Пређи на садржај

Црни пехар

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 17. јануар 2024. у 05:02; аутор: FelixBot (разговор | доприноси) (нормативна контрола)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)

Црни пехар
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
U. craterium
Биномно име
Urnula craterium
(Schwein.) Fr. (1851)
Синоними[1]
  • Peziza craterium Schwein. (1822)
  • Cenangium craterium (Schwein.) Fr. 1828
  • Geopyxis craterium (Schwein.) Rehm (1894)
  • Sarcoscypha craterium (Schwein.) Bánhegyi (1938)

Црни пехар (Urnula craterium) врста је гљиве из фамилије Sarcosomataceae. Она је паразитска врста на храсту и разним другим врстама тврдог дрвета.

Апотециј

[уреди | уреди извор]

Апотециј је широк 3-6,5cm, 2-6cm висок (без стручка), кратерастог до шаличастог облика, у младости готово затворен, распуцава се на тјемену звјездасто, те развијенији у 80% случајева постаје по крају крунасто до лапоивито урезан. Постепено прелази у стручак те заједно с њим твори облик пехара, често мало накресаног, тј. накривљеног.

Унутрашња површина апотеција, влажан и фино баршунасто гладак, понекад мјехурасто набубрио, ријетко венозно набран. Готово црн:чађаво, смеђе или сивоцрн.

Ексципулум

[уреди | уреди извор]

Спољна страна апотеција, пахуљасто-паперјастог горњег слоја, који се распуцава на поља или ситна зрнца, сивосмеђ, риђе до пурпурносмеђ, испод којег провирује и пробија црна основа. Протрљамо ли тај горњи слој, црно се још више истиче. Понекад је површина дјелимично бијело замагљена.

Отрусина

[уреди | уреди извор]

Отрусина је бијеле боје.

Величина 2-5/1-2,5 cm при врху, надоље постепено или клинасто ужи, но не у коријен, дно му је, наиме, обрасло црним длачицама, које се шире уоколо и прожимају лишће и дрвени супстрат. Исте боје као ексциплум, према дну све више и чишће црн. С јачом кором у језгру, барем изнад базе, шупаљ, а у тој шупљини, док је свјеж, садржи желатинозну, готово текућу твар. Тај желатинозни слој најизраженији је по унутрашњој површини шупљине. Доста жилав, често избраздан.

Танко, тање од 1,5 mm, интензивно бијело(кад је осушено) или плавичастосиво, ово друго особити изнад базе стручка;у младости мекше и ломљиво у апотецију, старењем све жилавије. Без изразитог укуса и мириса.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Urnula craterium (Schwein.) Fr. 1851”. MycoBank. International Mycological Association. Приступљено 5. 1. 2011.