Кава

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Шоља црне кафе
Шоља турске кафе
Шоља Јакобс инстант кафе.

Кафа, кава или кахва (цоффеа) је кувано пиће са препознатљивом аромом и укусом, које се припрема од пржених зрна кафе, која су семенке из бобица биљке Цоффеа. Биљке кафе се узгајају у преко 70 земаља, првенствено у екваторијалним регионима Америка, Јужне Азије, Индије и Африке. Две врсте које се најчешће узгајају и које имају највећу потражњу су арабица, и мање софистицирана, али јача и издржљивија робуста. Ова друга врста је отпорна на кафину листну рђу, Хемилеиа вастатриx, мада има горчи укус. Кад сазру, зрна кафе се убирају, обрађују и суше. Зелена (непржена) зрна кафе су један од најпродавањих пољопривредних производа у свијету. Након продаје, зрна се прже до различитих степена, у зависности од жељеног укуса, након тога се мељу и кувају да би добила кафа.

Кафа је благо кисела (пХ 5.0–5.1[1]) и може да има стимулишући ефекат на људе због свог садржаја кафеина. Кафа је један од најпопуларнијих пића на свету.[2] Она се може припремити и служити на много начина. Ефекат кафе на људско здравље је био предмет многих студија; међутим, резултати су варирали у погледу релативне користи од кафе.[3] Већина недавних истраживања указује на то да је умерено конзумирање кафе бенигно или благо корисно код здравих одраслих особа. Међутим, дитерпени у кафи могу да повећају ризик од болести срца.[4]

Култивација кафе је првобитно започета у јужној Арабији;[5] Најранија кредибилна евиденција конзумирања кафе се јавља из средине 15. века у Суфи светилиштима Јемена.[5] У Афричком рогу и Јемену, кафа је кориштена у локалним религиозним церемонијама. Како су те церемоније биле у конфликту са веровањима хришћанске цркве, Етиопијска црква је забранила секуларно конзумирање кафе све до владавине цара Менелика II.[6] Пиће је такође било забрањено у Отоманској Турској током 17. века из политичких разлога,[7] и било је повезивано са бунтовничким политичким активностима у Еуропи.

Кофа је значајна извозна роба: она је била најважнији пољопривредни експорт за дванаест земаља 2004. године,[8] седми по величини легални пољопривредни експорт у свету 2005. године,[9] и „друга највреднија извозна роба земаља у развоју“, од 1970 до ц. 2000.[10][11][12] Зелена (непржена) кафа је један од најпродаванијих пољопривредних производа на свету.[13] Постоје извесне контроверзе у погледу узгоја кафе и њеног утицаја на животну средину. Консеквентно, заступљеност органске кафе на тржишту је у порасту.

Биљка кафа

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Кафа (биљка)
Плодови кафе у природи

Кафа се добива од биљака рода Цоффеа, из обитељи Рубицацеае. Постоји много врста у овом роду биљака, али се углавном користе зрна Цоффеа арабица (тyпица и боурбон) и Цоффеа цанепхора (робуста), а арабица је позната као бразилска кава, док се C.цанепхора углавном узгаја у Африци. Обје врсте расту у тропским зонама с топлом, влажном климом, но на различитим надморским висинама. Тако на примјер Арабица расте на 2.000 метара док Робуста успијева на нижим висинама. Једино се арабица и робуста комерцијално узгајају с тиме да већина свјетске производње отпада на арабицу док се робуста мање узгаја због свога горко-киселог окуса. Водеће земље по производњи каве данас су Бразил, Колумбија, Етиопија, Уганда, Ангола, Индија и Индонезија.

Кава је грм или стабло, а плодови су црвене бобице сличне трешњи. Најбоље мјешавине се добивају комбинирањем зрна неколико врста, а најбољи и најскупљи начин је да се беру једна по једна. Јефтинији начини су трешња и стројна берба, након којих се мора извршити сепарација незрелих и презрелих бобица.

