Брегенц

главни град Ворарлберг, најзападнија савезна држава Аустрије

Брегенц (нем. Bregenz) град је у Аустрији, смештен у крајње западном делу државе. Брегенц је, мада није највеће насеље покрајине Форарлберг, њен главни град. Брегенц је и седиште истоименог округа Брегенц. Са других значајним градом покрајине, Дорнбирном, удаљеним свега 10 км, прави конурбацију „Форарлберг“.

Брегенц
Bregenz
Брегенц
Застава
Застава
Грб
Административни подаци
ДржаваАустрија
Савезна државаФорарлберг
Становништво
Становништво
 — 2008.27.439
 — густина929,82 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 30′ 18″ С; 9° 44′ 57″ И / 47.505° С; 9.749167° И / 47.505; 9.749167
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина427 m
Површина29,51 km2
Брегенц на карти Аустрије
Брегенц
Брегенц
Брегенц на карти Аустрије
Остали подаци
ГрадоначелникМаркус Линхарт
Поштански број6900
Позивни број05574
Регистарска ознакаB
Веб-сајт
www.bregenz.at

Природне одлике

уреди

Брегенц се налази у крајње западном делу Аустрије, близу границе са Швајцарском и Немачком. Престоница државе, Беч, удаљена је око 640 км источно од града.

Рељеф: Брегенц се сместио на источном обали Боденског језера. Река Дорнбирнер Ах, чија долина представља „жилу куцавицу“ Форарлберга, улива се у језеро на месту града. Изнад града се издиже планина Карен у саставу Алпа.

Клима: Клима у Брегенцу је умерено континетална са осетним утицајем планинске климе због близине Алпа и знатне надморске висине.

Воде: Брегенц лежи на на Боденском језеру и на реци Дорнбирнер Ах, која се ту улива у језеро.

Историја

уреди
 
Добро очувано старо градско језгро - улица Антона Шнајдера
 
Градска лука

Прва насеља на месту данашњег Брегенца настају око 1500. п. н. е. У 4. веку п. н. е. овде постоји значајно келтско утврђење. Римљани освајају утврђење око 15. п. н. е. и оснивају град Бригантијум (лат. 'Brigantium), по келтском племену Бриганти. Одатле и Брегенц води порекло свог имена.

У 3. веку германско племе Алемани пар пута уништавају Бригантијум, но ипак су Римљани све до 4. века имали у граду снажну језерску ратну флотилу. Најзад су Алемани око 450. године освојили и населили област старог Бригантијума. У раном 7. веку шкотски овде проповедају мисионари Колумбан и Гал, у 13. веку настају градски бедеми.

Године 1451. г. Хабзбурговци купују половину грофовије Брегенц са истоименим градом. Брегенц постаје део такозване Предње Аустрије (Vorderösterreich). 1523. г. Хабзбурговци добијају и преостали део грофовине Брегенц. Брегенц остаје до наполеонских ратова у саставу Предње Аустрије чији су главни градови били прво Констанц и затим Фрајбург у данашњој Немачкој. 1805. године Брегенц припада Наполеоновом савезнику Баварској, али је 1814. године опет аустријски. После Бечког конгреса 1815. нестаје Предње Аустрије и Брегенц је заједно са Форарлбергом у саставу Тирола, у којем остаје све до после Првог светског рата. После монархије, у Републици Аустрији, Форарлберг се одваја од Тирола и постаје засебна покрајина са Брегенцом као главним градом. У Брегенцу и Форарлбергу се 1919. године организује референдум о присједињењу Швајцарској. Већина је била за присједињење, но Швајцарска је то одбила.

Становништво

уреди
Демографија
1981.1991.2001.2011.
24.56127.09726.75227.831

По процени из 2016. у граду је живело 29574 становника.[1], са предграђима двоструко више. Ако се уброји и суседна агломерација Дорнбирна и њему ближи градови онда настаје конурбаница „Форарлберг“ са око 200.000 становника.

Привреда

уреди

Брегенц, као управно средиште покрајине, значајан део привреде везује за активности управе.

Град је и туристичко средиште, једино значајно туристичко одредиште на аустријском делу Боденског језера. Томе иде у прилог и очувано старо градско језгро и више цркава, манастира и палата. Посебно је леп кеј дуж језера.

Култура и образовање

уреди

Брегенц је културно средиште Форарлберга. На пољу културе град је посебно познат по годишњем Брегенском позоришном фестивалу.

Град има више лицеја и средњих школа.

Партнерски градови

уреди

Познате личности

уреди

Рођени у Брегенцу:

Особе које су живеле у Брегенцу:

Галерија

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди