Београд 1921.</ref> Иницијативом министра [[Љубомир Давидовић|Љубомира Давидовића]] Мурат је постављен за управника за Надлештво уметности и споменике у Дубровнику односно главног конзерватора уметничко-историјских споменика у Дубровнику, где ће остати до одласка у пензију 1932.<ref name="zbornik"/> Убрзо је исте године премештен по својој молби у Учитељску школу у Дубровнику. Мурат је убрзо по постављању надлежном министарству доставио предлог„Закона за музеје истарине“, који је био представљен у Скупштини на разматрање али никада усвојен. Услед година и нарушеног здравља, он је управу над „Надлештвом“ пренео на млађег Косту Страјнића.<ref name="zbornik"/> Поред административних обавеза на функцији главног конзерватора, стизао је да слика.<ref name="zbornik"/>
 Био је један од првих [[Импресионизам|импресиониста]] на словенском југу који је доследно радио у пленеру и тако израдио многе пејзаже из Дубровника и његове околине а радио је и историјске композиције као и портрете. Временом је његова палета постала затворенија и ликови пластичнији.<ref>"Политика", Београд 1932. године</ref>
-Излагао је на свим значајнијим изложбама у [[Југославија|Југославији]] у Београду и [[Загреб]]у али и у иностранству у [[Софија|Софији]], [[Минхен]]у, [[Париз]]у, [[Лијеж]]у, [[Рим]]у, [[Беч]]у, [[Лондон]]у итд. О њему је писао српски књижевни часопис из Дубровника, [[Срђ (новине)|Срђ]]. <ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |others= |title= Srđ|year=1902|url=http://ubsm.bg.ac.rs/view.php?q=1282&e=f&p=0840&z=3&x=0&w=1920&h=908&x=e|publisher= |location= Dubrovnik |id=}}</ref> Добио је новембра 1922. године краљевски Орден Белог орла V степена, а децембра 1924. године краљевски Орден Св. Саве III степена.<ref>"Просветни гласник", Београд 1924.</ref> Орден Југословенске круне III реда добио је 1930. године.
+Излагао је на свим значајнијим изложбама у [[Југославија|Југославији]] у Београду и [[Загреб]]у али и у иностранству у [[Софија|Софији]], [[Минхен]]у, [[Париз]]у, [[Лијеж]]у, [[Рим]]у, [[Беч]]у, [[Лондон]]у итд. О њему је писао српски књижевни часопис из Дубровника, [[Срђ (новине)|Срђ]].<ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |others= |title= Srđ|year=1902|url=http://ubsm.bg.ac.rs/view.php?q=1282&e=f&p=0840&z=3&x=0&w=1920&h=908&x=e|publisher= |location= Dubrovnik |id=}}</ref> Добио је новембра 1922. године краљевски Орден Белог орла V степена, а децембра 1924. године краљевски Орден Св. Саве III степена.<ref>"Просветни гласник", Београд 1924.</ref> Орден Југословенске круне III реда добио је 1930. године.
+Тема његовог рада, нарочито у трећој стваралачкој фази, био је Дубровник, његова историја, светитељ заштитних (Свети Влахо), пејзажи и виђенији људи, попут [[Цвијета Зузорић|Цвијете Зузорић]], [[Иван Гундулић|Ивана Гундулића]] и [[Руђер Бошковић|Руђера Бошковића]].<ref name="zbornik"/>
-У коренсподенцији са критичарем др Миланом Шевићем током 1932, Мурат се жали да православни Срби не признају католичке Србе за ”праве Србе” због њихове конфесије.<ref>{{Cite journal|last=Bozic|first=Sofija|date=2014-01-01|title=Umetnost, politika, svakodnevica - tematski okviri prijateljstva Marka Murata i Milana Sevica|url=https://www.researchgate.net/publication/287693559_Umetnost_politika_svakodnevica_-_tematski_okviri_prijateljstva_Marka_Murata_i_Milana_Sevica|journal=Prilozi za knjizevnost i jezik, istoriju i folklor|pages=203–217|doi=10.2298/PKJIF1480203B}}</ref>
+У коресподенцији са критичарем др Миланом Шевићем током 1932, Мурат се жали да православни Срби не признају католичке Србе за ”праве Србе” због њихове конфесије.<ref>{{Cite journal|last=Bozic|first=Sofija|date=2014-01-01|title=Umetnost, politika, svakodnevica - tematski okviri prijateljstva Marka Murata i Milana Sevica|url=https://www.researchgate.net/publication/287693559_Umetnost_politika_svakodnevica_-_tematski_okviri_prijateljstva_Marka_Murata_i_Milana_Sevica|journal=Prilozi za knjizevnost i jezik, istoriju i folklor|pages=203–217|doi=10.2298/PKJIF1480203B}}</ref>
 Постојала је пред Други светски рат омладинска уметничка група "Марко Мурат", која је тако јануара 1937. године приредила изложбу у нишкој Мушкој гимназији.
