Пређи на садржај

Сото (народ)

С Википедије, слободне енциклопедије
Басуто ратник око 1880. године.
Народна ношња народа Сото.

Сото или, историјски, Басуто (енгл. Sotho, Basuto), Банту етничка група која живи у јужној Африци и говори сото језиком. Насељавају независну краљевину Лесото (раније Басутоленд) и североисточне области Јужноафричке Републике.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Најстарији становници јужне Африке били су ловци-сакупљачи Хаоазани и Бушмани. У 9. веку доселила су се Банту племена номадских сточара, међу којима и Сото, који су потиснули Бушмане на југ. Као номадски, пастирски народ, Сото су се поделили на Северне и Јужне, који говоре сродним, али различитим језицима. Јужни Сото населили су око 1822. област на врху планина Дракенсберг (данашњи Лесото) бежећи од инвазије Зулуа. Мошоеншое I (око 1786–1870) ујединио је планинске поглавице и владао њима као краљ.Од краја 1830-их његови краљевину су са запада угрожавали Бури, што је довело до низа ратова. Народ Сото европски колонисти називали су Басуто, а њихову земљу - Басутоленд. Басуто-и су дуго ратовали са Бурима из Слободне Државе Орање, па је Мошоеншое затражио је заштиту Британаца (1868), који су прогласили Басутоленд својим протекторатом. Године 1871. протекторат је припојен Капској колонији, и део народа безуспешно се побунио против колонијалне управе 1879. Колонијалне власти покушале су да разоружају становништво, што је изазвало устанак у Басутоленду познат као Рат за пушке (1880-1881). Неуспех колонијалних власти да угуше устанак довео је до компромиса и Басутоленд је 1884. поново постао протекторат британске владе. Као Бечуаленд и Свазиленд, земља је одбила да се прикључи Јужноафричкој Унији (1910) и остала је британска колонија. Басутоленд је стекао независност 4. октобра 1966. и променио назив у Лесото.[1][2]

Демографија

[уреди | уреди извор]
Распрострањеност језика сото у Јужноафричкој Републици (2011).

Преко 5 милиона Сотоа живи у Јужноафричкој републици, а преко 2 милиона у краљевини Лесото. Главна религија је католичанство, са великом протестантском мањином.[1]

Северни сото и јужни сото су службени језици у Јужноафричкој републици, а јужни сото је службени језик у Лесотоу.[1]

Економија

[уреди | уреди извор]

Већина народа живи ипод границе сиромаштва. Сточарство је готово једина привредна грана, а велики број људи ради у рудницима у Јужноафричкој републици.[1]

  1. ^ а б в г д Ларус 2005, стр. 744.
  2. ^ Лабанд 2009, стр. 12.

Литература

[уреди | уреди извор]