Арабика

Арабика је квалитетна кафа, у укупној светској производњи заступљена је са чак 75-80%. Расте на надморској висини од 600 до 2000 метара и на плантажама не достиже већу висину од 3 метра. Младици треба три године да би почела да цвета. А тек наредне године, после првог цветања може дати и први род. Једно дрво у просеку даје 1 до 3 килограма плодова, а у Бразилу (где је берба само једном годишње) берба траје од маја до августа.

Познате арабике:

  • Минас
  • Сантос
  • Сигри
  • Марагогип
  • Костарика
  • Мока харар

Ова врста кафе се узгаја у Африци и Азији (Индији, Индонезији, Вијетнаму), на надморској висини до 600 метара). Узгој ове врсте је лакши, а отпорнија је и на болести. Заступљена је са 20-25% у укупној светској производњи. Карактерише је ситније зрно, светлије боје, неправилног облика. Напитак који би био од чисте робусте не би био одговарајућег укуса, већ опор и горак, без ароме. Због тога се ова врста користи првенствено за мешавине, будући да даје пуноћу укусу. Највећи произвођачи су: Вијетнам, Индонезија, Уганда, Индија и Обала Слоноваче..

Зрна кафе

Сирова кафа има оштар укус, тако да се права својства, као и карактеристичан мирис и укус добијају тек после обраде.

  • Прва фаза - термичка обрада

Ово је заправо сушење зрна током кога она губе око 12% своје масе, а временски ова фаза представља половину укупног времена пржења кафе.

  • Друга фаза - пржење

Током пржења кафе се одвијају многе физичке и хемијске промене кафе, мења се боја, смањује влажност, губи тежина и добија арома. Током пржења је најбитнија толплота, тачније температура која одређује и боју која ће се постићи, на вишој зрна постају тамнија, а на нижој се задржава светлија боја кафе. Топлота проузрокује и раст запремине, ослобађајући угљен-диоксид долази до „кокичастог праска“, односно у ћелији кафе се ослобађа притисак који може бити и до 26 бара. Постоји неколико начина пржења кафе: „АФТЕР-ДИННЕР“, цимет, америчко, модерно, бечко, италијанско печење кафе.

  • Трећа фаза - хлађење

За хлађење се корите ваздух или вода, сматра се да је најбоља кафа која се нагло охлади водом.

Пржена кафа на отвореном може стајати највише недељу, а млевена само два до три дана.

Повијест каве

[уреди | уреди извор]
Кафеџиница у Палестини, 1900. године

Постоји неколико претпоставки о почецима кориштења каве као напитка и све оне у себи садрже, у већој или мањој мјери, елементе легенде. Најпопуларнија је она која каже да је етиопски пастир Калди једнога дана примјетио да се његове козе "чудно" понашају након што су се најеле бобица с њему непозната грма. Како су животиње постале прилично живахне Калди је и сам одлучио пробати плодове. Закључио је да му оне враћају снагу па је своје откриће подјелио с коптским свећеницима у оближњем самостану. Свећеници су усвојили навику конзумирања плодова које би најприје намочили у воду и затим појели док би воду у којој су се бобице намакале попили. Кава је прихваћена међу свећеницима јер их је одражавала буднима за вријеме дуготрајних молитви. Уз етиопске копте каву су користили и припадници неких других источноафричких племена и то тако да би плодове јели помјешане са животињском масти. Такви оброци одржавали су им снагу приликом дугих пјешачења.

Само поријекло имена кава везано је за простор Етиопије и Арапског полуотока. Према једној верзији назив је изведен од имена етиопске провинције Каффа док су неки склонији тези према којој данашњи назив кава долази од арапске ријечи гхахwех – вино. Наиме, врло рано је откривено да плодови каве могу ферментирати те се управо на тај начин кава у почетку и справљала. Када је кава стигла у Еуропу називана је "арапским вином".

