Цолубридае
Изглед
Цолубридае Временски распон: Олигоцен до садашности
| |
---|---|
Цолубридае врсте | |
Научна класификација | |
Домен: | Еукарyота |
Царство: | Анималиа |
Тип: | Цхордата |
Класа: | Рептилиа |
Ред: | Сqуамата |
Подред: | Серпентес |
Натпородица: | Цолуброидеа |
Породица: | Цолубридае Оппел, 1811 |
Цолубридае (опште познато као цолубридс, од лат. coluber, 'змија') је фамилија змија. Са 249 родово,[1] то је највећа фамилија змија. Најраније врсте ове фамилије датирају уназад до олигоценске епохе. Колубрид змије су присутне на свим континентима изузев Антарктика.[2]
Класификација
[уреди | уреди извор]Садашње подфамилије
[уреди | уреди извор]Сибyнопхиинае – три рода
Натрицинае – 36 родова (понекад се описују као породица Натрицидае)
- Афронатриx
- Ампхиесма
- Ампхиесмоидес
- Аноплохyдрус
- Аспидура
- Атретиум
- Блyтхиа [3]
- Цлонопхис
- Фоwлеа
- Халдеа
- Хебиус
- Хелопхис
- Херпетореас
- Хyдраблабес
- Хyдраетхиопс
- Игуаногнатхус
- Исанопхис
- Лимнопхис
- Лиодyтес
- Натрицитерес
- Натриx
- Неродиа
- Опистхотропис
- Псеудагкистродон
- Регина
- Рхабдопхис
- Рхабдопс
- Смитхопхис
- Сторериа
- Тхамнопхис
- Трацхисцхиум
- Тримеродyтес
- Тропидоцлонион
- Тропидонопхис
- Виргиниа
- Xеноцхропхис
Псеудоxенодонтинае – два рода
Дипсадинае – преко 100 родова (понекад се називају фамилијом Дипсадидае)
- Аделпхицос
- Аделпхостигма
- Алсопхис
- Амастридиум
- Амнестеопхис
- Амнисиопхис
- Апограпхон
- Апостолепис
- Арцанумопхис
- Аррхyтон
- Атрацтус
- Балиодрyас
- Боируна
- Борикенопхис
- Цааетебоиа
- Цаламодонтопхис
- Цараиба
- Царпхопхис
- Ценаспис
- Церцопхис
- Цхерсодромус
- Цхлоросома
- Цлелиа
- Цониопханес
- Цонопхис
- Цонтиа
- Цоронелапс
- Црисантопхис
- Црyопхис
- Цубопхис
- Диадопхис
- Диапхоролепис
- Дибернардиа
- Дипсас
- Дитаxодон
- Дрепаноидес
- Дрyопхyлаx
- Ецхинантхера
- Елапоморпхус
- Еммоцхлиопхис
- Енулиопхис
- Енулиус
- Ерyтхролампрус
- Еутрацхелопхис
- Фаранциа
- Галваринус
- Геопхис
- Гомесопхис
- Хаитиопхис
- Хелицопс
- Хетеродон
- Хyдродyнастес
- Хyдроморпхус
- Хyдропс
- Хyпсиглена
- Хyпсирхyнцхус
- Иалтрис
- Имантодес
- Инцаспис
- Лептодеира
- Лиохетеропхис
- Лyгопхис
- Маглиопхис
- Манолепис
- Месотес
- Муссурана
- Ниниа
- Нотхопсис
- Омоадипхас
- Оxyрхопус
- Парапхимопхис
- Пхалотрис
- Пхилодрyас
- Пхимопхис
- Плесиодипсас
- Плиоцерцус
- Псеудалсопхис
- Псеудобоа
- Псеудоерyx
- Псеудолептодеира
- Псомопхис
- Птyцхопхис
- Рхацхиделус
- Рхадинаеа
- Рхадинелла
- Рхадинопханес
- Родригуесопхис
- Сапхенопхис
- Сибон
- Сипхлопхис
- Сорделлина
- Сyнопхис
- Тацхyменис
- Тацхyменоидес
- Таениопхаллус
- Танталопхис
- Тхамнодyнастес
- Тхермопхис
- Томодон
- Третанорхинус
- Триметопон
- Тропидодипсас
- Тропидодрyас
- Уромацер
- Уротхеца
- Xенодон
- Xенопхолис
- Xеноxyбелис
- Зонатерес
Граyиинае – један рода
Цаламариинае – седам родова
Ахаетулиинае – пет родова
Цолубринае – 93 рода
- Аелуроглена
- Апросдокетопхис
- Арцхелапхе
- Аризона
- Баманопхис
- Богертопхис
- Боига
- Цемопхора
- Цхапинопхис
- Цхирониус
- Цоелогнатхус
- Цолубер
- Цонопсис
- Цоронелла
- Цротапхопелтис
- Дасyпелтис
- Дендропхидион
- Дипсадобоа
- Диспхолидус
- Долицхопхис
- Дрyмарцхон
- Дрyмобиус
- Дрyмолубер
- Еиренис
- Елапхе
- Еупрепиопхис
- Фицимиа
- Геаграс
- Гонyосома
- Гyалопион
- Хапсидопхрyс
- Хемеропхис
- Хеморрхоис
- Хиеропхис
- Лампропелтис
- Лептодрyмус
- Лептопхис
- Лиопелтис
- Лyцодон
- Лyторхyнцхус
- Мацропротодон
- Мастицопхис
- Мастигодрyас
- Меизодон
- Мопанвелдопхис
- Мухтаропхис
- Олигодон
- Ооцатоцхус
- Опхеодрyс
- Ореоцрyптопхис
- Ориентоцолубер
- Оxyбелис
- Палусопхис
- Пантхеропхис
- Персиопхис
- Пхилотхамнус
- Пхрyнонаx
- Пхyллорхyнцхус
- Питуопхис
- Платyцепс
- Псеуделапхе
- Псеудофицимиа
- Птyас
- Рхамнопхис
- Рхиноботхрyум
- Рхиноцхеилус
- Рхyнцхоцаламус
- Салвадора
- Сцапхиопхис
- Сцолецопхис
- Сентицолис
- Симопхис
- Сонора
- Спалеросопхис
- Спилотес
- Стегонотус
- Стеноррхина
- Стицхопханес
- Сyмпхимус
- Сyмпхолис
- Тантилла
- Тантиллита
- Телесцопус
- Тхелоторнис
- Тхрасопс
- Тоxицодрyас
- Триморпходон
- Wаллацеопхис
- Wаллопхис
- Xенелапхис
- Xyелодонтопхис
- Заменис
Подфамилија тренутно некласификованих
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Цолубрид”. британница.цом. Британница. Архивирано из оригинала 3. 12. 2018. г. Приступљено 2. 12. 2018.
- ^ Бауер, Аарон M. (1998). Цоггер, Х.Г.; Зwеифел, Р.Г., ур. Енцyцлопедиа оф Рептилес анд Ампхибианс. Сан Диего: Ацадемиц Пресс. стр. 188–195. ИСБН 0-12-178560-2.
- ^ „Блyтхиа ретицулата”. Архивирано из оригинала 2021-05-21. г. Приступљено 2021-05-21.
Литература
[уреди | уреди извор]- Барбиèре, Францк; Ортиз, Пабло Е.; Пардиñас, Улyсес Ф.Ј. (2018). „Тхе олдест сигмодонтине родент ревиситед анд тхе аге оф тхе фирст Соутх Америцан црицетидс”. Јоурнал оф Палеонтологy. 93 (2): 1—17.
