Đurđina's Reviews > U kasno ljeto

Okupana suncem, nakićena belom radom, opevana vapajima, natopljena krvlju, pomešana s prašinom i kamenčićima, devojčica bele kose, koja je zakoračila u život, u svet gde treba tek da ga otkrije, da živi, oseti, voli…svaki zvuk čujem, svaki miris onjušim, svaki dodir osetim…zarez bukti, tačka se rasplinjuje…takav je ovaj roman, tako Magdalena piše o Ivani Širić koja je ubijena pre trideset godina…svirepost i besmisao ne treba nikada da se zaborave, da se ne ponove i da se duši podari besmrtnost kroz reči, priču, da se ožive oni koje volimo iako nisu pored nas, al su zato svuda oko nas, jer tome i umetnost i služi- da se od mrtvog napravi živo, da se izazove ono osećanje koje tinja samo nema gde, i da nas vrate na neka zaboravljena mesta i istisnu potisnuta sećanja…

Kada se o tužnom događaju piše na poetičan način u kom se otkrivaju reči satkane od bakarnih boja i zlatnih nijansi, kada stvarate sliku u glavi u kojoj patike stoje naslonjene na zid hodnika na kojima se stvara paukova mreža i pada prašina, i kada upijate tinjajuću bol njene porodice, dobijate nešto što vas slomi na sitne delove, a svaki deo čini žrtvu koju Ivana čini večnom…

Ovu knjigu smo čitali u okviru zajedničkog čitanja putem otvorenog posta (bacite pogled o čemu smo to sve lepom diskutovali), i svi smo bili očarani sinestezijom i knjigu osetili svim čulima. Teško je pisati o ovom delu a ne rasplinuti se, ne rasplakati i ostati objektivan…zato se iskreno nadam da ćete čitati ovaj biser