Пређи на садржај

Рено флуенс

С Википедије, слободне енциклопедије
Рено флуенс
Рено флуенс
Преглед
ПроизвођачРено
Производња2009. – 2016.
МонтажаЈужна Кореја, Турска, Аргентина, Индија
Каросерија и шасија
КласаНижа средња класа
Каросерија4 врата – седан
Погонски агрегат
Моторбензин 1.6 , 2.0 L
дизел 1.5, 1.6 L
Степен преноса5/6 степена (мануелни)
6 степени (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2702
Дужина4618
Ширина1809
Висина1478
Хронологија
ПретходникРено меган II (седан)
НаследникРено меган IV (седан)

Рено флуенс (фр. Renault Fluence) је аутомобил који је производила француска фабрика аутомобила Рено. Производио се од 2009. до 2016. године.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Компактна лимузина је представљена 2009. године, као последица одлуке Реноа да у трећој генерацији мегана раздвоји хечбек модел од седана.[1] Флуенс, као троволуменска лимузина, користи већи део механичких решења са друге генерације мегана на чијој се траци у фабрици у Бурси у Турској и производи. Међутим, кабина је готово комплетно пренета из актуелне треће генерације мегана. Седани се у прошлости нису показали као претерано популаран избор у западној Европи, због чега је флуенс намењен великим источним тржиштима као што су Турска, Украјина, Бугарска, Румунија и Русија. Тачније, намењен је купцима који желе да се возе у пространом аутомобилу са богатом опремом и ниском ценом.

Унутрашњост возила се на први поглед од мегана III разликује по инструмент табли, на којој је централно постављен дигитални брзиномер замењен јефтинијим, аналогним. Пластика је квалитетна, а седишта су комфорна. Пртљажник има запремину од 530 литара.[2]

Рено је 2009. године на сајму у Франкфурту представио и електричну верзију под називом флуенс З.Е. На европским тестовима судара 2011. године флуенс З.Е. је добио четири од могућих пет звездица.[3]

Редизајн је урађен крајем 2012. године, а најуочљивије промене су у предњем делу аутомобила који је попримио стилски израз карактеристичан за најновију генерацију Реноових модела, као и нове економичне моторе.[1]

Јула 2016. године, Рено је представио наследника, меган IV у верзији седан, под називом „меган гранд купе”.[4]

Спецификације[5]
Модел Цилиндри Запремина Снага Момент 0–100 km/h Брзина Потрошња Емисија CO2
Бензин
1.6 4 1598 cm³ 78 kW (106 КС) 145 Nm (4250) 11,7 сек. 183 km/h 6,7 l. 159 g/km
1.6 16V 110 4 1598 cm³ 81 kW (110 КС) 151 Nm (4250) 11,7 сек. 185 km/h 6,7 l. 155 g/km
1.6 16V 115 4 1598 cm³ 84 kW (115 КС) 156 Nm (4000) 10,6 сек. 186 km/h 6,7 l. 154 g/km
1.6 16V 115 4 1598 cm³ 84 kW (115 КС) 156 Nm (4000) 11,9 сек. 175 km/h 6,5 l. 148 g/km
2.0 4 1997 cm³ 101 kW (137 КС) 190 Nm (3700) 9,9 сек. 200 km/h 8,0 l. 188 g/km
2.0 4 1997 cm³ 101 kW (137 КС) 190 Nm (3700) 10,1 сек. 195 km/h 7,8 l. 185 g/km
2.0 16V 140 4 1997 cm³ 103 kW (140 КС) 195 Nm (3750) 9,9 сек. 200 km/h 7,9 l. 182 g/km
2.0 16V 140 4 1997 cm³ 103 kW (140 КС) 195 Nm (3750) 10,4 сек. 195 km/h 7,7 l. 178 g/km
2.0 GT2 4 1998 cm³ 140 kW (190 КС) 300 Nm (2250) 8,0 сек. 222 km/h
Дизел
dCi 90 FAP 4 1461 cm³ 66 kW (90 КС) 200 Nm (1750) 13,0 сек. 175 km/h 4,4 l. 115 g/km
dCi 110 FAP 4 1461 cm³ 78 kW (106 КС) 240 Nm (1750) 11,0 сек. 185 km/h 4,6 l. 120 g/km
dCi 110 FAP 4 1461 cm³ 81 kW (110 КС) 240 Nm (1750) 11,0 сек. 185 km/h 4,6 l. 120 g/km
dCi 110 FAP EDC 4 1461 cm³ 81 kW (110 КС) 240 Nm (1750) 11,9 сек. 185 km/h 4,4 l. 114 g/km
dCi 130 4 1598 cm³ 97 kW (130 КС) 320 Nm (2000) 9,8 сек. 210 km/h 4,6 l.
Електрични
Z.E. Батерија: 22 kWh 70 kW (95 КС) 226 Nm (400–2500) 13,7 сек. 135 km/h 14,0 kWh 0 g/km

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Флуенс за 2013.” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 17. 3. 2014. 
  2. ^ „Рено флуенс” (на језику: српски). auto.blog.rs. Приступљено 17. 3. 2014. 
  3. ^ „Euro NCAP креш тест” (на језику: енглески). euroncap.com. Приступљено 17. 3. 2014. 
  4. ^ „Renault Mégane Sedan, une petite Talisman” (на језику: француски). lefigaro.fr. Приступљено 13. 6. 2020. 
  5. ^ „Спецификације” (на језику: енглески). auto-types.com. Архивирано из оригинала 25. 03. 2014. г. Приступљено 17. 3. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]