Пређи на садржај

Портал:Црна Гора

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Портал:ЦГ)

Портал Црна Гора

Грб Црне Горе
Грб Црне Горе
Застава Црне Горе
Застава Црне Горе

Црна Гора је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву). На југу излази на Јадранско море, а граничи се са Хрватском на западу, Босном и Херцеговином на сјеверозападу, Србијом на сјевероистоку и Албанијом на југозападу.

Као Дукља, стекла је независност од Византије 1042. а под влашћу Војислављевића уздигнута је на степен краљевине, чији је први краљ био Михаило I Војислављевић. Наслиједио га је Константин Бодин, након чије смрти је престала да постоји краљевина. Током 12. вијека, Стефан Немања је освојио област која се након Војислављевића називала Зета и у саставу Немањића била је све до смрти цара Уроша нејаког, након чега је власт преузела династија Балшића. Територијом су касније владали српски деспоти Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић, након чега је власт преузела династија Црнојевића. Године 1496. Зета је пала под власт Османског царства, гдје је имала посебан статус, али је народ изазивао разне буне одбијајући да прихвати османску власт. Године 1697. на власт је дошао Данило Петровић Његош, родоначелник династије Петровићи Његоши, чиме је почео период владавине цетињских митрополита. За вријеме владавине Данила I Петровић Његоша, Црна Гора је уздигнута на степен књажевине, а за вријеме Николе Петровић Његоша након што је побиједила османску војску у биткама код Вучјег дола и на Фундини, на Берлинском конгресу 1878. призната јој је независност.

Године 1905. донесен је први Устав, а 1910. Црна Гора је постала краљевина. Током Првог свјетског рата краљ Никола је побјегао у егзил 1916. а након завршетка рата, на Подгоричкој скупштини је донесено неколико одлука: збацивање краља Николе и династије Петровића Његоша у корист династије Карађорђевића, уједињење Црне Горе са Краљевином Србијом и исказивање подршке уједињењу свих Срба, Хрвата и Словенаца. Првобитно је била у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, док је држава касније промијенила назив у Краљевина Југославија, а затим у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Након отцјепљења других држава током 1990-их, остала је у заједници са Србијом у Савезној Републици Југославији, која је касније промијенила назив у Србија и Црна Гора. Након референдума из 2006. постала је независна држава.

Главни град Црне Горе је Подгорица, док је Цетиње пријестоница.

Изабрани чланак

Слика недеље


Надвратник над улазом у цркву Успења Пресвете Богородице, Манастир Морача

Теме

Вијести

Биографија

Михаило I Војислављевић био је први краљ Дукље, српске државе која је постојала на територији данашње Црне Горе, а који је владао такође и Травунијом, Захумљем и Рашком, од око 1050. до 1081. године. У почетку је владао као кнез, а своју државу је око 1077. године уздигао на ранг краљевине, за шта је добио потврду и од папе Гргура VII. Очувао је и учврстио тековине свога оца, кнеза Стефана Војислава, а додатно је проширио државу Војислављевића, објединивши под својом влашћу готово све српске земље. Активно је учествовао у међународној политици, одржавајући везе са Византијом, од које је добио и достојанство протоспатра. Такође је одржавао везе са јужноиталијанским Норманима и папством.

Син је Стефана Војислава, који је према наводима Љетописа Попа Дукљанина, попут Јована Владимира, био ожењен принцезом из Самуилове породице са којом је имао петорицу синова Не зна се када је тачно рођен, али се на основу навода Попа Дукљанина зна да је са својом браћом учествовао у бици код Бара 1042. године и сматра се да је рођен крајем друге или почетком треће деценије 11. вијека. Послије смрти Стефана Војислава, добио је на управљање Облик, Прапратну и Црмицу, а његова мајка Неда владала је државом заједно са његовим братом Гојиславом. Гојислава су убили у Травунији Скробимези и поставили Доманека за владара. Браћа су их заједно протјерали, али се Доманек вратио, након чега је Михаило обећао брату Радославу да ће он и његови насљедници добити на управљање Зету ако га збаци са власти. Радослав је убио Доманека и освојио је област Захумље, али Михаило није испунио обећање, већ је Зету дао на управљање свом сину Владимиру.

Заједно са синовима освојио је Рашку, а 1077. заузео је Дубровник и прогласио се за краља. У априлу 1081. године оженио је свог сина Бодина Јаквинтом, ћерком Архирица Норманина из Барија. Сматра се да је умро непосредно након тога, пошто се током норманске опсаде Драча 18. октобра 1078. године, помиње само његов син Константин Бодин. Према писању Попа Дукљанина, владао је 35 година, сахрањен је у цркви светог Срђа и Ваха на Бојани и наследио га је брат Радослав, који је владао 16 година, након чега га је Бодин збацио са власти.

Да ли сте знали

Уредници

Помозите и Ви

Информације

Добри чланци

Остали портали на српској википедији