Deipnosophistae

Деипносопхистае или Гозба софиста (грчки: Δειπνοσοφισταί) јесте монументално дело хеленистичког грчког полихистора Атенеја из Наукратије у Египту, које је грчким језиком написано у Риму крајем 2. и почетком 3. века. С обзиром на то да се цар Комод у овом делу спомиње с презиром, оно је вероватно завршено тек после цареве смрти 192. године.^[1]

Садржај

У Гозби софиста писац свом пријатељу Тимократу излаже шта се догађало и говорило на вишедневној гозби коју је угледни Римљанин Публије Ливије Ларенсије, учењак и богати покровитељ уметности, приредио за 29 својих пријатеља, међу којима су правници, песници, филолози, ретори, филозофи, лекари, музичари.^[2] То је, дакле, дијалог у оквиру дијалога и тиме наликује на Платона, али сваки је разговор толико дуг да би у стварности потрајао и по неколико дана. Међу 29 званица, спомињу се и Гален, Улпијан и Плутарх, али су и они највероватније само фиктивне личности, јер се у делу и не види никакво реферирање на историјске личности тога имена.

Гозба софиста нема ништа од живости и драматике Платонове Гозбе. То је заправо збирка анегдота и цитата, а има огроман значај управо због тога што даје обиље информација о делима грчке књижевности која нам данас нису сачувана, а посебно о песницима и делима средње и нове атичке комедије. Током расправе о различитим темама, званице на гозби цитирају одломке, било кратке било дугачке, из око 2.500 дела неких 700 старијих грчких аутора. Избор цитираних одломака условљен је главним темама расправе, а то су већином храна, вино, раскош, музика, сексуалност, књижевни укус и филологија, но и интерпретације таквих уметничких дела какво је нпр. Венера Калипига. Распоред тема по књигама изгледа овако:

Књига I: гастрономска литература, вино и исхрана у Хомеровом делу;
Књиге II и III: предјела и хлеб
Књига IV: организација обеда и музика
Књига V: раскош и показивање богатства
Књига VI: паразити и ласкање
Књиге VII и VIII: риба
Књига IX: месо и перад
Књига X: прождрљивост, вино
Књига XI: врчеви
Књига XII: друштвене конвенције
Књига XIII: љубав
Књига XIV: музика, десерти
Књига XV: накит и парфеми

Храна и кулинарство

Гозба софиста је важан извор кулинарских рецепата на старогрчком језику. Ту се цитира текст једног рецепта из данас изгубљене књиге рецепата коју је написао кувар Митек, и то је настарији сачувани рецепт на грчком и истовремено најстарији рецепт на свету који се може приписати конкретној особи. Међу другим ауторима чији су рецепти наведени налазе се Глаук из Локрија, Дионисије, Епенет, Хегесип из Тарента, Еразистрат, Диокле из Кариста, Тимахида с Родоса, Филистион из Локрија, Еутидем из Атине, Хризип из Тијане и Паксам.

Хомсексуалност

Ово дело пружа и необично јасну слику хомосексуалности у хеленистичком периоду. Књиге XII и XIII садрже обиље информација за проучавање хомосексуалности у римском раздобљу грчке историје. У дугој расправи о овој теми спомињу се Алкибијад, Хармид, Аутолик, Паусанија из Атине и Софокле. Осим тога, споменута су многа данас изгубљена дела значајна за ту тему, укључујући драме Дифила, Кратина, Есхила и Софокла, као и дело филозофа Хераклида Понтског.

Предаја текста

Гозба софиста састојала се првобитно из 15 књига. Дело је до нас дошло у једном једином рукопису, из кога су давно нестале прва и друга књига те део треће. Још у средњем веку направљен је "извод" (епитоме) целог дела, из којег је могуће реконструисати и садржај изгубљених делова.

Референце

Извори

Ђурић, Милош Н. (1991). Историја хеленске књижевности. Београд.
Хорнблоwер, Симон; Спаwфортх, Антонy (2003). Тхе Оxфорд Цлассицал Дицтионарy (Тхирд едитион, ревисед изд.). Оxфорд.
Сиронић, Миливој; Салопек, Дамир (1977). Повијест свјетске књижевности, књ. 2. "Грчка књижевност". Загреб.

Литература

Атхенаеус, Тхе Деипносопхистс ед. анд тр. C. Б. Гулицк. Цамбридге, Масс.: Харвард Университy Пресс, 1927-41. 7 волс.
Атхенаеи Дипносопхистарум епитоме ед. С. П. Пеппинк. Леиден, 1937-9.
Атхенаеус анд хис wорлд: реадинг Греек цултуре ин тхе Роман Емпире ед. Давид Браунд, Јохн Wилкинс. Еxетер: Университy оф Еxетер Пресс, 2000.
Фоод ин антиqуитy ед. Јохн Wилкинс, Давид Харвеy, Мике Добсон. Еxетер: Еxетер Университy Пресс, 1995.
Андреw Далбy, Сирен феастс: а хисторy оф фоод анд гастрономy ин Грееце (Лондон: Роутледге, 1996) еспециаллy стр. 168–180.
Хомосеxуалитy ин Грееце анд Роме: а соурцебоок оф басиц доцументс ед. Тхомас К. Хуббард (Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс, 2003) стр. 76–82 (транслатион оф а пассаге фром боок 13).
Wаррен Јоханссон, 'Атхенаеус' ин Енцyцлопедиа оф Хомосеxуалитy ед. Wаyне Р. Дyнес (Гарланд Публисхинг, 1990) п. 87.
Петер Столл: Дисхинг уп Пицтурес фром тхе Пантрy: Ан Еигхтеентх-Центурy Френцх Реципе фор Иллустратинг Атхенаеус'с Деипносопхистае, Аугсбург, Университy, 2010.

Екстерни линкови

[1] Wиллиам Смитх (ур.), Дицтионарy оф Греек анд Роман Биограпхy анд Мyтхологy, 1870, с.в. Атхенаеус (11).

[FOOTNOTEĐurić1991735-2] Ђурић 1991: стр. 735

[1]

[2]