From Here to Eternity
- За остала значења, види Фром Хере то Етернитy (разврставање).
Фром Хере то Етернитy | |
---|---|
Режија | Фред Зиннеманн |
Продуцент | Буддy Адлер |
Сценарио | Јамес Јонес (новел) Даниел Тарадасх |
Улоге | Бурт Ланцастер Монтгомерy Цлифт Деборах Керр Донна Реед Франк Синатра Ернест Боргнине Пхилип Обер Јацк Wарден |
Музика | Георге Дунинг |
Фотографија | Бурнетт Гуффеy |
Монтажа | Wиллиам А. Лyон |
Дистрибуција | Цолумбиа Пицтурес |
Датум(и) премијере | 5. 8. 1953
|
Трајање | 118 мин. |
Земља | Сједињене Државе |
Језик | енглески |
Буџет | 1,650.000 $ |
Бруто приход | 30,500.000 $[1] |
Одавде до вјечности (енг. Фром Хере то Етернитy) је америчка драма из 1953. године коју је режирао Фред Зиннеманн. Снимљена је према истоименом роману аутора Јамеса Јонеса, а бави се проблемима војника које глуме Бурт Ланцастер, Монтгомерy Цлифт, Франк Синатра и Ернест Боргнине стационираних на Хавајима у мјесецима прије напада на Пеарл Харбор. Глумице Деборах Керр и Донна Реед појављују се у улогама жена у њиховим животима.
Филм је освојио чак осам престижних филмских награда Осцар (од 13 номинација) укључујући оне у категоријама најбољег филма године, најбољег редатеља (Зиннеманн), адаптираног сценарија, споредног глумца (Синатра) и најбоље споредне глумице (Реед).[2]
Глумачка постава
[уреди | уреди извор]- Бурт Ланцастер као први наредник Милтон Wарден
- Монтгомерy Цлифт као војник Роберт Е. Лее Преwитт
- Деборах Керр као Карен Холмес
- Донна Реед као Алма 'Лорене' Бурке
- Франк Синатра као војник Ангело Маггио
- Пхилип Обер као капетан Дана "Дyнамите" Холмес
- Мицкеy Схаугхнессy као десетар Лева
- Харрy Беллавер као војник прве класе Маззиоли
- Ернест Боргнине као водник Јамес Р. "Фатсо" Јудсон
- Јацк Wарден као десетар Буцклеy
- Јохн Деннис као наредник Ике Галовитцх
- Мерле Травис као Сал Андерсон
- Тим Рyан као наредник Пете Карелсен
- Артхур Кееган као Треадwелл
- Барбара Моррисон као Мрс. Кипфер
- Георге Реевес као наредник Маyлон Старк
- Цлауде Акинс као наредник 'Балдy' Дхом
- Алвин Саргент као Наир
- Јосепх Саргент као војник
- Роберт Ј. Wилке као наредник Хендерсон
- Царлетон Yоунг као пуковник Аyрес
- Тyлер МцВеy као мајор Стерн
Аутор романа Јамес Јонес појављује се у малој, некредитираној улози.
Продукција
[уреди | уреди извор]Легенда каже како је Франк Синатра добио улогу у филму због своје наводне повезаности с мафијом, а да је управо та прича послужила као под-заплет у филму Кум. Наведено је у неколико наврата оповргнуто од стране глумачке поставе и остатка филмске екипе. Редатељ Фред Зиннеманн коментирао је да је "...легенда о одсјеченој коњској глави чиста измишљотина, умјетничка слобода аутора Марија Пуза који је написао књигу Кум".[3] Оно што се вјеројатно догодило је то да је тадашња Синатрина жена, Ава Гарднер, наговорила жену Харрyја Цохна (водитеља студија) да искористи свој утјецај на њега и узме Синатру за филм; ова верзија слична је оној Киттy Келлеy у њезиној биографији о Синатри. Сам Синатра је дословце бомбардирао Цохна с писмима и телеграмима у којима га моли да глуми лик Маггија, чак потписујући иста с тим презименом (Маггио). Синатра је од свега профитирао тек након што је Ели Wаллацх, глумац који је оригинално требао глумити Маггија, напустио пројект због рада на Броадwаyју. Синатра је добио улогу на крају приставши на пуно мању плаћу (зарадио је тек 8 тисућа долара што је представљало пуно мање од 130 тисућа долара колико је добио за филм Анцхорс Аwеигх).
Синатрина аудиција употребљена је у финалној верзији филма; сцена је укључивала његову импровизацију с маслинама за које се претварао да су коцке.
Јоан Цраwфорд и Гладyс Георге добиле су понуде за улоге, али је редатељ одбацио Георге будући је улогу хтио дати глумици која није била типична док је Цраwфорд захтијевала да ју снима властити камерман што је студио довело до одабира Деборах Керр.[4]
Поприлично експлицитан материјал из романа морао је бити избачен из филма како би се задовољило цензоре за вријеме у којем је филм снимљен. На примјер, у једној од најпознатијих сцена у филму (оној на плажи) пуно је мање очитије да ликови које глуме Керр и Ланцастер воде љубав него што је то у самом роману или у мини-серији снимљеној 1979. године. Такођер су за потребе филма избачени дијелови у којима је Маггио жиголо као и они који описују ноћни хомосексуални живот Wаикикија.
