Тиват

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тиват

Грб
Грб
Основни подаци
Општина Тиват
Становништво
Становништво ((2003)) 9467
Географија
Координате 42°26′07″Н 18°41′28″Е / 42.435166°Н 18.691°Е / 42.435166; 18.691
Надморска висина 6 м
Тиват на мапи Црне Горе
Тиват
Тиват
Тиват (Црне Горе)
Остали подаци
Поштански код 85320
Позивни број 032
Регистарска ознака TV


Координате: 42° 26′ 07" СГШ, 18° 41′ 28" ИГД
Тиват је градић и општински центар у црногорском приморју, у Боки Которској.

Хисторија

[уреди | уреди извор]

О поријеклу имена Тиват Архивирано 2007-09-29 на Wаyбацк Мацхине-у постоје три различита мишљења. Према првом, назив Тиват изведен је од имена илирске краљице Теуте која је једно вријеме имала своју пријестоницу у Рисну, а можда и љетниковце у близини данашњег Тивта. По другом мишљењу назив би могао бити изведен од имена хришћанских светаца као што су санцтус Тхеодорус, Тхеодосиус, Тхеодотус, Тхеодулус или средњовјековног (XII в.) Тхеудо, Теодо. Треће мишљење изнето је врло кратко и без већих образложења. По том мишљењу назив потиче од келтске ријечи "тоуто" што значи град.

За илирски период који се завршава 168-7. године пне. пропашћу илирске државе имамо мали број археолошких налаза. Римски период је знатно богатији. У старијој литератури навођено је мишљење да се у предјелу Бобовишта (данашње Калардово) налазио неки стари град. Помишљало се да се на том мјесту налазио и стари Акрувијум (Ацрувиум). Таква мишљења постоје и данас, али се не везују увјек за Бобовиште него и за друге локалитете у ближој или даљој околини Тивта.

Период српске владавине почиње у Котору крајем 1185. године. Од тада па све до 1370. године Котор и његов Дистрикт налазе се у оквирима српске средњовјековне државе Немањића. У XIII в. на Превлаци код Тивта, Св. Сава, кад је приступио оснивању српске цркве, поставио је столицу зетског епископа и ту на остацима бенедиктинског манастира саграђен је манастир посвећен Св. арханђелу Михаилу.

Године 1420. Млетачка Република је заузела которски дистрихт, као и Луштичко полуострво заједно са Превлаком.

Период од доласка Млетака па до краја XVIII в. карактерише чести сукоби између њих и Турака.

Веома значајну преркретницу у историји Боке Которске представљао је пад Млетачке Републике 1797. године. Тада почиње један дужи период од скоро двадесет година у коме су се на територији Боке смјењивале разне туђе власти док најзад 1814. године није дошла Аустрија да ту и остане до свог слома 1918. године.

Тиват се као град почео развијати тек крајем XIX в. кад је основана војно поморска лука Арсенал. До изградње Арсенала земљишни посједи у Тивту су углавном били у рукама феудалне властеле Прчња, Пераста, Доброте и Котора.

Данас је Тиват модеран град орјентисан на развој туризма као приоритетне дјелатности.

Становништво

[уреди | уреди извор]

По посљедњем службеном попису становништва из 2003. године, опћина Тиват имала је 13.630 становника, распоређених у 12 насељених мјеста.

Национални састав:

Вјерски састав:

  • православни - 8.907 (65,34)
  • католици - 3.106 (22,78)
  • остали - 460 (3,37)
  • неопредијељени - 783 (5,74)
  • не вјерују - 247 (1,81)
  • непознато - 127 (0,96)

Насељена мјеста

[уреди | уреди извор]

Богдашићи, Богишићи, Горња Ластва, Гошићи, Градиошница, Доња Ластва, Доње Сељаново, Ђурашевићи, Кавач, Крашићи, Лепетани, Миловићи, Мрчевац, Пине, Радовићи, Сељаново и Тиват.

Национални састав по насељеним мјестима

[уреди | уреди извор]
  • Богдашићи - ук.48, Хрвати - 28, Црногорци - 10, Срби - 6, неопредијељени - 3, остали - 1
  • Богишићи - ук.184, Срби - 63, Црногорци - 43, Хрвати - 37, неопредијељени - 18, остали - 23
  • Горња Ластва - ук.6, Хрвати - 2, неопредијељени - 2, Црногорци - 1, остали - 1
  • Гошићи - ук.208, Срби - 126, Црногорци - 43, неопредијељени - 21, Хрвати - 5, остали - 13
  • Доња Ластва - ук.733, Хрвати - 362, Црногорци - 187, Срби - 136, неопредијељени - 19, остали - 29
  • Ђурашевићи - ук.503, Срби - 253, Црногорци - 84, неопредијељени - 76, Хрвати - 4, остали - 86
  • Крашићи - ук.151, Црногорци - 41, Срби - 37, Хрвати - 31, неопредијељени - 25, остали - 17
  • Лепетани - ук.194, Хрвати - 63, Срби - 59, Црногорци - 50, неопредијељени - 14, остали - 8
  • Миловићи - ук.76, Срби - 44, Хрвати - 6, неопредијељени - 6, Црногорци - 5, остали - 15
  • Мрчевац - ук.1.500, Црногорци - 546, Срби - 500, Хрвати - 195, неопредијељени - 84, остали - 175
  • Радовићи - ук.560, Срби - 288, Црногорци - 128, неопредијељени - 69, Хрвати - 22, остали - 53
  • Тиват - ук.9.467, Срби - 3.284, Црногорци - 2.944, Хрвати - 1.908, неопредијељени - 780, остали - 551

Славни људи

[уреди | уреди извор]
  • Ивица Краљ , бивши професионални фудбалер
  • Дамир Радончић , познати бивши рукометаш
  • Томислав "Томо" Почанић , познати спортски новинар
  • Горан Вукошић , пјевач Александар Еди Медосевиц,Саса Медосевиц...музицари

Вањске везе

[уреди | уреди извор]