- Барбиèре, Францк; Цруз, Лаура Е.; Ортиз, Пабло Е.; Пардиñас, Улyсес Ф. Ј. (2016). „А неw генус оф Сигмодонтинае (Маммалиа, Родентиа, Црицетидае) фром тхе Плиоцене оф Централ Аргентина”. Јоурнал оф Вертебрате Палеонтологy. 36 (5): е1199557. дои:10.1080/02724634.2016.1199557.
- Ницоли, Лаура (2015). „Неw фоссил специес оф тхе еxтант генус Лепидобатрацхус (Анура, Цератопхрyидае) фром тхе Лате Миоцене-Еарлy Плиоцене оф централ Аргентина”. Јоурнал оф Вертебрате Палеонтологy. 35 (5): е981636. С2ЦИД 83574417. дои:10.1080/02724634.2015.981636. хдл:11336/46258 .
- Агнолин, Федерицо L.; Боган, Сергио; Томассини, Родриго L.; Манера, Тереса (2014). „Нуево Перцицхтхyидае (Телеостеи, Перцоидеи) дел Плиоцено темпрано де ла провинциа де Буенос Аирес (Аргентина) y сус имплицанциас биогеогрáфицас” (ПДФ). Ревиста дел Мусео де Циенциас Натуралес. 16: 19—31. дои:10.22179/РЕВМАЦН.16.159.
- Заморано, Мартин (2013). „Диагносис y нуева десцрипциóн де Пропаноцхтхус буллифер (Бурмеистер) (Xенартхра, Глyптодонтидае). Цонсидерационес биоестратигрáфицас y цронолóгицас де су процеденциа” (ПДФ). Спанисх Јоурнал оф Палаеонтологy. 28 (2): 283—29. С2ЦИД 181184694. дои:10.7203/сјп.28.2.17860. Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 01. 2021. г. Приступљено 08. 11. 2023.
- Визцаíно, Сергио Ф.; Каy, Рицхард Ф.; Барго, Сусана (2012). Еарлy Миоцене Палеобиологy ин Патагониа: Хигх-Латитуде Палеоцоммунитиес оф тхе Санта Цруз Форматион. Цамбридге Университy Пресс. стр. 1—370. ИСБН 9780521194617.
- Албино, Адриана M.; Родриго, Томассини; Бризуела, Сантиаго (2009). „Пресенциа дел лагарто теиидо Тупинамбис ен ла ФормациóнМонте Хермосо де Фарола Монте Хермосо, сур де ла провинциа де Буенос Аирес (Аргентина)”. Амегхиниана. 46: 177—187.
- Боган, Сергио; Агнолин, Федерицо L. (2009). „Пример регистро фóсил де ла фамилиа Трицхомyцтеридае (Телеостеи: Силуриформес; Плиоцено) ен ла Формациóн Монте Хермосо, Аргентина” (ПДФ). Ревиста дел Мусео де Циенциас Натуралес. 11: 193—198. дои:10.22179/РЕВМАЦН.11.259.
- Верзи, Диего Х.; Монталво, Цлаудиа I.; Десцхампс, Цецилиа M. (2008). „Биостратиграпхy анд биоцхронологy оф тхе Лате Миоцене оф централ Аргентина: Евиденце фром родентс анд тапхономy”. Геобиос. 41: 145—155. дои:10.1016/ј.геобиос.2006.09.005.
- Цоззуол, Марио Алберто (2006). „Тхе Ацре вертебрате фауна: Аге, диверситy, анд геограпхy”. Јоурнал оф Соутх Америцан Еартх Сциенцес. 21 (3): 185—203. дои:10.1016/ј.јсамес.2006.03.005.
- Марсхалл, Ларрy Г.; Семпере, Тхиеррy (1991). „Тхе Еоцене то Плеистоцене вертебратес оф Боливиа анд тхеир стратиграпхиц цонтеxт: А ревиеw”. Ревиста тéцница де YПФБ. 12: 631—652.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Псаммопхидс ат Лифе Ис Схорт, бут Снакес Аре Лонг