Idi na sadržaj

Peti kongres KPJ

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Titov govor na Petom kongresu KPJ
Delegati glasaju za davanje podrške rukovodstvu KPJ

Peti kongres Komunističke partije Jugoslavije (makedonski: Петтиот конгрес на Комунистичката партија на Југославија; slovenski: Peti kongres Komunistične partije Jugoslavije) održan je 21. do 28. juli 1948. godine u zgradi Doma garde u Topčideru, u Beogradu.

Organizacija

[uredi | uredi izvor]

Kongresu je prisustvovalo 2.344 delegata od ukupno 468.175 članova KPJ. Ovaj Kongres bio je prvi kongres jugoslovenskih komunista održan poslije Drugog svjetskog rata i preuzimanja vlasti, ali i prvi veći skup jugoslovenskih komunista poslije Pete zemaljska konferencije, održane oktobra 1940. godine. Iako je od prethodnog, Četvrtog kongresa održanog novembra 1928, prošlo 20, a od Pete zemaljske konferencije 8 godina, glavni razlog sazivanja Kongresa bila je Rezolucija Informbiroa, donijeta 28. juna 1948. u Bukureštu.

Rad kongresa

[uredi | uredi izvor]

Glavna tema kongresa bila je Rezolucija Informbiroa i podrška jugoslovenskog rukovodstva u otporu Informbirou. Najširi publicitet Kongresu je dat direktnim radio prijenosom i opširnim izveštajima štampe. Referate na Kongresu su podnijeli Josip Broz, Aleksandar Ranković, Milovan Đilas, Edvard Kardelj, Boris Kidrič, Moša Pijade i Blagoje Nešković. Kongres je dao političku podršku CK KPJ u odbrani nezavisnosti Jugoslavije. Odluka je donesena jednoglasno i time je potvrđeno jedinstvo Partije. Na Kongresu je usvojena i Rezolucija o odnosu KPJ prema Informbirou, u kojoj je konstatovano da su odluke Informbiroa netačne i nepravedne, ali je naglašeno da CK KPJ treba da učini sve da se sukob prevaziđe. Na kraju Kongresa je izaben novi Centralni komitet, od 63 člana, i novi Politbiro, od 9 članova. Za generalnog sekretara KPJ ponovo je izabran Josip Broz Tito.

Članovi CK KPJ

[uredi | uredi izvor]

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Pregled Istorije Saveza komunista Jugoslavije. "Institut za izučavanje radničkog pokreta", Beograd 1963. godina.
  • Hronologija Radničkog pokreta i SKJ 1919-1979. "Institut za savremenu istoriju" Beograd i "Narodna knjiga", Beograd, 1980. godina.
  • Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Istraživački centar "Komunist" Beograd, "Narodna knjiga", Beograd i "Rad" Beograd, 1985. godina.
  • Dimić, Ljubodrag (2001). Istorija srpske državnosti. 3. Novi Sad: Ogranak SANU. CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link) CS1 održavanje: ref=harv (link)

Reference

[uredi | uredi izvor]

Vanjski linkovi

[uredi | uredi izvor]