С простора афричке висоравни кава је најкасније до 9. ст. прешла Црвено море и удомаћила се у Арабији. Из Арабије потјече напитак који ми данас називамо кавом. Негдје око 1000. г. почео се справљати напитак од сушених и испржених сјеменки каве који је убрзо постао широм прихваћен у читавој Арабији. Средиште трговине кавом постао је град Моцха у Јемену према којем се и назива једна од најпопуларнијих врста каве – цаффе моцца. Арапи су брижно чували тајну справљања каве, а за сваки покушај кријумчарења биљке била је предвиђена смртна казна. Продор каве према Еуропи почео је с османским освајањима. У Турском се царству у 16. ст. развио обичај свакодневног испијања каве. Навика је узела толиког маха да су државне власти биле присиљене увести забрану конзумирања каве јер су сматрале да то одузима превише времена султановим поданицима. Забрани унаточ, половицом 16. ст. отворене су у Истанбулу прве каване.

У Еуропи се кава најприје појавила на југу континента.[14] Већ 1570. млетачки је трговци довозе у Венецију заједно с духаном. Године 1582., Францесцо Моросини, млетачки велепосланик у Истанбулу, у својему извјешћу наводи да се у граду послови често склапају управо уз шалицу каве у некој од бројних истанбулских кавана. Половицом 17. ст. отворена је у Венецији прва кавана, а ускоро су њезин примјер слиједили Милано, Торино, Генова и остали талијански градови. Око 1760. г. само је у Венецији постојало више од 200 кавана. Каване су постале средиштима друштвеног живота. Уз каву су се плеле завјере на француском двору, подизале револуције (бостонска чајанка у кавани Код Зеленог Змаја), писале књиге (Волтаире, Балзац), складале кантате (Ј. С. Бацх "Кава кантата", 1743.), а савршену формулу каве изрекао је велики државник Таллеyранд: "Црна ко враг, врућа као пакао, чиста као анђео и слатка као љубав."

Како је кава долазила из муслиманских земаља конзервативнији талијански вјерници тражили су од папе да је забрани јер су је сматрали "пићем невјерника". Папа Цлемент VIII (понтифеx маxимус од 1592. до 1605.) захтјевао је да, прије забране, испроба нови напитак. Након што је кушао каву, одушевљен њензиом аромом, одустао је од забране.

Турски поход на Беч крајем 17. ст. омогућио је и средњој Еуропи да се упозна с кавом. Након завршетка битке у турским су шаторима пронађене вреће с кавом па је већ 1683. отворена прва кавана у граду на Дунаву. На запад континента кава је стигла посредством низоземских трговаца. Најприје је из Арабије прокријумчарена у Индију, одакле се убрзо проширила на низоземске посједе у Индонезији, нарочито на оток Јаву.

Еуропска потражња за кавом толико је нарасла да је постало неопходно проширити подручје њезиног узгоја. Кава је већ била популарна у Еуропи и то углавном међу аристокрацијом јер је због малих количина њезина цијена била изразито висока. Један од великих обожаватеља новога напитка био је и француски краљ Луј XIV. Преко низоземских морепловаца дошао је у посјед неколико садница. Намјера му је била започети узгој у Француској. Убрзо је увидио да биљке не подносе ниске температуре и мраз па је за потребе узгоја изградио прве стакленике на свијету. Како производња у стакленицима није била достатна да задовољи растуће потребе, Луј XIV. заповиједио је Габриелу Матхиеу де Цлиеу да узме неколико биљака и бродом их пребаци до француских посједа у Карибима. Де Цлиеу је пристао на Мартиниqуе на којему је убрзо процавао узгој каве па је половицом 18. ст. на отоку расло више од 15 милијуна грмова ове биљке. Недуго након што је стигла на Мартиниqуе кава је доспијела и у Латинску Америку. На висоравнима овога континента кава је наишла на поднебље слично ономе у њезиној прадомовини - Источној Африци. Из тога ће разлога због узгој каве управо на простору Латинске Америке доживјети свој највећи узлет.

Посљедњи континент који је усвојио узгој каве била је Африка, континент с којег је ова биљка и кренула на поход по свијету. Крајем 19. ст. прве плантаже каве засађене су у Танзанији и Кенији. Из средишње Африке узгој се проширио убрзо на Западну Африку, Анголу и Мадагаскар, а прокријумчарена је и у Индокину, посебице у Вијетнам. Тако је кава постала прва пољопривредна култура која се узгајала у цијеломе свијету.

