1. 3.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
1. март/ожујак (1. 3.) је 60. дан године по грегоријанском календару (61. у преступној години). До краја године има још 305 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 86.пне.. - Римски војсковођа Луције Корнелије Сула заузео Атину и свргнуо локалног тиранина кога је поставио понтски краљ Митридат VI Еупатор.
- 293. — Римски цар Диоклецијан створио тетрархију, систем владавине четири савладара. Галерије и Констанције I Хлор проглашени су цезарима августа Диоклецијана и Максимијана.
- 1498. — Васко де Гама као португалски морепловац је први Европљанин који се искрцао на обале садашње афричке државе Мозамбик на своме путу ка Индији.
- 1562. — Француски римокатолици су, под вођством војводеа Франсоа од Гизе и уз подршку Ватикана у Wассyју поклали 1.200 хугенота (Хугуенотс) - француских протестаната, изазвавши религиозни рат који је трајао до 1598 године.
- 1565. — Естасио де Са основао Рио де Жанеиро.
- 1643. — После Португала и Француске, Шпански краљ Карло III протерао је из земље римокатолички језуитски ред.
- 1803. — Охајо се као 17-ти, прикључује Сједињеним Америчким Државама.
- 1815. — Француски цар Наполеон први искрцао се на обалу Француске, три дана пошто је с групицом следбеника напустио медитеранско острво Елба на којем је био заточен пошто је приморан да абдицира у априлу.
- 1862. — излази први број задарског "Народног листа", најстарије живуће хрватске новине.
- 1872. — Основан је Национални парк Yеллоwстоне, први национални парк на свијету.
- 1878. — Победом Србије завршен је Други српско-турски рат.
- 1896. — Етиопија је побиједила Италију у одлучујућој битки код Адоwе чиме је завршен Први абесинијско-талијански рат.
- 1919. — Јапанска власт у Кореји: Самилски покрет у Кореји започео је бројне мировне просвједе диљем земље, али су брутално угушени од јапанске полиције и војске.
- 1919. — У Београду се састао први југословенски парламент - привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем је било 296 посланика, постављених указом владе.
- 1941. — Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту.
- 1942. — Други светски рат у Југославији: У Чајничу је од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада НОВЈ.
- 1943. — Други светски рат: Британско ратно ваздухопловство почело је у Другом светском рату да систематски бомбардује европске железничке системе на територији под контролом Немачке.
- 1946. — Енглеска банка прелази у државно власништво, а њени дотадашњи акционери се обештећују.
- 1947. — Међународни монетарни фонд започео је своје финанцијске операције.
- 1954. — На атолу Бикини у Тихом оцеану детонирана је хидрогенска бомба Цастле Браво тешка 15 мегатона, која је узроковала једну од најгорих радиоактивних контаминација тијеком нуклеарног тестирања.
- 1954. — У главном граду Венецуеле Каракасу отворена је прва конференција Организације америчких држава.
- 1959. — Архиепископ Макариос трећи вратио се на Кипар из изгнанства са Сејшелских острва, на која су га 1956. протерали Британци.
- 1966. — После три и по месеца лета, на Венеру се спустила совјетска “Венера 3“, први васионски брод који је приспео на неку другу планету.
- 1983. — у Цириху, Своч груп АГ представља јавности први Своч сат.
- 1985. — У Уругвају је преузео власт председник Хулио Сангинети, чиме је окончана деветогодишња војна владавина у тој јужноамеричкој земљи.
- 1991. — На првим слободним изборима у Албанији, Албанска партија рада освојила је 176 од 250 посланичких места и задржала власт, али је председник партије Рамиз Аљија [Алиа] изгубио у својој изборној јединици.
- 1992. — Референдум о независности Босне и Херцеговине. Инцидент у Сарајеву приликом кога су нападнути православни сватови.
- 1992. — У Црној Гори се на референдуму 63 одсто грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију.
