Пређи на садржај

Хлоховец

Координате: 48° 26′ 00″ С; 17° 48′ 12″ И / 48.433333° С; 17.803333° И / 48.433333; 17.803333
С Википедије, слободне енциклопедије
Хлоховец
Hlohovec

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словачка
КрајТрнавски
ОкругХлоховец
РегијаДоње Поважје
Становништво
Становништво
 — 202319.774[1]
 — густина309,77[2] ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 26′ 00″ С; 17° 48′ 12″ И / 48.433333° С; 17.803333° И / 48.433333; 17.803333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина146 m
Површина64,19[3] km2
Хлоховец на карти Словачке
Хлоховец
Хлоховец
Хлоховец на карти Словачке
Остали подаци
ГрадоначелникIvan Baranovič
Поштански број920 01
Позивни број+421-33
Регистарска ознакаHC
Веб-сајт
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима}

Хлоговец (слч. Hlohovec, мађ. Galgóc) град је на југозападу Словачке у Трнавском крају на обали реке Вах. Глоговец има 20.274 становника.

Хлоговец се налази између градова Трнава и Нитра у близини бање Пијешћани.

Историја

[уреди | уреди извор]

Први писани докази о постојању овог места су из 1113, када је у тзв. Другој Зоборској повељи поменут град Галгоц. Статус града је добио 1362. Османска војска је 1663. освојила град и као ејалет Холок, припојила га санџаку Ујвар (Нове Замке). Аустријска војска је повратила град 1685.

Ранији називи за Хлоговец су били на немачком Фрајштад (Freistadt), Фраштак (Frašták) на словачком и Галгоц (Galgóc) на мађарском. Глоговец се често назива и град ружа (mesto ruží)

Хлоговец је данас регионални центар познат по фармацеутској индустрији. Садашњи градоначелник града је Јан Длхополчек.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]

Главна знаменитост града је замак изграђен у барокном стилу 1720. Изграђен је на месту претходне словенске насеобине и средњовековног утврђења. У оквиру замка налази се Ампир позориште основано 1802. у ком је наступао и Лудвиг ван Бетовен на шта подсећа биста постављена испред зграде позоришта, школа јахања основана у 18. веку и барокни баштенски павиљон.

На тргу светог Михаила налази се катедрала изграђена у готском стилу са богато украшеном портом. Поред ње се налази капела свете Ане из 18. века. На северном ободу градског језгра налази се франњевачка црква и манастир саграђени 1492. Део манастирског имања данас заузима Музеј народне историје и географије.

Парк око замка са језером и француским терасама је веома посећен између осталог због великог броја ретких врста дрвета посебно горског јавора Acer pseudoplatanus.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2021. у граду је живело 20.556 становника. Од тога 92,21% су били Словаци, 0,12% Роми и 0,38% Чеси. Католици су чинили 60,69% становништва, атеисти 26,07% и 2,18% Лутеранци.[4]

Градови побратими

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7101rr_obc: AREAS_SK.
  2. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK.
  3. ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28.  Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK, om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter).
  4. ^ „Obyvatelia - Základné výsledky”. Статистички завод Републике Словачке. Приступљено 06. 03. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]