1826

Ово је чланак о години 1826.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1790-е  1800-е  1810-е  – 1820-е –  1830-е  1840-е  1850-е
Године:	1823 1824 1825 – 1826 – 1827 1828 1829

Јаничари одлазе у историју

1826. по календарима

Грегоријански	1826. (MDCCCXXVI)
Аб урбе цондита	2579.
Исламски	1241–1242.
Ирански	1204–1205.
Хебрејски	5586–5587.
Бизантски	7334–7335.
Коптски	1542–1543.
Хинду календари
• Викрам Самват	1881–1882.
• Схака Самват	1748–1749.
• Кали Yуга	4927–4928.
Кинески
• Континуално	4462–4463.
• 60 година	Yанг Ватра Пас (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11826.
Подробније: Календарска ера

Година 1826. (MDCCCXXVI) била је редовна година која почиње у недјељу по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у петак по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 15. 1. - Први број француских новина Ле Фигаро (до 1866. излази као тједник).
• 30. 1. - Отворен Менаиски висећи мост између Англесеyја и Wалеса - први модерни висећи мост.
• 8. 2. - Унитариста Бернардино Ривадавиа постаје први председник Уједињених Провинција Рио де ла Плате (Аргентине).
• 11. 2. - Под именом Лондон Университy основан чисто секуларни Университy Цоллеге Лондон.
• 16. 2. - У Пешти основана Матица српска, први председник Јован Хаџић.
• 24. 2. - Уговор из Yандабоа окончава Први англо-бурмански рат: Британци добијају Ассам и Манипур (данас у Индији), као и Ракхине и Танинтхарyи (Бурма).
• 27. 2. - Откривена Биелина комета, тј. барон Wилхелм вон Биела утврдио да се ради о периодичној комети.
• 10. 3. - Умро португалски краљ Јоãо VI, формално га наслеђује син и бразилски цар Педро I/IV.
• март - Кметови и кнезови у Србији понављају заклетву кнезу Милошу као наследном кнезу (из доњих нахија у Хасан-пашиној/Смедеревској Паланци а из горњих у Ваљеву).
• 17. 3. - Русија упућује ултиматум Османском Царству, између осталог и по питању српске аутономије. После пет година ослобођени српски депутати али још нису послани кући.

Април/Травањ – Јун/Липањ

"Грчка издише на рушевинама Мисолонгија" (Делацроиx, 1827)

