Пређи на садржај

Лопардинце

Координате: 42° 29′ 25″ С; 21° 46′ 09″ И / 42.490333° С; 21.769166° И / 42.490333; 21.769166
С Википедије, слободне енциклопедије
Лопардинце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаБујановац
Становништво
 — 2022.691
Географске карактеристике
Координате42° 29′ 25″ С; 21° 46′ 09″ И / 42.490333° С; 21.769166° И / 42.490333; 21.769166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина423 m
Лопардинце на карти Србије
Лопардинце
Лопардинце
Лопардинце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаBU

Лопардинце је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2022. био је 691 становник.

Овде се налази Манастир Светог архангела Гаврила у Лопардинцу.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Лопардинце живи 617 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,1 година (36,6 код мушкараца и 37,5 код жена). У насељу има 204 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,04.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 817
1953. 910
1961. 943
1971. 937
1981. 824
1991. 797 797
2002. 825 825
2022. 691
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
817 99,03%
Албанци
  
2 0,24%
непознато
  
6 0,72%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Порекло становништва

[уреди | уреди извор]

Подаци датирају из 1963. г.[4]

Лопардинце је старо српско село. То се види из једног историјског извора у коме је насеље означено као Лапрдинци. Њега је 1380. г. Костантин Дејановић приложио Хилендару.

Родови су:

  • Гарци (8 к., Ђурђиц), дошли из целишта Скок. Могућно је да су староседеоци.
  • Џелеповци (24 к., Ђурђиц), и ови су стари род. Дошли су са селишта Скок. Једна грана позната је под презименом Попчини. Могућно је да су староседеоци.
  • Доганџици (10 к., Ђурђиц), стари сеоски род. Можда су староседеоци. Дошли су са селишта Скок. Доганџици били су до 1842. г. повлашћени у плаћању данка и давању десетка јер су били "соколари“.
  • Масинци (10 к), Белинци (6 к), Кушинци (3 к) и Лештарци (3 к), славе Ђурђиц. Раније су били један род (били на један огањ). Сматрају се као староседеоци.
  • Рајковци (35 к., Св. Никола), досељени са Косова. Овде су дошли после горњих родова.
  • Џолци (6 к., Св. Арханђео), дошли око 1870. г. из околине Гњилана.
  • Мучини (6 к., Св. Арханђео), дошли за време Турака из суседног Вртогоша. Тамо припадали роду Мутавџинци, чије је даље порекло непознато.
  • Стаменковићи (1 к., Св. Никола), дошао дед данашњих становника из Турје. Тамо били староседеоци.
  • Цигани. Зека (1 к), дошао је 1959. г. из Муховца. Овде је ковач. Раније су покушавали да се населе у Лопардинце и неки други Цигани али су их сељаци спречавали: ноћу им палили колибе.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ (др. Јован Ф. Трифуноски: Врањска Котлина

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]