Александар Николић

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Александар Николић

Пошаљи фотографију

Личне информације

Александар Николић (Сарајево, 28. октобар 1924Београд, 12. март 2000) је био познати југословенски кошаркаш и тренер. Због заслуга за развој кошарке у бившој Југославији, Николић се често назива „Отац југословенске кошарке“.

Николић је рођен у Сарајеву, али се преселио у Београд док је још био дете. Отац Александра Николића, Ђорђе, био је најбогатији човјек у Брчком. Брчко је имало хотел, биоскоп и једанаест кућа; све остало је било власништво Ђорђа Николића. Укључујући и први и једини аутомобил. Ђорђе Николић је свог сина Александра, кога је добио у шездесет и другој години, послао у Краљевску војну академију; на крају рата, захваљујући кошарци. Гимназију Краљ Александар Карађорђевић је завршио 1943, а затим је студирао право и медицину на Београдском универзитету. Од 1944. до 1945. је служио у ЈНА. Дипломирао је 1946. Био је професор на факултету за Физичку културу у Београду, због чега је остао упамћен по надимку Професор.

Играчку каријеру Николић је провео у Партизану (1945-1946), Црвеној звезди (1947-1949), Железничару из Чачка (1949-1950) и БСКу Београд (1950-1951). Са Црвеном звездом је освајао Првенство Југославије 1947-1949. Одиграо је 10 утакмица за репрезентацију Југославије.

1951, након завршетка играчке каријере, Николић је постао селектор репрезентације Југославије и на том месту је остао до 1965. Под Николићевим вођством, Југославија је освојила сребрне медаље на Европским првенствима 1961. и 1965, као и бронзу 1963. На Светском првенству 1963. освојено је сребро. Такође је био први тренер клубова ОКК Београд, Партизана и италијанске Петрарке из Падове. 1966. је изабран за најбољег европског тренера. 1969. Николић је постао тренер Игниса из Варезеа. У периоду од 4 године (1969-1973), Игнис је освојио три национална првенства, три европске титуле, три италијанска купа и два интернационална купа (светска првенства за клубове). Тим Варезеа из 1970. и 1973. је победио у сва четири такмичења у којима је играо, што пре ником није успело. Тим Игниса из сезоне 1972/1973 је често проглашаван најбољим тимом у историји италијанске и европске кошарке.

1974. године са Црвеном Звездом осваја европски Куп Победника купова.

Након 11 година одсуства из репрезентације Југославије, Николић се вратио 1976. и предводио репрезентација на Европском првенству 1977. и Светском првенству 1978. На оба првенства је освојено злато.

Као тренер Николић је имао однос победа и пораза 357-200 на клупском нивоу и 101-39 на репрезентативном нивоу. У Кошаркашку кућу славних Николић је уврштен 1998. Николић је такође био тренер двојици будућих чланова Куће славних: Бориславу Станковићу и Крешимиру Ћосићу.

ФИБА му је 1995. доделила Орден части.

Александар Николић је умро 12. марта 2000. у Београду. 2007. године Божидар Маљковић је покренуо иницијативу да се Београдској Арени промени име у Дворана Александра Николића.

У Алкобендасу предграђу Мадрида, Шпанија, 1. марта 2007. године, отворена је Кућа славних Међународне кошаркашке организације. У првој групи чланова куће, заједно са још 5 кошаркашких тренера који су задужили светски кошаркашки спорт налази се и име Александра Николића.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Претходник:
Небојша Поповић
селектори Југославије Наслједник:
Ранко Жеравица