• 4. 4. - Петерсбуршки протокол: Британија и Русија ће посредовати између Грка и Османлија у правцу аутономне Грчке под османским суверенитетом.
• 23. 4. (Цвети) - Трећа опсада Мисолонгија окончана османско-египатским заузећем града и масакром становника - на западу расту симпатије за Грчку.
• 23. 4. - Чарапићи покушали дићи побуну против кнеза Милоша - убијени и расељени. Двојици писаца антимилошевских летака одсечене руке.
• 29. 4. - Португалски краљ Педро IV октроисао устав конзервативнији од оног из 1822.
• 2. 5. - Бразилски цар Педро I/IV се одриче португалског престола у корист кћерке Марије II, уз услов да се уда за стрица Мигуела (што се није остварило, она влада 1826-28 и 1834-53).
• 29. 5. - Султан Махмуд II објављује пројект реформе војске: у оквиру јаничара ће се основати модерна јединица (Еşкинци), али то изазива њихов отпор.
• 15. 6. - "Срећни догађај": јаничари дижу побуну али султан их разбија уз помоћ становништва - убијено око 6.000 јаничара.
• 17. 6. - I формално забрањени јаничари, такође и бекташијски ред. У Босни и Албанији ће бити побуна.
• 22. 6. - 15. 7. - Панамски конгрес: Симóн Болíвар покушава ујединити Латинску Америку.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• јул, почетком - Лудwиг ван Беетховен завршио Гудачки квартет бр. 14.
• 4. 7. - Бивши амерички председници Тхомас Јефферсон и Јохн Адамс умрли на 50. годишњицу Декларације независности.
• 15. 7. - Основано Треће одељење Сопствене канцеларије Његовог императорског величанства задужено за тајну полицију у Русији.
• 25. 7. - У Петропавловској тврђави обешена петорица водећих декабриста.
• 26. 7. - Учитељ Цаyетано Риполл погубљен у Валенцији због херезе - ово се сматра посљедњим чином аутодафе.
• 28. 7. - Персијском инвазијом започиње Руско-персијски рат (1826-28).
• јул - септембар - Неуспешна Османско-египатска инвазија на Мани, средње пелопонеско полуострво.
• август - Једедиах Смитх са дружином улази у данашњу Неваду - у новембру стиже у мексичку Калифорнију где је ухапшен.
• 18. 8. - Алеxандер Гордон Лаинг је први Европљанин који је стигао у Тимбукту преко Сахаре (убијен следећег месеца).
• 20. 8. - Фјодор Литке креће на циркумнавигацију (до 1829).
• 21. 8. - Побуна села Мартинпотока у воћинском спахилуку због одлуке о транслокацији, на челу са Михајлом Гргуром, који затим подбуњује и остала села.
• 23. 8. - Окршај код спахијског ишпаната у Дреновцу, погинуло пет Гргурових побуњеника - убрзо се појавила и војска (Гргур ухваћен у октобру, касније обешен).
• 3. 9. - Крунисан руски цар Николај I.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 7. 10. (25. 9. по ј.к.) - Руско-османска Акерманска конвенција: аутономија за Србију у границама из 1813, а према Осмој тачки Букурешког уговора, да се договори у року од 18 месеци, повластице и за Молдавију и Влашку (султан одустао од конвенције у децембру 1827.).
• 24 - 25. 12. - Пијана божићна журка се претворила у Еггног нереде у војној академији Wест Поинт у САД.
• 25. 12. - Мајор Едмунд Лоцкyер успоставио прво европско насеље у Западној Аустралији.
• децембар - За новог босанског везира постављен београдски Абдурахман-паша - одлази следећег месеца, задатак му је умирење земље у којој се противе укидању јаничара.

Током/тијеком године

Поглед с прозора у Ле Грасу, најстарија сачувана фотографија на свијету, аутор: Ницéпхоре Ниéпце, о. 1826

• Ницéпхоре Ниéпце израдио Поглед с прозора у Ле Грасу, најстарију до данас сачувану трајну фотографију на свијету.
• 1825-26 - Царл Јацоб Лöwиг и Антоине Јéрôме Балард засебно открили бром.
• Отто Унвердорбен открио анилин.
• "Сербијанка" Симе Милутиновића Сарајлије. Вук Караџић издаје календар "Даница".
• Тршћански учитељ Јевта Поповић припремио издање "Суза Радмилових" Владислава Менчетића - то је прва књига штампана Вуковом азбуком коју није он издао.
• Тискано прво издање Гундулићевог "Османа".
• Гесцхицхте дер слаwисцхен Спрацхе унд Литератур нацх аллен Мундартен Павела Јосефа Шафаříка.
• Роман Тхе Ласт оф тхе Мохицанс Јамеса Фенимора Цоопера.
• Капетан Богдан Вукасовић одбио пиратски напад код Крита.
• Владика Петар I позива на умирење племена.
• Британска источноиндијска компанија успоставила колонију Мореуска Насеља (Страитс Сеттлементс) на и око Малајског полуотока (обухвата и Сингапур).
• У Мађарској основана Херендска мануфактура порцелана.

