Пређи на садржај

Јаков Ненадовић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м popunjavanje kutijice
мНема описа измене
Ред 92: Ред 92:
* [http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1999/02/article-17.html Прва година Карађорђевог ратовања, одломци из књиге Константина Н. Ненадовића]
* [http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1999/02/article-17.html Прва година Карађорђевог ратовања, одломци из књиге Константина Н. Ненадовића]
* [http://www.bastinaratnika.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=73&Itemid=49&lang=sr Биографија Јакова Ненадовића]
* [http://www.bastinaratnika.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=73&Itemid=49&lang=sr Биографија Јакова Ненадовића]
* [http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:711834-%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BE-%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B0 Војвода који се није плашио Карађорђа]



{{Војсковође Српске револуције}}
{{Војсковође Српске револуције}}

Верзија на датум 3. март 2018. у 09:30

Јаков Ненадовић
Јаков Ненадовић (уље на платну Уроша Кнежевића, после 1852.)
Лични подаци
Датум рођења1765.
Место рођењаБранковина, Османско царство, данас Србија
Датум смрти1836.
Место смртиБранковина, Кнежевина Србија
НародностСрбин
РелигијаПравославац
Политичка каријера
Политичка
странка
Нестраначка личност
1810 — 22. јануар 1811.
МонархЂорђе Петровић
ПретходникМладен Миловановић
НаследникЂорђе Петровић

Јаков Ненадовић (Бранковина око 1765 - Бранковина 1836) је био војвода из Првог српског устанка. Млађи брат Алексе Ненадовића. Придружио се одмах устаничком покрету и убрзо (послије побједе над Турцима код Свилеуве 1804.) постао је један од најистакнутијих вођа устанка и личности западне Србије. Добијао је муницију и оружје из Аустрије (Срема), па је већ у марту напао Шабац.

Послије Карађорђа и Јанка Катића имао је највећи углед у земљи, па је био један од вођа опозиције против Карађорђа. Допринео је да се у Србији 1805. године уведе Правитељствујушчи совјет. 1810. године Карађорђе је морао да попусти опозицији, па је на мјесто Младена Миловановића за предсједника совјета постављен Јаков Ненадовић. Он се потом приближио Карађорђу, пристао на уставне одредбе од 1811. године, и постао попечитељ (министар) унутрашњих послова. После пропасти Првог српског устанка 1813. са Карађорђем је напустио Србију и емигрирао у Аустрију, а следеће 1814. године је стигао у Бесарабију. Са Карађорђем се налазио у депутацији на двору код цара Александра I у Петрограду 1816. године. У Хотину, у Бесарабији је живео све до 1831. године, а потом се вратио у Србију. Живео је у Ваљеву, у двору Јеврема Обреновића, који му је Кнез Милош дао на услугу. Умро је у 1836. године, у Београду, где је отишао на лечење. Сахрањен је у Бранковини, поред цркве. Његов син био је војвода Јеврем Ненадовић (1793 — 1867) отац кнегиње Персиде Карађорђевић (1813 — 1879), удате за кнеза Александра Карађорђевића (1806 — 1885), Карађорђевог сина.

Литература

Владимир Кривошејев, Војвода Јаков Ненадовић – скице за биографију, Ваљево – Београд, Министарство унутрашњих послова, 2001

Види још

Спољашње везе