Томас Транстремер
| Томас Транстремер | |
|---|---|
 Томас Транстремер, шведски писац | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Томас Транстремер |
| Датум рођења | 15. април 1931. |
| Место рођења |  Стокхолм, Шведска, |
| Награде | Нобелова награда за књижевност |
| Званични веб-сајт | |
| tomastranstromer | |
Томас Транстремер (швед. Tomas Tranströmer; рођен 15. априла 1931 у Стокхолму, Шведска), је шведски писац, песник и преводилац, и добитник Нобелове награде за књижевност 2011. године[1].
Биографија
Томас Транстремер је своје средње образовање стекао у Латинској школи Седра, Шведска, а потом је 1956. дипломирао психологију на Универзитету у Стокхолму. Поред књижевног рада, радио је дуго година као психолог у затворима са младим преступницима, менталним болесницима и овисницима о дроги. Престао је да се бави овом професијом пошто је преживео мождани удар 1990.
Почео је да пише са 13 година, а прву збирку песама 17 dikter (17 песама) објавио је 1954. године. Робин Фултон је превео на енглески његово целокупно дело и објавио их 1997. у Уједињеном Краљевству под заједничким именом New Collected Poems (Нове збирка песама). Фултонова збирка била је проширена новим песмама и поново је била објављена у САД 2006. године под именом The Great Enigma: New Collected Poems (Велика енигма: Нова збирка песама). Транстремер је такође написао и аутобиографију, Minnena ser mig (Сећања ме посматрају), објављену 1993.
Током седамдесетих година други песници су га критиковали зато што није његово дело није било политички ангажовано. Транстремерова поезија негује и даље развија песнички језик модернизма и експресионизма/надреализма 20. века. У својим делима описује једноставне слике из свакодневног живота и пејзаже, као и мистичан поглед на универзалне аспекте људског ума.
Награде и преводи
Транстремер се сматра једним од најбољих шведских песника. У току свог живота, био је више пута помињан као кандидат за Нобелову награду. Добитник је више значајних интернационалних награда за поезију од којих је и једна коју је добио у бившој Југославији — Европска књижевна награда општине Вршац[2] — а његова дела преведена су на 50 језика: Блај, Робин Фултон и Самјуел Картерс превели су његова дела на енглески. Већину превода на српски језик урадио је његов лични пријатељ и песник, Мома Димић[3], а неке песме је превела и Бранка Ивковић. Преводи појединих Транстремерових дела објављивани су у разним књижевним часописима као што су Летопис Матице српске, Књижевне новине, Свеске, Писмо, Багдала, Слава, Липар, Књижевност, итд[4].
Године 2011. добио је Нобелову награду за књижевност.
Дело
- 1954 — 17 dikter (17 песама)
- 1958 — Hemligheter på vägen (Тајне на путу)
- 1962 — Den halvfärdiga himlen (Напола довршено небо)
- 1966 — Klanger och spår (Звуци и шине)
- 1970 — Mörkerseende
- 1973 — Stigar (Стазе)
- 1974 — Östersjöar (Балтик)
- 1978 — Sanningsbarriären
- 1983 — Det vilda torget (Дивљи пијац)
- 1989 — För levande och döda (За живе и мртве)
- 1993 — Minnena ser mig
- 1996 — Sorgegondolen (Тужна гондола)
- 2001 — Fängelse: nio haikudikter från Hällby ungdomsfängelse
- 2004 — Den stora gåtan (Велика загонетка)
Референце
- ^ „Званичан сајт Нобелове награде: Добитник 2011”. Nobelprize.org. Приступљено 7. 10. 2011.
- ^ „Блиц: Нобелова награда шведском песнику Томасу Транстремеру”. Blic.rs. Приступљено 7. 10. 2011.
- ^ Политика: Швеђанину Нобел за књижевност, 6. октобар 2011. (приступљено 8. октобар 2011.)
- ^ Виртуелна библиотека Србије:Списак Транстремерових дела објављених на српском језику
