Пређи на садржај

Црногорски одбор за народно уједињење

С Википедије, слободне енциклопедије
Андрија Радовић (1872–1947)

Црногорски одбор за народно уједињење (ЦОНУ) је био политичко тијело, основано 1917. године, које се залагало за уједињење Краљевине Црне Горе са Краљевином Србијом и другим јужнословенским областима, које су у то вријеме биле под аустроугарском влашћу. Када је почетком 1916. године Аустроугарска окупирала Црну Гору, дио црногорских политичких првака је успио емигрирати у савезничке земље, гдје су многи од њих развили политичку акцију у прилог уједињења Црне Горе и Србије. По угледу на раније основани Југословенски одбор, у Паризу је почетком 1917. године основан посебан Црногорски одбор за народно уједињење, на челу са Андријом Радовићем, бившим предсједником црногорске владе. Одбор је почео оснивати пододборе у разним мјестима и земљама, у којима је било Црногораца, а покренуо је и недјељни лист Уједињење, који је заступао идеју о народном и државном уједињењу, осуђујући у исто вријеме тадашњу политику краља Николе и његове емигрантске владе. Лист Уједињење излазио је у прво вријеме у Женеви, затим је пренијет у Париз, гдје је излазио до завршетка рата. Након историјских одлука Подгоричке скупштине о уједињењу, које су донијете у новембру 1918. године, челници Црногорског одбора за народно уједињење су се укључили у њихово спровођење, а лист Уједињење је крајем 1918. године престао излазити.[1][2][3]

Предсједник и чланови

[уреди | уреди извор]

Предсједник: Андрија Радовић, пређашњи министар председник и министар спољних послова и пређашњи члан државног савјета.

Чланови:

  • Перо Вучковић, пређашњи министар просвјете и црквених послова и пређашњи ректор богословско-учитељске школе.
  • Јанко Спасојевић, народни посланик, пређашњи министар правде и пређашњи члан великог суда.
  • Данило Гатало, инспектор министарства војног и главни интендант црногорске војске и пређашњи министар војни.
  • Милош Ивановић, члан обласног суда.[4]

Перо Вучковић се није слагао са оштрином писања листа Уједињење о краљу Николи, па је почетком јуна 1917. године изашао из Одбора. У јулу исте године именовани су нови чланови Одбора: Лука Пиштељић, свршени правник и публициста у Петрограду, Јован Ђурашковић, чиновник и бивши народни посланик, и Ристо Јојић, професор. Сви су чланови Одбора били црногорски држављани.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Rakočević 1983, стр. 47-58.
  2. ^ Ракочевић 1988, стр. 129-161. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFРакочевић1988 (help)
  3. ^ Ракочевић 1988, стр. 181-190. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFРакочевић1988 (help)
  4. ^ Уједињење (02.04.1917), год. I, бр. 1

Литература

[уреди | уреди извор]