Ракита (Бабушница)
Ракита | |
|---|---|
 Ракита | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пиротски |
| Општина | Бабушница |
| Становништво | |
| — 2022. | 160 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 54′ 31″ С; 22° 33′ 19″ И / 42.9085° С; 22.555333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 924 m |
.svg)  Ракита Ракита на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 010 |
| Регистарска ознака | PI |
Ракита је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2022. било је 160 становника. Ово насеље је имало свој рудник каменог угља који се затворио крајем шездесетих година.
У Ракити је 1929. године снимљен и југословенски филм „Рударева срећа”, један од најзначајнијих и ретких сачуваних филмова из тог периода.
Постанак села
[уреди | уреди извор]Село је назив добило највероватније по шибљу раките односно од врсте врбе. Насеље је настало у близини ракита, где расту раките.[1] Мештани село називају Раћита или Рећита.
Најстарији запис о селу датира из 1444. године, тачније у пописном дефтеру нахије Знепоље. Тада се село помиње као део феудалног поседа тимара Војнака, сина Станислава. Пренет му је на коришћење после оца а поседује берат султана. Ракита је тада имала 10 домаћинстава у којима је живело 50 људи.
Село је спаљено од стране Турака након чега је премештена на селиште а одакле је због клизишта премештена на данашњу локацију, поред Црновршке и Вучиделске реке.
Рудник Јерма
[уреди | уреди извор]Испитивање налазишта каменог угља у околини села Раките започета су 1922. године. Рудник "Јерма" отворило је 1924. године предузеће за истраживање и експлоатацију каменог угља „Нова Јерма“ - Ракита. Од 1926. године ово предузеће, чији је оснивач била Есконтна банка Београд, већинског власника Драгише Матејића, зове Акционарско друштво „Јерма“ са седиштем у селу Ракита.[2][3] Саграђена је 1926. године и пруга уског колосека ради искоришћавања каменог угља и зграда дирекције.[4] Рудник је био прекинуо рад 1938. због „финансијских и других тешкоћа”.[5]
Демографија
[уреди | уреди извор]1530. године се у попису Пиротског кадилука помиње насеље Ракита са 11 кућа у којима живе само два неожењена мушкарца а годишње задужење порезом је 997 акчи. Први српски попис после ослобођења од Турака из 1879. године је забележио да Ракита има 28 кућа и 319 становника.
У насељу Ракита живи 300 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,9 година (44,9 код мушкараца и 49,0 код жена). У насељу има 131 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено (попис 2002.), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 10 | ||
| 75—79 | 6 | 6 | ||
| 70—74 | 13 | 16 | ||
| 65—69 | 11 | 15 | ||
| 60—64 | 13 | 14 | ||
| 55—59 | 18 | 11 | ||
| 50—54 | 18 | 19 | ||
| 45—49 | 12 | 14 | ||
| 40—44 | 13 | 14 | ||
| 35—39 | 8 | 4 | ||
| 30—34 | 12 | 4 | ||
| 25—29 | 14 | 8 | ||
| 20—24 | 10 | 11 | ||
| 15—19 | 2 | 4 | ||
| 10—14 | 4 | 6 | ||
| 5—9 | 4 | 6 | ||
| 0—4 | 11 | 6 | ||
| Просек : | 44,9 | 49,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 153 | 39 | 99 | 12 | 2 | 1 |
| Женски | 150 | 9 | 108 | 30 | 3 | 0 |
| УКУПНО | 303 | 48 | 207 | 42 | 5 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 59 | 7 | 0 | 6 | 4 |
| Женски | 11 | 4 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 70 | 11 | 0 | 6 | 5 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 29 | 5 | 2 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 29 | 7 | 3 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 2 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 2 | |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Планинарски путокази за РУЈ -
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јован Ћирић, Насеља горњег Понишавља и Лужнице, 1979
- ^ „Фонд рудника Јерма”. arhivpirot.rs. Приступљено 17. 9. 2020.
- ^ Јерковић, Соња (2018). Народна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/Југославије 1918-1931. године, докторска дисертација. Београд. стр. 253.
- ^ Митић, Горан (3. 12. 2018). „Rakita - selo o kome se ponovo puno priča i piše”. www.pirotskikraj.com. Приступљено 17. 9. 2020.
- ^ "Политика", 5. март 1940
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org.
Литература
[уреди | уреди извор]- Тодоровић Н, Лужница, 2016
- Јован Ћирић, Насеља Горњег Понишавља и Лужнице, Пиротски зборник бр. 8-9, 1979
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
