Међулужје

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Међулужје
Основни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Младеновац
Становништво
Становништво (2022) 2751
Географија
Координате 44°24′20″Н 20°41′13″Е / 44.4055°Н 20.687°Е / 44.4055; 20.687
Међулужје на мапи Србије
Међулужје
Међулужје
Међулужје (Србије)
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака БГ


Координате: 44° 24′ 20" СГШ, 20° 41′ 13" ИГД
Међулужје је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 2751 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Међулужје се налази југозападно од града Младеновца. Има трагова који указују да је на овоме месту постојало насеље још у врло давнашња времена. Професор др. Васић Вршио је у Међулужју ископавања и нашао је судове, кипове и друге ствари од печене земље, који подсећају на преисториске објекте.

Северно од Међулужја је Селиште, где је, по народном предању, некада било село. Из овога старог села, веле, морали су бежати због турског зулума и склонили су се на данашње место, „међу густе лугове“, по којима је село добило име.

Међулужје се као насељено место први пут помиње почетком 18.века. На карти из доба аустријске владавине (1718-39.г.) забележено је село Медиаласцх. I касније се стално ово насеље помиње. У арачким списковима из првих десетина 19.века помиње се Међуложје, које је 1818.г. имало 24, а 1822.г. 25 кућа. Међулужје припадало Вићентијевој кнежини. По попису из 1921.г. село има 160 кућа са 819 становника.

Предање вели да је најстарија породица и „да су први побили колац у село“ Месаровићи, Блажићи, Гојковићи, Петровићи.и т.д. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Међулужје живи 1882 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,6 година (37,0 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 770 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 994 [3]
1953. 1034
1961. 1224
1971. 1480
1981. 1792
1991. 2406 2291
2002. 2559 2431
Етнички састав према попису из 2002.
Срби
  
2405 98.93%
Роми
  
8 0.32%
Црногорци
  
6 0.24%
Хрвати
  
2 0.08%
Словенци
  
2 0.08%
Македонци
  
1 0.04%
Југословени
  
1 0.04%
непознато
  
5 0.20%


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. M. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ Међулужје општине.
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ИСБН 86-84433-14-9
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ИСБН 86-84433-01-7

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји M. Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]