 Почетак Другог светског рата дочекао је болестан и усамљен у родном месту. Умро је 1944. године.
+Утемељивач је пленеризма и импресионизма у српском и југословенском сликарству с краја XIX века.<ref name="zbornik"/>
+У [[Народни музеј (Београд)|Народном музеју]] налази се неколико његових слика, укључујући и мање познату слику ''Архибискуп Бекадели предаје Скочибухи Микеланђелову статуу Светог Влаха''.<ref name="zbornik"/>
+Био је Србин [[Срби католици|римокатоличке вероисповести]].<ref>{{cite web |author= |url=http://www.bibliotekaherceg-novi.org.rs/PDF/Boka_27/boka_27_203.pdf |title=„Срби католици на Приморју од уједињења до Априлског рата“, Саша Недељковић |date= |website= |publisher= |access-date=12. 4. 2013 |archive-date=03. 03. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120303232227/http://www.bibliotekaherceg-novi.org.rs/PDF/Boka_27/boka_27_203.pdf |url-status= }}</ref>
+== Наслеђе ==
+Београдско удружење љубитеља уметности "Цвијета Зузорић" је 1940. године свечано обележило његов 70-и рођендан, пригодном уметничком изложбом радова. Дубровчанин је постао ''прави члан'' Српске краљевске академије у Београду тек марта 1941. године.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1941/03/08?pageIndex=00007 "Политика", 8. март 1941]</ref> Приликом увођења у ред академика, на свечаном скупу прочитао је приступну академску беседу: "Кроз сликарство у Дубровнику".<ref>"Време", Београд 6. март 1941.</ref>
+==Галерија==
+<center>
+<gallery>
+Marko Murat - Portret Laze Kostića, 1898.jpg|Портрет [[Лаза Костић|Лазе Костића]], 1898.
+Marko Murat, Autoportret, 1922.jpg|Аутопортрет, 1922.
+Slobodan Jovanović - Marko Murat.png|[[Слободан Јовановић]], 1922.
+Marko Murat (1864-1944) - Portret Mlade Devojke U Desnom Profilu.jpg|Портрет младе девојке у десном профилу
+Dah_dubrovackog_proleca.jpg|''Дах дубровачког пролећа''
+Marko Murat - Ruđer Bošković, Rectorate of the University in Belgrade.png|[[Руђер Бошковић]]
+Marko Murat - Cvijeta Zuzorić, National Museum in Belgrade (Inventory of Prints 316).png|[[Цвијета Зузорић]]
+Marko Murat - Sofija Pašković, GMS.png|Софија Пашковић, [[Галерија Матице српске]]
+</gallery>
+</center>
 == Види још ==
@@ Ред 63: / Ред 93: @@
 * {{Cite book| ref=harv|title=Enciklopedija likovnih umjetnosti. Sv. 3, Inj-Portl|year=1964|publisher=Jugoslavenski leksikografski zavod|location=Zagreb|pages=512}}
 * [[Народна енциклопедија]] – српско- хрватско- словеначка, приређивач и уредник, др Ст. Станојевић, [[Загреб]] ([[1925]] — [[1929]])
+* {{Cite book| ref=harv|title=Марко Мурат: у част 150 година од рођења|year=2014|publisher=Народни музеј|location=Београд|pages=160}}
 == Спољашње везе ==
-{{портал|Биографија}}
-{{Commonscat|Marko Murat}}
-* [http://www.matica.hr/Kolo/kolo2007_2.nsf/AllWebDocs/Muratova_(auto)biografska_uzgrednica Muratova (auto)biografska uzgrednica]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
 * [https://web.archive.org/web/20110727023201/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=354, Биографија на сајту САНУ]
 * [http://www.arte.rs/sr/umetnici/marko_murat-40/ukratko/ Биографија]
+{{Подножје|Биографија|Уметност}}
-{{нормативна контрола}}
 {{DEFAULTSORT:Мурат, Марко}}
@@ Ред 82: / Ред 110: @@
 [[Категорија:Срби католици]]
 [[Категорија:Српски мемоаристи]]
+[[Категорија:Дубровачки србокатолички покрет]]

Нормативна контрола
Међународне	ISNI VIAF WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Немачка Сједињене Државе
Уметничке	RKD Artists
Људи	Deutsche Biographie
Остале	COBISS.SR