Канреи (јап. 管領) је јапански термин који означава највишег службеника шогунове владе (бакуфу) у периоду Муромачи (1336-1573), који је вршио извршну власт у државној управи: обично се преводи као шогунов заменик. Иако је власт канреија била слична оној коју су вршили регенти (шикен) из шогуната Камакура (1185−1333), канреи никада нису успели да прузму власт над шогунима Ашикага, нити је титула била монополизована у једној породици.[1]

Јапанске провинције око 1450. године.

Историја

уреди

Титулу канреи (заменик шогуна) створио је 1352. године Ашикага Такауџи (први шогун династије Ашикага) унапређењем раније титуле главног управника (шицуџи). Канреи је председавао најважнијим институцијама државне управе шогуната Ашикага:

  • Савет намесника (шуго-јориај), састављен од војних гувернера (шуго) најважнијих провинција, који су имали обавезу да станују у Кјоту. Преко њих су шогунова наређења преношена у провинције, а шогун добијао извештаје из провинција. Међутим, власт намесника над провинцијама нагло је опала после Онинског рата (1467-1477), када су их заменила локална војничка властела - даимјо.
  • Савет вазала (самурај-докоро), састављен од директних вазала клана Ашикага, који је вршио полицијске дужности у Кјоту и управљао матичном провинцијом Јамаширо.
  • Канцеларија за судство (хикицуке-шу),
  • Савет за администрацију (мандокоро), попуњаван из редова наследних чиновничких породица (буђонин-шу). Преко овог тела управљали су шогуни када су желели да заобиђу заменике.
  • Канцеларија за чување докумената (мончуџо),
  • Шогунова гарда (хокошу), у почетку под директном командом самог шогуна, састојала се од ратника који су добијали земљу на шогуновим личним поседима у замену за војну службу у престоници. Њихов број на врхунцу није прелазио 2.000-3.000 људи.

Савет намесника и савет вазала биле су далеко најважније институције у надлежности шогуновог намесника: први је вршио шогунову власт у провинцијама, а други у престоници. Међутим, власт шогуната у провинцијама постепено је опадала, и до средине 16. века спала је на Кјото и непосредну околину.[1]

Титула шогуновог заменика била је резервисана за чланове три аристократске породице у сродству са династијом Ашикага: Хосокава, Шиба и Хатакејама (познате као Санкантри канреија), које су се смењивале на положају. Ове три породице су уз породице Јамана, Кјогоку, Акамацу, Ишики и Токи давале и војне гувернере (шуго) у провинцијама. После 1441. клан Шиба је знатно ослабио, па су се на положају смењивале две преостале породице, а после Онинског рата (1467−1477) положај је монополизово клан Хосокава. Последњи заменик, Хосокава Уџицуна (умро 1564), збачен је од својих бивших вазала (клан Мијоши и Мацунага Хисахиде) који су убили шогуна Ашикага Јошитеру-а (1565), а Ода Нобунага је приликом обнове шогуната 1568. одбио да прими ову титулу.[2]

Референце

уреди
  1. ^ а б The Cambridge history of Japan. 3. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. стр. 207—225. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  2. ^ The Cambridge history of Japan. 3. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. стр. 234—247. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.