На својем тисућугодишњем путовању кава је повезала различите цивилизацијске кругове успјешно се удомаћивши на свим континентима. Црни напитак у некој од својих безбројних варијанти био је, може се слободно рећи, својеврсна претходница онога што данас волимо називати глобализацијом.

Молекуларна структура кофеина

Најпознатији и најважнији састојак каве је кофеин, који се апсорбира, односно прелази директно у крв гдје се задржава отприлике до 4 сата. Кофеин стимулира централни живчани сустав, односно мозак те повећава будност, пажњу, расположење, а у просјечној га шалици каве има око 100 до 150 милиграма.

Заблуда везана за каву је да повисује крвни притисак, што је само дјеломично точно јер ће тај ефект повисивања притиска бити само краткотрајан. После тога ће вриједност крвног притиска опасти више него што је првобитно порасла, тако да се може рећи и да кава снижава крвни притисак. Но, претјеривање с кавом, као и претјеривање у било чему, није добро. Најчешћи проблеми који се јављају су несаница, узнемиреност, лупање срца, бол у желуцу.

Кафа и религија

[уреди | уреди извор]

Појавом кафе на европском тржишту у 17. веку долази до великих промена. Опседнутост овим напитком и биљком доводи до тога да кафа буде проглашена сатанистичким напитком од стране неких католичких свештеника. Они су наиме сматрали да би кафа могла да потисне употребу црвеног вина, које је по њиховом мишљењу посветио Исус Христ. Ипак, када је папа Клеменет VIII пробао кафу, наводно је одмах променио мишљење. Решио је ту религиозну дилему тако што је „крстио напитак“, чинећи га тиме прихватљивим за католике.

Кафа и здравље

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Кафа и здравље

Према подацима Светске здравствене организације, на планети се сваког дана попије око 1.5 милијарди шољица кафе.[15]

Смртоносна доза кофеина, природног алкалоида, који се добија из зрна кафе (као и из листова чаја и из какаових зрна) износи 150 милиграма по једном килограму телесне тежине, што значи човека од 80 kg може да умре од 12 грама кофеина, тј. 100 шољица кафе. Израчунато је да је највећа безопасна количина 9 шољица дневно, али пошто се за 4 до 6 сати утицај кофеина изгуби, дневна доза може бити и знатно већа.[16]

Две шољице кафе садрже исту количину стимуланса као и једна таблета кофеина. Сматра се да се употребом кафе смањује асорбција витамина и минерала, отежава варење, да кофеин, као психоактивна сусптанца изазива благу зависност, несаницу, понекад и горушицу. Кафа може бити узрочник палпитације, убрзаног рада срца и главобоље. Ипак, кофеин, као благи стимулант има позитивно дејство на расположење и будност, а неке студије су доказале да подиже ниво психофизичке спремности, спречава пад концентрације, смањује депресију и анксиозност.

Најскупља и најређа кафа

[уреди | уреди извор]

Сорта Kopi Luwak (на иднонежанском Kopi значи кафа[17]) је изузетно ретка, годишње се, због специфичности, произведе мала количина ове кафе, па се тако 100g се продаје за 75 америчких долара. У Калифорнији се шољица ове кафе продаје по цени од 5 долара и по речима власника ресторана овако ниска цена оправдава се жељом да што већи број људи може да испроба чудесан укус овог напитка.

Ова сорта кафе се прави на оствима Суматра, Јава и Сулавеси, на којима живе цибетке (лат. парадоxурус). Ови торбари хране се плодовима кафе и зато су сматрани штеточинама, све док није откривено да зрно које прође кроз њихов дигестивни тракт добије специфични укус, који му дају ензими из желуца ове животиње. Полусварена зрна се скупљају и од њих се прави најскупља кафа на свету богате и јаке ароме.

Кафа са шлагом

Начини припремања кафе

[уреди | уреди извор]

Пре употребе зрна кафе се суше, затим прже и мељу. Пржење би требало да траје између 7 и 14 минута (свелта се пржи 7, средња 9-13, а тамна 14 минута), на температури до 240 степени C. Током пржења, тачније између 11 и 12 минута развија се велики број арома (преко стотину), долази до губитка влаге и промене у боји зрна (од зелене преко браон до потпуно црне). Такође се смањују шећер и киселост, а добија се горчина. Услед пржења се ствара уље које зрну кафе даје сјај. Најбоља кафа се меље непосредно пре кувања.

Постоји неколико начина како се кафа припрема:

  • Еспресо је кафа за коју се сматра да је настала у Италији, иако је први апарат направљен у Француској, још почетком 19. века.
  • Филтар кафа — сматра се да је први пут направљена 1908. Слична је еспресо кафи, са том разликом што се вода не пушта под притиском и слабија је од еспреса.
  • Црна кафа (названа још и турска, српска, грчка, домаћа) битно се разликује у томе што има талог (који се код еспресо и филтар кафе задржава у филтру)
  • Инстант кафа је у облику каквом је данас познајемо (и користимо) настала 30-их година 20. века. Припрема је веома једноставна и брза, грануле се само прелију топлом или хладном водом.
Еспресо

Постоји веома велики број различитих топлих напитака од кафе са разним додацима. То су бечка кафа, мока, ајскафе, капучино, Cafe Coretto, Cafe Mexicano, Cafe Marnier, Jamaican Coffee, Irish Coffee...

У кафу се додају шећер, млеко, павлака, шлаг, сладолед, разна алкохолна пића, цимет, смокве, чоколада, лешник, јаје, ванила итд.

Еспрессо

[уреди | уреди извор]

Еспрессо је кофеински напитак подријетлом из Италије, који се прави тако што се под великим притиском врућа вода форсира кроз фино млијевену збијену кафу. Веома је битно да кафа буде фино млијевена да не би цурила пребрзо (ако је грубо самљевена) или преспоро (ако је префино самљевена). Еспрессо се послужује у малој шалици.

Јаки окус кафе у напитку се очува уз помоћ 3 дисперзне фазе еспресса:

  • Емулзија уљних капљица
  • Суспендирана крута твар
  • Слој мјехурића пјене

Еспрессо је гушћи од осталих кафа. Садржи више кофеина по јединици волумена, но због малих количина послуживања, једна шалица еспресса заправо садржи мање кофеина него шалица обичне скухане кафе. У Италији, еспрессо се пије искључиво за шанком тако сто се прије испијања грло прочисти обичном или минералном водом, кафа се потом брзо испија како се не би охладила.

Од разних варијација еспресса најпознатија је Фреддо еспрессо која је настала тако што се помијешају двије дозе еспресса са шећером и 2-3 коцке леда. Напитак је најпопуларнији у Грчкој за вријеме љета.

Еспрессо се користи како подлога за бројне друге кофеинске напитке (цаффе америцано, цаффе латте, цаппуццино, маццхиато)  те се због тога смарта краљем кафа.

Главне варијабле у послуживању еспресса су „ количина“ и „ дужина“. Што се тиче количине, постоји сингл, дупла и трострука доза. Када наручите еспрессо добит ћете сингл дозу, наручите ли доппио добит ћете дуплу дозу. Када је у питању „ дужина кафе“ ту постоје ристретто  (кратка), нормале или уобичајена доза , ор лунго (продужена)[18]

Доппио је дупла доза еспресса. Припрема се тако што се исциједи двоструким филтером за кафу на портафилтеру. Данас се доппио сматра као стандардна доза еспресса. Сингл дозе еспресса захтијевају другу кошарицу за филтер.[18]

Ристретто

[уреди | уреди извор]

Ристретто значи у пријеводу са талијанског „кратки“ еспрессо. За ристретто кафу се каже да на прво мјесто ставља квалитет не хвантитет те да извлачи оно најбоље из кафе, а убрзо ћете сазнати и зашто је то тако. Савршен кратки напитак можемо добити  тако што се дупло мања количина воде, у односу на еспрессо, под јаким притиском пропушта кроз кафу док екстракција траје краће, свега око 15-ак секунди, у односу на класичан еспрессо гдје траје око 25 секунди. Иста количина кафе улази у ристретто као и за класичан еспрессо.

Управо ова техника извлачи најбоље из кафе. Ако смо успијешно направили ристретто требали би добити кафу са интензивнијом аромом, не толико горким, али пунијим укусом.[18]

Лунго (тал. дуго) или продужени еспрессо. Добива се тако што сингл дозу еспресса помијешамо са дупло, па чак некад и тродупло, више воде чиме се добива већа кафа која се дуже испија. Лунго је слабија кафа од еспресса, али је зато до изражаја долази горчина. С обзиром да иде много воде која у кафи разлаже оно што би иначе остало нетакнуто.[18]

Цаффè Америцано

[уреди | уреди извор]

Цаффе Америцано је напитак од кафе, који се прави тако што се сингл или дупла доза еспресса разблаже са врућом водом. Тијеком процеса прављења требала би се дијеломично раздијелити кремаста пјена на врху еспресса. Како окус не би био толико горак пожељно је крему жличицом са врха макнути. Јачина кафе овиси о количини  и омјеру еспресса и воде, а окусом подсјећа на филтер кафу. Настала за вријеме Другог свјетског рата тако што су Амерички војници у Италији разгађали еспрессо с врућом водом како би постигли окус кафе на коју су навикли у Сједињеним Америчким Државама.[18]

Цаффе Латте

[уреди | уреди извор]

Назив Цаффе Латте долази од талијанске ријечи цаффе е латте што у пријеводу значи кафа и млијеко, тако да ћете ју у свакодневици чути споменуту као бијела кафа.

У кафићима цаффе латте се прави од еспресса и млијека загријаног помоћу распршиваћа паре, тако да у еспрессо улијемо дупло више млијека због чега је овај напитак врло популаран међу људима који нису велики обожаватељи горког окуса кафе.

У Италији се цаффе латте скоро увијек припрема дома уз доручак, и једино уз доручак, тако што се куха с кафетијером на штедњаку и излије у шалицу у којој се налази већ загријано млијеко.

Постоје разне варијанте цаффе латте, као напримјер моцха, што је цаффе латте са чоколадним окусом, или цаффе латте са сојиним мнлијеком или млијеком од бадема. Такођер, се може послужити и хладно, тако да се еспрессо и охлађено млијеко прелију преко коцки леда. Данас је у свијету популаран термин латте арт ( латте умјетности) што подразумијева стилизацију приликом прављења кафе на начин да се на врху праве различити узорци, од којих су најпопуларнији срце, лист, цвијет.[18]

Цаффè маццхиато

[уреди | уреди извор]

Цаффе маццхиато или еспрессо маццхиато назив је добио по томе што су баристе морале доказати да постоји разлика између еспресса и еспресса са мало млијека. Маццхиато у пријеводу са талијанског значи умрљан, сугерирајући на „мрљу“ млијека у кафи. Омјер кафе и млијека у овоме пићу је најнеравномјернији у успоредби са осталим напитцима на бази еспресса јер циљ мрље млијека у еспрессу је да дода мало слаткоће, а не да преокупира и буде једина ствар коју можемо окусити.[18]

Цаппуццино

[уреди | уреди извор]

Као и многи други напитци који се базирају на еспрессу Цаппуццину је подријетло из Италије. Ријеч Цаппуццино у пријеводу са талијанског значи мали капуцин. Вјерује се да је инспирација за напитак био капуцински фратар Марцо д` Авиано. Назив је добио због одора са капуљачом које су носили свећеници и часне сестре у реду капицина. ( лат. Цапутиум – капуљача ).

Традиционални Цаппуццино се прави са једном дозом еспресса, истом количином млијека загријаног помоћу парне машине за еспрессо. Трећи слој напитка чини млијечна пјена. Друга варијанта је дупли цаппуцинно који се прави са дуплим еспрессом. Треба пуно пажње и искуства да се точно погоди омјер како би добили савршени цаппуццино због чега је ово један од најтежих кофеинских напитака за направити. Искусне баристе пијену од млијека знају украсити са цртежима ( латте арт).

Цаппуцинно се врло често успоређује са цаффе латте, но цаппуццино је мање пиће чија савршена доза треба бити 150 мл.

У Италији цаппуццино се пије уз доручак и не послије 11 ујутро.

Постоје различите варијације овог напитка кој укључују крему умјесто млијека, те разне додатке за окус попут цимета и чоколаде. У Грчкој је популарна хладна верзија Цаппуццина, гдје се на врх дода хладна пјена од млијека.[18]

Аффогато

[уреди | уреди извор]

Аффогато се у Италији сматра и сврстава под групацију десерта, али у бројним ресторанима и кафићима изван Италије Аффогато се сматра напитком.[18]

Еспрессо Цон Панна

[уреди | уреди извор]

Само име Еспрессо Цон Панна нам у пријеводу открива есенцију овог напитка, еспрессо са шлагом. Сасвим једноставно, еспрессо цон панна се састоји од сингл или дупле дозе еспресса са шлаг кремом. Послужује се у малој шалици ( демитассе шалици). Веома старомдоно пиће, чије име варира од мјеста до мјеста, али још увијек веома популарно.[18]

Каву је најбоље чувати у затвореној стакленој посуди, јер су њени највећи непријатељи влага и зрак, а не паше јој ни сунчева свјетлост јер и тада губи свјежину. Стога ју треба чувати у херметичкој, тамној посуди, удаљеној од извора топлине.

Најбољи начин да увијек имате свежу каву је да ју сами мељете јер свјеже мљевена кава увијек има снажнију арому од оне која је стајала (макар се радило и о вакумираној кави).

Постоји велики број напитака од каве па ју можете комбинирати са чоколадом, млијеком, алкохолним пићима, шлагом, сладоледом...

Најбоља температура за кухање каве је 95 ступњева Целзијуса, односно непосредно прије него што вода заврије. На нижој температури од ове, не екстрахира се довољно кофеина и есенцијалних уља из зрна па је кава "слаба" док се на вишој повећава киселост.

Код куће можете припремити класичну „турску“ каву, а уколико желите еспрессо, за то ће вам требати посебан апарат

Посједујете ли апарат за еспрессо и цапуццино те желите добити богату пјену од млијека под притиском, конобарски махери у кухању капуццина открили су да у млијеко ставите неколико капи минералне воде и пјена ће бити једноставно божанствена

За обожаватеље каве са шлагом, мала тајна усавршавања окуса је да док мутите шлаг, у врхње додате неколико капи рума

Оно што је најважније је сама церемонија испијања каве коју су неки довели до савршенства. Без обзира да ли се ради о турској, еспрессо, цапуциноо, мацхиатоо, краткој, средњој продуженој, са шлагом или алкохолом... кава се увијек ужива полаганим испијањем, сами или у угодном друштву.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Јохан Себастијан Бах је једну своју кантату посветио кафи [15]
  • Оноре де Балзак је попио 50.000 шољица док је писао „Људску комедију“ [15]
  • Пол Ердеш, мађарски математичар је говорио да је математичар машина за претварање кафе у теореме [15]
  • 1675. енглески краљ је наредио затварање свих кафана, због сумње, да се у кафанама воде теорије завере против њега.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Цоффее анд Хеалтх. Тхецоффеефаq.цом (2005-02-16). Ретриевед Јануарy 22, 2013.
  2. Виллануева, Цристина M.; Цантор, Кеннетх П.; Кинг, Wилл D.; Јааккола, Јоуни Ј.К.; Цордиер, Сyлваине; Лyнцх, Цхарлес Ф.; Порру, Стефано; Когевинас, Манолис (2006). „Тотал анд специфиц флуид цонсумптион ас детерминантс оф бладдер цанцер риск”. Интернатионал Јоурнал оф Цанцер 118 (8): 2040–2047. ДОИ:10.1002/ijc.21587. ИССН 0020-7136. ПМИД 16284957. 
  3. Куммер 2003: стр. 160–165
  4. Цорнелис, MC; Ел-Сохемy, А (2007). „Цоффее, цаффеине, анд цоронарy хеарт дисеасе”. Цуррент Опинион ин Цлиницал Нутритион анд Метаболиц Царе 10 (6): 745–751. ДОИ:10.1097/MCO.0b013e3282f05d81. ПМИД 18089957. 
  5. 5,0 5,1 Wеинберг & Беалер 2001: стр. 3–4
  6. Панкхурст, Рицхард (1968). Ецономиц Хисторy оф Етхиопиа. Аддис Абаба: Хаиле Селассие I Университy. стр. 198. 
  7. Хопкинс, Кате (Марцх 24, 2006). „Фоод Сториес: Тхе Султан'с Цоффее Прохибитион”. Аццидентал Хедонист. Архивирано из оригинала на датум 2012-11-20. Приступљено Јануарy 3, 2010. 
  8. „ФАО Статистицал Yеарбоок 2004 Вол. 1/1 Табле C.10: Мост импортант импортс анд еxпортс оф агрицултурал продуцтс (ин валуе термс) (2004)” (ПДФ). ФАО Статистицс Дивисион. 2006. Архивирано из оригинала на датум 2008-06-25. Приступљено Септембер 13, 2007. 
  9. „ФАОСТАТ Цоре Траде Дата (цоммодитиес/yеарс)”. ФАО Статистицс Дивисион. 2007. Архивирано из оригинала на датум 2007-10-14. Приступљено Оцтобер 24, 2007.  То ретриеве еxпорт валуес: Селецт тхе "цоммодитиес/yеарс" таб. Ундер "субјецт", селецт "Еxпорт валуе оф примарy цоммодитy." Ундер "цоунтрy," селецт "Wорлд." Ундер "цоммодитy," холд доwн тхе схифт кеy wхиле селецтинг алл цоммодитиес ундер тхе "сингле цоммодитy" цатегорy. Селецт тхе десиред yеар анд цлицк "схоw дата." А лист оф алл цоммодитиес анд тхеир еxпорт валуес wилл бе дисплаyед.
  10. Талбот, Јохн M. (2004). Гроундс фор Агреемент: Тхе Политицал Ецономy оф тхе Цоффее Цоммодитy Цхаин. Роwман & Литтлефиелд. стр. 50. »"Со манy пеопле wхо хаве wриттен абоут цоффее хаве готтен ит wронг. Цоффее ис нот тхе сецонд мост валуабле примарy цоммодитy ин wорлд траде, ас ис офтен статед. [...] Ит ис нот тхе сецонд мост традед цоммодитy, а небулоус формулатион тхат оццурс репеатедлy ин тхе медиа. Цоффее ис тхе сецонд мост валуабле цоммодитy еxпортед бy девелопинг цоунтриес."« 
  11. Пендерграст, Марк (Април 2009). „Цоффее: Сецонд то Оил?”. Теа & Цоффее Траде Јоурнал: 38–41. Архивирано из оригинала на датум 2014-07-10. Приступљено Маy 27, 2014. 
  12. Пендерграст, Марк (1999). Унцоммон Гроундс: Тхе Хисторy оф Цоффее анд Хоw Ит Трансформед Оур Wорлд. Неw Yорк: Басиц Боокс. ИСБН 978-0-465-03631-8. 
  13. Муссатто, Соланге I.; Мацхадо, Ерцíлиа M. С.; Мартинс, Силвиа; Теиxеира, Јосé А. (2011). „Продуцтион, Цомпоситион, анд Апплицатион оф Цоффее анд Итс Индустриал Ресидуес”. Фоод анд Биопроцесс Тецхнологy 4 (5): 661–672. ДОИ:10.1007/s11947-011-0565-z. 
  14. Меyерс, Ханнах (7. 3. 2005.). „"Суаве Молецулес оф Моцха" -- Цоффее, Цхемистрy, анд Цивилизатион”. Архивирано из оригинала на датум 2005-03-09. Приступљено 3. 2. 2007. 
  15. 15,0 15,1 15,2 15,3 Тијана Красић Б92, НЈено краљевско височанство, Кафа, Приступљено 8. 4. 2013.
  16. Гастрономија, Приступљено 8. 4. 2013.
  17. Копи Луwак, Приступљено 8. 4. 2013.
  18. 18,00 18,01 18,02 18,03 18,04 18,05 18,06 18,07 18,08 18,09 попијкафу.цом[мртав линк] Све о кафи на једном мјесту.

Литература

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]