Рођења

• 27. 1. - Михаил Салтиков-Шчедрин, књижевник († 1889)
• 19. 2. - Матија Месић, повјесничар († 1878)
• 22. 2. - Светозар Милетић, адвокат, политичар, новинар († 1901)
• 13. 3. - Новак Радонић, сликар († 1890)
• 21. 3. - Ранко Алимпић, српски генерал († 1882)
• 29. 3. - Wилхелм Лиебкнецхт, немачки социјалдемократа († 1900)
• 11. 4. - Јован Живковић, правник, политичар, банкар († 1902)
• 25. 4. - Коста Цукић, филозоф, економиста, српски министар († 1879)
• 3. 5. - Карл XV, краљ Шведске и Норвешке († 1872)
• 5. 5. - Еугéние де Монтијо, царица Наполеону III († 1920)
• 7. 5. - Скендер Фабковић, педагог, писац, новинар († 1905)
• 15. 5. - Андрија Торкват Брлић, политичар и публицист († 1868)
• 30. 5. - Фердинанд Крен, индустријалац у Чачку († 1894)
• 6. 6. - Данило Петровић, црногорски књаз († 1860)
• 22. 6. - Богобој Атанацковић, српски писац († 1858)
• 11. 7. - Франз Грасхоф, инжењер († 1893)
• 19. 8. - Милоје Јовановић, митрополит београдски Михаило († 1898)
• 17. 9. - Бернхард Риеманн, математичар († 1866)
• 26. 9. - Љубомир Ненадовић, књижевник († 1895)
• 8. 11. - Јеврем Грујић, српски политичар († 1895)
• 24. 11. - Царло Цоллоди, књижевник († 1890)
• 25. 11. - Јован Ђорђевић, српски књижевник († 1900)
• 3. 12. - Георге Б. МцЦлеллан, амерички генерал и политичар († 1885)
• ? - Цетсхwаyо каМпанде, краљ Зулуа († 1884)
• ? - Перо Матановић, црногорски војсковођа († 1918)
• ? - Петар Поповић Пеција, устаник († 1875)

Смрти

• 3. 1. - Лоуис-Габриел Суцхет, француски маршал (* 1770)
• 13. 2. - Арсен Теодоровић, сликар (* ца. 1768)
• 20. 2. - Аврам Мразовић, просветитељ, педагог, књижевник (* 1756)
• 10. 3. - Јоãо VI, краљ Португала (* 1767)
• 16. 5. - Јелизавета Алексејевна, удовица цара Александра I (* 1779)
• 3. 6. - Николај Карамзин, књижевник, историчар (* 1766)
• 5. 6. - Царл Мариа вон Wебер, композитор (* 1786)
• 7. 6. - Јосепх вон Фраунхофер, оптичар (* 1787)
• 4. 7. - Јохн Адамс, 2. председник САД (* 1735)
• 4. 7. - Тхомас Јефферсон, 3. председник САД (* 1743)
• 5. 7. - Стамфорд Раффлес, оснивач Сингапура (* 1781)
• 5. 7. - Јосепх Проуст, хемичар (* 1754)
• 22. 7. - Гиусеппе Пиаззи, астроном (* 1746)
• 25. 7. - Михаил Павлович Бестужев-Рјумин, декабриста (* 1801)
• 25. 7. - Сергеј Иванович Муравјов-Апостол, декабриста (* 1796)
• 13. 8. - Ренé Лаеннец, лекар (* 1781)
• 26. 9. - Алеxандер Гордон Лаинг, истраживач (* 1793)
• 8. 10. - Фриедрицх Крупп, оснивач металуршке компаније (* 1787)
• 25. 10. - Пхилиппе Пинел, пионир психијатрије (* 1745)
• 23. 11. - Јоханн Елерт Боде, астроном (* 1747)
• 3. 12. - Левин Аугуст вон Беннигсен, генерал (* 1745)
• 7. 12. - Јохн Флаxман, вајар, цртач (* 1755)
• ц. Аврам Милетић, писац и трговац (* 1755)

Литература

• Гáбор Áгостон; Бруце Алан Мастерс. Енцyцлопедиа оф тхе Оттоман Емпире. Инфобасе Публисхинг; 1 Јануарy 2009. ИСБН 978-1-4381-1025-7.
• Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
  • Пета књига први том (V-1)
  • Пета књига други том (V-2)

1826 на Wикимедијиној остави