Пређи на садржај

Суве шљиве

С Википедије, слободне енциклопедије
Суве шљиве
Сушене шљиве, некуване
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија1.006 kJ (240 kcal)
63,88 g
Шећери38,13 g
Прехрамбена влакна7,1 g
0,38 g
2,18 g
Витамини
Витамин А екв.
(5%)
39 μg
(4%)
394 μg
148 μg
Тиамин 1)
(4%)
0,051 mg
Рибофлавин 2)
(16%)
0,186 mg
Ниацин 3)
(13%)
1,882 mg
Витамин Б5
(8%)
0,422 mg
Витамин Б6
(16%)
0,205 mg
Фолат 9)
(1%)
4 μg
Холин
(2%)
10,1 mg
Витамин Ц
(1%)
0,6 mg
Витамин Е
(3%)
0,43 mg
Витамин К
(57%)
59,5 μg
Минерали
Калцијум
(4%)
43 mg
Гвожђе
(7%)
0,93 mg
Магнезијум
(12%)
41 mg
Манган
(14%)
0,299 mg
Фосфор
(10%)
69 mg
Калијум
(16%)
732 mg
Натријум
(0%)
2 mg
Цинк
(5%)
0,44 mg
Остали конституенти
Fluoride4 µg

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Сушење шљива је начин конзервиcања познат од давнина. Још су га Египћани примењивали пре више неколико хиљада година излагањем сунцу плодова разних врста воћа. Шљиве су се углавном као и остало воће сушиле на сунцу. Сушењем на сунцу, шљива је припремана за сопствену употребу. Могућност продаје овог производа подстакла је произвиђаче шљива да осмисле вештачки начин сушења и да суше шљиву у већим количинама од сопствених потреба. Сува шљива садржи готово све материје које се сматрају неопходним за нормално функционисање организма. Захваљујући свом биохемијском саставу, сува шљива се препоручује за исхрану деце, старији особа и реконвалесцената.

Значај сувих шљива у исхрани

[уреди | уреди извор]

Сува шљива није само посластица већ значајан извор енергије, с обзиром да се начином прераде калорична вредност овог производа повећава за три и по пута према истој вредности у свежем плоду. Осушене шљиве су не само значајан извор енергије, већ и хранљива намирница од посебног дијеталног значаја, која се по својој важности и вредности у физиолошко енергетском погледу изједначује са коришћеном количином свежег воћа пре сушења. Витамини садржани у сувој шљиви имају значајну заштитну, дијеталну и терапеутску вредност. Недостатак суве шљиве је умањен садржај витамина C, јер се разлаже у процесу сушења продуженим дејством високих температура. Целулоза садржана у сувој шљиви подстиче перисталтику црева, а пектини доприносе заштити организма од артериосклерозе и инфаркта. Високо присуство калијума делује на смањење крвног притиска.

Сушење шљива

[уреди | уреди извор]
Сушене шљиве

Сушење воћа је било најраспрострањеније у јужним топлијим крајевима где постоје повољни климатски услови, тако да је овај поступак конзервисања био приступачан масама скупљача и произвођача воћа.[1] Шљиве су се углавном као и остало воће сушиле на сунцу. Поступку сушења претходило је потапање плодова у морску воду (једна врста спречавања површинског тамњења).

Први француски досељеници су пренели шљиву у Америку из околине Ажена, где је ово воће било и остало најраспрострањеније.[2]

У нашим крајевима сушење шљива представља веома стари и врло раширен начин конзервисања. За разлику од природног, вештачки начин сушења се изводи у уређајима за сушење, а претходе му: берба, транспорт и припрема шљива за сушење. Овакав поступак сушења назива се још и дехидрација, а осушено воће дехидрирано воће.

Поступак сушења шљива састоји се из три дела:

1.Бербе и транспорта шљива до објекта за сушење

2.Припремних технолошких оперција пре сушења

3.Технолошког поступка сушења-дехидрације

После сушења добија се осушена-дехидрирана шљива, која се у уобичајеној терминологији назива и оригинална сува шљива. Она је полу-производ за даљу финалиацију, а која се састоји из следећих операција:

1.Калибрирања оригиналне суве шљиве

2.Прераде калибриране суве шљиве

3.Паковања у разну амбалажу, зависно од намене производа

Посебно је важна и неопходна заштита од инфекције оригиналне суве шљиве и начин складиштења до даље прераде.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Bhanwar Lal Jat; Rajesh K. Yadav; Deepmala Verma; Urmila Chaudhary; Rajnee; Manisha Mavai; Raaz K. Maheshwari. „Biomedicinal Sovereignty of Prunes for Gastrointestinal Ailments Rehabilitation” (PDF). International Journal of Pharmacy and Natural Medicines. 2 (2): 161—166. 
  2. ^ „FDA Approves Prune Name Change”. ABC News. 2006-01-06. Приступљено 2016-07-14. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Војислав Марковић, Сува шљива-Шабац 1986. год.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]