Пређи на садржај

Албанофилија

С Википедије, слободне енциклопедије
Застава Албаније

Албанофилија је израз снажног интересовања или уважавања неалбанске особе за албански језик, албанску културу, албанску књижевност, албанску историју или албански народ.

Историја

[уреди | уреди извор]

Јохан Ерих Тунман је у 18. веку подржавао теорију о аутохтоности Албанаца[1] и такође је изнео неосновану теорију да су Албанци потомци Илира.[2][3] Касније је Густав Мајер тврдио да је албански језик део индоевропске породице.[4]

Године 2001, током сукоба у Македонији, немачки министар спољних послова Јошка Фишер је изјавио да албанско питање на Балкану није решено. Око 1912. Немачка и Аустрија су подржале независну Албанију, а у њој и градове као што су Парга, Тетово и Приштина.[5]

Црногорска федералистичка странка била је једина странка у Црној Гори која је промовисала заједничку илирску теорију са Албанцима. Оснивач клерикофашистичког покрета црногорославље, Секула Дрљевић, промовисао је идеје о засебној црногорској етничкој припадности (идеје које постају екстремније током 1930-их), тврдећи да су Црногорци били Илири.[6]

Познати албанофили

[уреди | уреди извор]

Политичке странке

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Elsie, Robert (19. 3. 2010). Historical Dictionary of Albania. Scarecrow Press. стр. 159. ISBN 978-0-8108-7380-3. „Johann Erich Thunmann (1746–1778) of the University of Halle first disseminated the theory of the autochthony of the Albanians 
  2. ^ Schwandner-Sievers, Stephanie; Fischer, Bernd Jürgen (2002). Albanian Identities: Myth and History. Indiana University Press. стр. 75. ISBN 0-253-34189-2. „Although the first major exposition of the Illyrian theory, published by the German scholar Johann Thunmann in 1774... 
  3. ^ Stipčević, Aleksandar (1977). The Illyrians: history and culture. Noyes Press. стр. 73. ISBN 978-0-8155-5052-5. „The first one who clearly formulated the thesis of the Illyrian origin of the Albanians, was the German historian Johannes Thunmann in the eighteenth century. 
  4. ^ Philip Baldi (1983). An Introduction to the Indo-European Languages. SIU Press. стр. 87—88. ISBN 978-0-8093-1091-3. „In fact, Albanian was not established definitively Indo-European until the latter part of the nineteenth century, when certain structural and lexical correspondences that demonstrated the Indo-European character of the language were noted (especially by Gustav Meyer) 
  5. ^ „deutschland-und-die-albanische-frage”. blaetter. Приступљено 17. 10. 2018. 
  6. ^ Morrison, Kenneth (2009). Montenegro: A Modern History. I.B. Tauris. стр. 47—49. ISBN 978-1845117108.