Россия тиллари
Россия Федерацияси тиллари Россия ҳудудида со'злашадиган тиллардир. Улар 14 тил оиласига мансуб - ҳинд-эвропа, олтой, урал, юкагир-чуван, картвел, абхаз-адиге, нах-дог'истон, хитой-тибет, семит, эскимо-алеут, чукотка-камчатка, енисей, австроасиа, айну; нивх тили изоляция қилинган. Россия аҳолисининг аксарияти то'ртта тил оиласининг тилларида со'злашади: ҳинд-эвропа (89%), олтой (7%), кавказ (2%) ва урал (2%) .
Матн корпуси
[edit | edit source]Ишда [1] 1-жадвалда қидирув тизимлари билан жиҳозланган о'з корпусига эга 32 та рус тили келтирилган. Улардан бешта тил учун матн ресурслари Cреативе Cоммонс очиқ лицензияси остида мавжуд, 22 тил учун лицензия нома'лум [1].
Бир миллиондан ортиқ токенларни о'з ичига олган энг йирик корпорациялар: Авар (2,3 миллион), Адиге (7,8 миллион), Бошқирд (20,6 миллион), Бурят (2,2 миллион), Чуваш (1,1 миллион), Эрзя (3,1 миллион), Коми- Зирян (54 миллион), осетин (12 миллион), татар (180 миллион), Удмурт (7 миллион), Йиддиш (4,9 миллион). Ушбу йирик корпуслардан фақат Эрзя корпуси лицензияга эга эканлиги ма'лум (CC БЙ 4.0), бошқа корпорацияларнинг лицензияси нома'лум [1].
Она тилида со'злашувчилар сони
[edit | edit source]Қуйидаги ро'йхатда ҳар бир тилдан кейин Россияда со'злашувчилар сони ко'рсатилган: ёки 2010-йилги аҳолини ро'йхатга олиш ма'лумотларига ко'ра ёки (агар аҳолини ро'йхатга олиш ма'лумотлари ишончсиз деб ҳисобланса) тилшуносларнинг ҳисоб-китобларига ко'ра (2002). Иккинчи ҳолда, улар олдига тилда белгиси (~) қо'йилади.
Ҳинд-европа оиласи
[edit | edit source]Ҳинд-эвропа тилларидан Россияда славян, эрон, герман, арман, юнон, ҳинд-арян, романтизм, болтиқ ва албан тиллари мавжуд. Жами: 40 та тирик тил ва 1 та китоб.
- Славян филиали
- Рус тили 137 494 893
- Беларус тили 173 980
- Болгар тили 22 906
- Полша тили 67 446
- Рус тили 225
- Серб-хорват 11 043
- Словак 1445
- Украина тили 1 129 838
- Черков славянчаси (китоб тили, ог'заки тил сифатида ишлатилмайди)
- Чех тили 13 074
- Албания филиали
- Албан 1209
- Арман филиали 660 935
- Шарқий арман тили ~ 600 000
- Астрахан диалекти ~ 1000
- Г'арбий арман тили ~ 240 000
- Ҳамшен диалекти ~ 200 000
- Дон диалекти ~ 40 000
- Шарқий арман тили ~ 600 000
- Болтиқбо'йи филиали
- Латвия тили 22 079
- Литва тили 31 295
- Герман филиали
- Юнон филиали 42 518
- Понтик (юнонча) ~ 40 000
- Замонавий юнон (адабий) ?
- Эрон филиали
- Осетин 451 431
- Шуг'ний тили 34
- Рушан тили 441 (2002)
- Пушту (Афғонистон) 4649
- Талиш тили 3402
- Форс тили 13 073
- Тожик тили 141 938
- 2012 йил
- Курд (Курманжи) 34699
- Балучи тили 26
- Ҳинд-Арян филиали
- Рим филиали
- Румин тили 21 201
- Молдова тили 96 061
- Португал 11 207
- Франсуз 616 394
- Италия 83 202
- Испан 152 147
Ҳаволалар
[edit | edit source]- Россия Фанлар академиясининг Тиллар институти веб-сайтида Россия тиллари (Ю. Б. Коряков, Т. иштирокида. Б. Агрант, М. ЛЕКИН. Горячева А. ДА. Дйбо, О. ЛЕКИН. Казакевич А. ЛЕКИН. Кибрика, О. ДА. Ханина ва А. Б. Шлуинский)