Пређи на садржај

Месина

Координате: 38° 11′ 18″ С; 15° 33′ 04″ И / 38.18825° С; 15.55111° И / 38.18825; 15.55111
С Википедије, слободне енциклопедије
Месина
Messina
Панорама Месине
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Италија
РегијаСицилија
Становништво
Становништво
 — 234.570
 — густина1.100,08 ст./km2
Агломерација647.477
Географске карактеристике
Координате38° 11′ 18″ С; 15° 33′ 04″ И / 38.18825° С; 15.55111° И / 38.18825; 15.55111
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина3 m
Површина213,23 km2
Месина на карти Италије
Месина
Месина
Месина на карти Италије
Остали подаци
ГрадоначелникКатено де Лука
Поштански број98100
Позивни број090
Регистарска ознакаME
Веб-сајт
www.comune.messina.it

Месина (итал. Messina, на месном говору, Missina) је познати град у јужној Италији. Месина је трећи по величини град на Сицилији и највећи град и управно средиште истоименог Округа Месина.

Месина је позната по изузетно разорном земљотресу који је разорио град 1908. године. Он се сматра најразорнијим земљотресом у Европи у 20. веку.

Порекло назива

[уреди | уреди извор]
Месински мореуз - поглед са брда изнад Месине

Месина је добила назив по грчком граду Месини на Пелопонезу у 5. веку п. н. е. Првобитни облик је био Месене, који се временом променио до данашњег облика.

Географија

[уреди | уреди извор]

Месина се налази у јужној Италији. Од престонице Рима град је удаљен око 700 км јужно, а од Палерма 230 км источно. Најближи већи град је Катанија, смештена 90 км јужније.

Месина се развила у близини истоименог Месинског мореуза, који Сицилију одваја од остатка Италије. Стога град лежи у крајње западном делу Јонског мора. Изнад града стрмо се дижу планине Пелоритани. Вулкан Етна удаљен је око 70ак км југозападно од града. Треба истаћи и велику сеизмичност подручја, па је град током историје задесило више јаких земљотреса.

Клима у Месини је средоземна.

Клима (Месина)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 24,6
(76,3)
25,8
(78,4)
32,0
(89,6)
29,6
(85,3)
33,6
(92,5)
43,4
(110,1)
43,6
(110,5)
41,8
(107,2)
40,5
(104,9)
36,4
(97,5)
29,2
(84,6)
26,6
(79,9)
43,6
(110,5)
Средњи максимум, °C (°F) 14,4
(57,9)
14,7
(58,5)
16,1
(61)
18,3
(64,9)
22,5
(72,5)
26,8
(80,2)
30,0
(86)
30,5
(86,9)
27,5
(81,5)
23,2
(73,8)
18,8
(65,8)
15,8
(60,4)
30,5
(86,9)
Средњи минимум, °C (°F) 10,1
(50,2)
9,8
(49,6)
10,9
(51,6)
12,5
(54,5)
16,4
(61,5)
20,4
(68,7)
23,4
(74,1)
24,2
(75,6)
21,5
(70,7)
17,8
(64)
14,1
(57,4)
11,6
(52,9)
9,8
(49,6)
Апсолутни минимум, °C (°F) 0,2
(32,4)
−0,1
(31,8)
−0,2
(31,6)
4,3
(39,7)
7,5
(45,5)
12,4
(54,3)
15,3
(59,5)
14,4
(57,9)
12,5
(54,5)
7,5
(45,5)
5,1
(41,2)
0,8
(33,4)
−0,2
(31,6)
Количина падавина, mm (in) 102,9
(40,51)
100,2
(39,45)
83,4
(32,83)
68,3
(26,89)
33,8
(13,31)
12,7
(5)
20,0
(7,87)
25,6
(10,08)
63,9
(25,16)
113,7
(44,76)
119,5
(47,05)
102,9
(40,51)
846,9
(333,42)
[тражи се извор]

Месина је смештена у крајње западном делу Јонског мора. Неколико километара северније од града налази се истоимени Месински мореуз, од којег ка северу почиње Тиренско море.

Историја

[уреди | уреди извор]
Месина пре земљотреса

Стари век

[уреди | уреди извор]

Месину су основали стари Грци у 8. веку п. н. е. под првобитним називом Занкле, у значењу „коса, косина“, јер је облик луке био овакав. у 5. веку п. н. е. град мења име у данашње. 264. п. н. е град је пао у римске руке. Током старимског раздобља град је био познат по важном светионику.

Средњи век

[уреди | уреди извор]

После пропасти старог Рима град мења више господара у следећим вековима. Прво град заузимају Готи, а 535. Византинци. Град касније преузимају Арабљани-Сарацени и у њиховом поседу Месина остаје до 1061. године Нови господари били су Нормани, који основају државу на југу данашње Италије, која је трајала неколико следећих векова - Краљевство Сицилија. У ово време град поново постаје хришћанско средиште. Гради се много цркава и градских палата.

Током неколико векова постојања Краљевство Сицилија имало је неколико владарских кућа на челу - Нормани, Анжујци, Арагонци, Савоја, Хабзбурговци, Бурбони. Град је 1783. године погодио тежак земљотрес, али се град релативно брзо опоравио. Становници Месине су били веома бунтовни током 19. века, а посебно 1848. године када су избили нереди у циљу уједињења Италијана у једну државу. То се десило 12 година касније. Месина 1860. године улази у састав Краљевине Италије. После уједињења државе Месина постаје важна лука и трговиште, посебно познато по великим сајмовима. Међутим, 1909. године град је поново погођен земљотресом, у коме је живот изгубило око 60.000 грађана. Овај земљотрес е смазтра најразорнији у европској историји 20. века. Пар деценија је требало да се град поново дигне на ноге, али је Месина, као и цела јужна половина земље, неразвијенија од италијанског севера. Вишевековни јаз Југа и Севера ни данас није превазиђен, па су становници Месине и даље осетно сиромашнији од становника већих градова на северу Италије.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 243.262 становника.[1]

Демографија
1931.1936.1951.1961.1971.1981.1991.2001.2011.
179.914191.966220.668254.603250.546260.233231.693252.026243.262

2008. године. Месина је имала преко 240.000 становника, 2 пута више у односу на почетак 20. века. Последњих година број становника у граду расте.

Град данас има приметан удео имигрантског становништва, највише из северне Африке, Латинске Америке и источне Европе.

Градске знаменитости

[уреди | уреди извор]
Поглед на средиште града и његову луку

Како је Месина имала велике земљотресе у својој историји град нема много историјског наслеђа. Већина градских амбијената и грађевина је везана за 20. век. Само неколико кључних здања је обновљено у матичном руху после земљотреса 1909. и тако сачувано. Најпознатије грађевине у граду су:

  • Градска катедрала из 12. века,
  • Црква Анунцијата деји Каталани, из 13. века,
  • Црква Санта Марија дељи Алемани, из 13. века,
  • Палата Калапађ, из 18. века,
  • Порта Грација, градска капија из 16. века,
  • више лепих фонтана из 16. и 17. века,

Привреда

[уреди | уреди извор]

Градском привредом доминира индустрија, а становници Месине раде у луци, бродоградилиштима, прехрамебној индустрији, индустрији прераде метала, као и хемијској индустрији. Околина је позната по гајењу јужног воћа.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]