- 1993. — Амерички војни транспортери су изнад источне Босне избацили прве товаре с храном и лековима, чиме је у Босни и Херцеговини почела “Операција падобран“.
- 1994. — После четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске, и босанских муслимана и Хрвата су у Вашингтону потписали прелиминарни споразум о стварању муслиманско-хрватске федерације у БиХ.
- 1996. — Нико од 123 путника и члана посаде није преживео пад перуанског путничког авиона “Боинг 737“, у најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства у Перуу.
- 1997. — Албанска влада премијера Саљија Берише поднела је оставку, после двомесечних крвавих нереда изазваних крахом штедионица у којима је десетине хиљада Албанаца изгубило животну уштеђевину.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1445. — Сандро Ботичели, један од највећих сликара италијанске Ренесансе (1510).
- 1810. — Фредериц Цхопин, пољски пијанист и композитор.
- 1817. — Гиованни Дупрé, италијански скулптор.
- 1858. — Георг Симмел, њемачки социолог.
- 1881. — Петар Скок, хрватски језикословац и романист († 1956.).
- 1883. — Јулије Бенешић, хрватски књижевник, преводитељ и језикословац († 1957.).
- 1886. — Оскар Кокосцхка, аустријски експресионистички сликар.
- 1891. — Станислав Винавер, српски песник и преводилац.
- 1909. — Младен Лорковић, хрватски политичар, у доба НДХ министар вањских послова († 1945.).
- 1910. — Арцхер Јохн Портер Мартин, британски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију.
- 1912. — Јосип Табак, хрватски преводитељ, писац, есејист, новинар и књижевни критичар († 2007.).
- 1922. — Yитзхак Рабин, израелски политичар и државник, добитник Нобелове награде за мир († 1995.).
- 1926. — Миљенко Станчић, хрватски сликар († 1977.).
- 1927. — Харрy Белафонте, амерички пјевач.
- 1929. — Георги Марков, бугарски књижевник.
- 1931. — Ламберто Дини, италијански политичар и државник.
- 1933. — Шпиро Губерина, хрватски глумац.
- 1948. — Карл Јохнсон, велшки глумац.
- 1952. — Мартин О'Неилл, ногометаш из Сјеверне Ирске и ногометни тренер.
- 1953. — Царлос Qуеироз, португалски ногометни тренер.
- 1964. — Паул Ле Гуен, француски ногометни тренер и играч.
- 1967. — Георге Еадс, амерички глумац.
- 1969. — Јавиер Бардем, шпански глумац.
- 1971. — Дицк Норман, белгијски тенисер.
- 1976. — Валерио Вермиглио, талијански одбојкаш.
- 1978. — Јенсен Ацклес, амерички глумац.
- 1983. — Даниел Царвалхо, бразилски ногометаш.
- 1984. — Бошко Јанковић, српски ногометаш.
- 1994. — Јустин Биебер, канадски поп/Р&Б пјевач.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1643. — Ђироламо Фрескобалди, италијански чембалиста, оргуљаш и композитор. (* 1583.).
- 1792. — Леополд II., њемачко-римски цар и угарско-хрватски краљ (* 1747.).
- 1911. — Јацобус Хенрицус ван 'т Хофф, холандски хемичар.
- 1922. — Пицхицхи, шпањолски ногометаш (* 1892.).
- 1938. — Габриеле D'Аннунзио, талијански пјесник, драматург, политичар (* 1863.).
- 1958. — Тома Росандић, први ректор Академије ликовних уметности у Београду.
- 1986. - Олоф Палме, шведски политичар (* 1927.).
- 1992. — Карло Штајнер, југословенски револуционар и публициста (* 1902.).
- 2003. — Фрањо Гласер, хрватски ногометни вратар (* 1913.).
- 2012. — Андреw Бреитбарт, амерички блогер и активист (* 1969.).
.
Празници
[уреди | уреди извор]- Међународни дан цивилне заштите.
- Дан независности Босне и Херцеговине.
- Исланд - Национални дан пива.
- Српска православна црква прославља:.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар