Климатизација

Климатизација је процес припреме зрака у сврху стварања одговарајућег ступња угодности за боравак људи, али и других живих бића. У ширем смислу термин се може односити на било који облик хлађења, гријања, вентилације или дезинфекције који мијењају стање зрака.

Климатизација као грана технике обухваћа техничке поступке за остваривање жељених параметара зрака те њихово одржавање у простору помоћу термотехничких сустава тијеком читаве године. Жељени параметри које треба контролирати у оптималним граничним вриједностима су везани уз увјете топлинске угодности. То су температура, влажност зрака, брзина струјања, чистоћа зрака, бука, итд. Климатизацијски сустави обавезно укључују довођење свјежег зрака у простор који се климатизира, тј. укључују и вентилацију простора јер у техничком смислу, сустави који немају довод свјежег зрака нису сустави климатизације (нпр. сплит сустави нису климатизацијски уређаји јер немају могућност овлаживања нити одвлаживања зрака, већ служе само за гријање и хлађење зрака).

Намјена

Климатизација обухваћа гријање, хлађење, одвлаживање, прочишчавање и вентилацију зрака.

Гријање: клима уређаји нам омогућују прецизну контролу температуре те одржавање константне температуре тијеком цијеле године без обзира на вањске увјете.

Хлађење: клима уређаји, поготово тијеком врућих љетних мјесеци, нам омогућују хлађење просторија чиме се ствара угодна атмосфера за боравак људи.

Одвлаживање: у режиму хлађења клима уређај може одвлаживати зрак пружајући осјећај свјежег зрака. Људско биће осјећа да је разина од 40 до 60 % угодна разина влаге.

Прочишћавање: клима уређаји могу произвести свјеж и чист зрак јер су опренљени филтерима који апсорбирају прашине и нечистоће из зрака.

Вентилација: вентилација може бити уграђена у сустав клима уређаја. Она дјелује на принципу да узима зрак из унутрашњости просторије и замјењује га свјежим вањским зраком.

Основна подјела климатизацијских сустава према намјени

Комфорна климатизација

То су сустави који стварају температурне увјете за боравак људи. Одржавају температуру од 20 до 27 °Ц, те релативну влажност од 40 до 60% уз брзину струјања зрака у зони боравка људи до 0,3 м/с.

Индустријска климатизација

Индустријска климатизација обухваћа суставе који стварају оптималне увјете за одвијање неког производног или технолошког процеса, као што су температура, влага, чистоћа зрака. Примјењују се у погонима за производњу електроничких чипова, млијека, рачуналних сустава, вина, шампањца, … Параметре сустава дефинирају технологија и захтјеви производње, а не потреба особа које бораве у идустријском простору.

Врсте климатизацијских сустава

Према врсти климатизацијског сустава основна подјела је сљедећа и вриједи и за суставе комфорне климатизације и за суставе индустријске климатизације:

Нискотлачни или нискобрзински климатизацијски сустави

Брзина струјања у каналском разводу износи 2 до 10 м/с (2-6 м/с за комфорну климатизацију, 6-10 м/с за индустријску климатизацију). Везан за брзину струјања је проблем буке коју ствара зрак струјећи кроз канале, поготово при струјању кроз канале великих димензија. Падови тлака износе од 500 до 2000 Па. Користе се код сустава комфорне климатизације: хотели, казалишта, музеји, итд.

Високотлачни или високобрзински климатизацијски сустави

Брзина струјања у каналском разводу износи 10 до 30 м/с, уз падове тлака од 1500 до 3000 Па. Канали су најчешће кружног пресјека (иначе код нискотлачних сустава могу и најчешће јесу правокутног пресјека, ради изгледа интеријера) првенствено због крутости стијенки. Користе се када је ограничена могућност смјештаја каналског развода, обично за уреде на излазима (анемостати – уређаји који распршују млаз у много смјерова и на тај начин смањују брзину струјања). Још један конструкцијски елемент је растеретна кутија која служи за смањење брзине струјања зрака.

Основни критерији за избор сустава климатизације

При одабиру климатизацијских сустава морају бити задовољени одређени критерији. Основни критерији за избор сустава климатизације су: функционалност, топлински и расхладни учинак, могућност смјештаја у простору, инвестицијски трошкови, трошак погона, поузданост погона, флексибилност сустава и могућност одржавања. Између наведених критерија успоставља се мођусобна веза, и пројектант у договору с инвеститором одређује које је најпогодније рјешење за пројектирање одређеног климатизацијског сустава.

Сустави климатизације с обзиром на сложеност процеса припреме зрака

Вентилацијски сустави

То су такви сустави који осим довођења свјежег зрака могу обавити 1 од 4 термодинамичка процеса припреме зрака, најчешће гријање.

Сустави дјеломичне климатизације

Ови сустави, осим довођења свјежег зрака могу обавити јос 2 или 3 термодинамичка процеса припреме зрака, најчешће гријање, хлађење и одвлаживање.

Сустави климатизације

Сустави климатизације, осим довода свјежег зрака, могу остварити сва 4 основна термодинамичка процеса припреме зрака. Они се темеље на процјени могућности сустава да тијеком погона оствари 4 термодинамичка процеса припреме зрака: гријање, хлађење, овлаживање, одвлаживање.

Топлинске пумпе

Топлинска пумпа нам омогућује да топлину из околине искориштавамо за гријање затвореног простора. Топлину из тла преузима медиј који кружи подземним цијевима. Овако загријан медиј стиже у топлинску пумпу гдје предаје топлину другом плиновитом медију у испаривачу. Овај се загријава, расте му тлак но компресор га стлачује у текуће стање при чему се додатно подиже температура (нпр. с 3° - 7°Ц на 50° или 70 °Ц). Овако загријан медиј одводи се цијевима до измјењивача у великом спремнику гдје топлину предаје води (или другом медију - нпр. за цијеви подног гријања). Притом се хлади и повратним водом враћа у топлинску пумпу. Но, како је цијели сустав под тлаком који у појединим корацима процеса досеже и 15 бара, овај охлађени медиј протискује се кроз сапницу (експанзијски вентил) након чега се ширењем нагло хлади (и до -3 °Ц) и улази у испаривач. Због велике температурне разлике између медија загријаног топлином тла (8° - 12 °Ц) и охлађеног плиновитог медија, у испаривачу топлина нагло прелази на плиновити медиј и загријава га нпр. до + 3 °Ц при чему се у плину подиже тлак. Након присилног стлачивања у компресору температура додатно расте до 50° или 70 °Ц, а ту топлину медиј предаје води у измјењивачу (кондензатору) у великом спремнику. I то се понавља стално у круг.

Вањске везе

• Основе енергетике Архивирано 2011-02-19 на Wаyбацк Мацхине-у
• Енергетика-нет,КГВ Архивирано 2008-10-30 на Wаyбацк Мацхине-у