Наводно су се за вријеме снимања филма глумци Ланцастер и Керр налазили у вези (у филму такођер глуме љубавнике).[5]
Такођер је годинама кружила гласина да је улога глумца Георгеа Реевеса, који је глумио наредника Маyлона Старка, драстично смањена у монтажи након што га је публика на претпремијерној пројекцији препознала као телевизијског Супермана. Ова анегдота једна је од тема филма Холлywоодланд. Међутим, редатељ Зиннеманн остао је при томе да су све његове сцене задржане недирнуте као и при томе да никад нису одржане претпремијерне пројекције.
Америчка војска суздржавала се од сурадње с продукцијом филма (већина филма снимљена је на мјесту на којем се и одвија радња филма - у баракама Сцхофиелд, на Хавајима) све док продуценти нису пристали на неколико модификација, првенствено на судбину капетана Холмеса. Бројне бараке у којима се снимао филм и данас су нетакнуте те се у њима и даље налази активна војска. У филму, као и у књизи, бар и ресторан којег зову Цхоy'с, а у којем се одвија сцена тучњаве у филму и у којем књига започиње своју радњу, зове се Кемо'о (извора се "каy-мое-о" на хавајском нарјечју) Фармс Бар анд Грилл. Име Цхоy'с одабрао је Јамес Јонес у спомен на главног кухара Кемо'о Фармса. Кемо'о Фармс анд Грилл и даље ради и уско је везан за бараке Сцхофиелд, а легендаран је по томе што су у њему обједовали глумци и филмска екипа, поготово Синатра.
Двије пјесме изведене у филму посебно су остале упамћене: "Ре-Енлистмент Блуес" и "Фром Хере то Етернитy" аутора Роберта Wеллса и Фреда Каргера.
Награде
[уреди | уреди извор]Осцар
[уреди | уреди извор]Филм Одавде до вјечности номиниран је у чак 13 категорија за престижну филмску награду Осцар, а освојио их је 8 чиме се изједначио с дотадашњим рекордером Замео их вјетар:
- Најбољи филм
- Најбољи редатељ (Фред Зиннеманн)
- Најбољи сценариј (Даниел Тарадасх)
- Најбољи споредни глумац (Франк Синатра)
- Најбоља споредна глумица (Донна Реед)
- Најбоља монтажа (Wиллиам А. Лyон)
- Најбоља црно-бијела камера (Бурнетт Гуффеy)
- Најбољи звук (Јохн П. Ливадарy)
- Најбољи главни глумац (Бурт Ланцастер)
- Најбољи главни глумац (Монтгомерy Цлифт)
- Најбоља главна глумица (Деборах Керр)
- Најбоља црно-бијела костимографија (Јеан Лоуис)
- Најбоља оригинална глазба (Јохн П. Ливадарy)
Wиллиам Холден који је те године освојио награду Осцар у категорији главне мушке улоге за филм Сталаг 17 сматрао је да је Ланцастер требао побиједити. Синатра је касније коментирао да сматра да је његова улога овисника о хероину Франкиеа Мацхинеа у филму Човјек са златном руком пуно више заслужила награду Осцар него улога Маггија.
Златни глобус
[уреди | уреди извор]Филм Одавде до вјечности био је номиниран у тек двије категорије за награду Златни глобус, али је у обје проглашен побједником:
- Најбољи редатељ - Фред Зиннеманн
- Најбољи споредни глумац - Франк Синатра
Остале награде
[уреди | уреди извор]Осим наведених, филм Одавде до вјечности још је освојио и посебну награду на филмском фестивалу у Цаннесу. Удружење филмских критичара Неw Yорка прогласило га је филмом године, Фреда Зиннеманна редатељем године, а Бурта Ланцастера најбољим глумцем. Америчко удружење редатеља Фреда Зиннеманна је прогласило најбољим редатељем, док је удружење сценариста прогласило сценариј филма најбољим те године. У анкети Америчког филмског института из 1998. године филм је стављен на 52. мјесто најбољих филмова свих времена.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ "Боx Оффице Информатион фор 'Фром Хере то Етернитy'." Тхе Нумберс. Ретриевед: Април 12, 2012.
- ↑ "Тхе 26тх Ацадемy Аwардс (1954) Номинеес анд Wиннерс." Архивирано 2014-10-06 на Wаyбацк Мацхине-у осцарс.орг. Ретриевед: Аугуст 20, 2011.
- ↑ Синатра, Нанцy. Франк Синатра: Ан Америцан Легенд. Цхаппаqуа, Неw Yорк: Реадерс Дигест Ассоциатион, 1995. ИСБН 0-7621-0134-2.
- ↑ "Фром Хере то Етернитy (1953)." Архивирано 2011-09-29 на Wаyбацк Мацхине-у мовиеспланет.цом. Ретриевед: Маy 31, 2011.
- ↑ Буфорд 2000