Пређи на садржај

Перник

Координате: 42° 36′ 12″ С; 23° 02′ 00″ И / 42.60345° С; 23.03335° И / 42.60345; 23.03335
С Википедије, слободне енциклопедије
Перник
буг. Перник
Панорама града Перника
Застава
Застава
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластПерничка област
Становништво
Становништво
 — 91.883
Географске карактеристике
Координате42° 36′ 12″ С; 23° 02′ 00″ И / 42.60345° С; 23.03335° И / 42.60345; 23.03335
Перник на карти Бугарске
Перник
Перник
Перник на карти Бугарске
Остали подаци
ГрадоначелникРосица Јанакијева
Поштански број2300
Позивни број076

Перник је општина и град у Бугарској, у западном делу земље. Град је и седиште истоимене Перничке области.

Перничка област је рударска регија са највећим рударским резервама у Бугарској. Због тога је Перник средиште рударске индустрије у Бугарској.

Порекло назива

[уреди | уреди извор]

Назив „Перник“ везује се за старословенског бога Перуна.

Географија

[уреди | уреди извор]
Остаци средњовековног утврђења Кракра код Перника
Рударска управа (саграђена 1929–1932)
Палата културе (саграђена 1953—1957)

Град Перник се налази 30 km југозападно од Софије и то је престоници најближи значајанији град у држави.

Перник се сместио у долини горњег тока реке Струме, на старом средњовековном трговачком путу СофијаСолун. (данас магистрала Е79). Град окружују планине Витоша, Вискјар и Голо брдо. И поред тога што је град у долини, он је на знатној надморској висини од 710 m, па је то је највиши већи град у Бугарској.

Клима у граду је оштра варијанта континенталне због знатне надморске висине града.

На подручју општине Перник се налази и део националног парка „Витоша“ (буг: Народен парк „Витоша") од чијих 26577 хектара се на општинским атару налазе 9988 хектара. 5 km јужно од града налази се резерват Острица са највећим врхом на (1.146 m н. в. на планини Голо Брдо (буг: Голо бърдо).

Историја

[уреди | уреди извор]

Околина града Перника била је насељена још у римско време. Ту је био римски град "Aelea".[1] Прво насеље на месту Перника било је средњовековно насеље и утврда Кракра.

Кракра је у време цара Самуила био његов војвода[2] - заштитник тог града.[3] Одбранио је град два пута херојски се борећи: 1002. и 1016. године. Утврђени град Перник по планином Витошом је бранио прелаз из Поморавља и Подунавља у маричку и струмичку долину. Византијски цар Василије опседао је 1016. године безуспешно град 88 дана, па се повукао.[4]

Стефан Немања је пре 1192. године освојио и порушио до темеља тврђаву Перник, близи Средеца (Софије).[5]

У 14. веку град Кракра пада под власт Османлија и губи значај. По ослобађању овог краја од Османлија 1878. године Перник је био мало село. Међутим, откриће рудног богатства на уласку у 20. век довело до најглог раста насеља. Године 1929. Перник званично постаје град, а 1958. обласно средиште. У периоду између 1934. и 1946. године становништво се ту увећало за 80%, што је највиши раст у целој Бугарској.[6]

Црква Св. Јована у Пернику има дрвени иконостас и владичански сто, који је резао мајстор дрворезбар Мијак, Нестор Алексијевић Мирчески.[7]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија
1934.1946.1956.1965.1975.1985.1992.2001.2011.
21.26934.98163.48281.52687.40894.15590.54985.99180.191

По проценама из 2007. године град Перник имао 83.869 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су [махом Роми. Претежна вероисповест становништва је православна.

Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Ово је много драматичније него код других градова сличне величине због стангације рударства, које је веома битно за град. Оживљавање привреде и близина Софије требало би зауставити негативни демографски тренд.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Перничка област је рударска регија са највећим рударским резервама угља у Бугарској. Због тога је Перник средиште рударске и енергетске индустрије у Бугарској.

Образовање

[уреди | уреди извор]

На подручју општине Перник има 20 основних школа, 9 средњих школа и 6 гимназија.

Општина Перник

[уреди | уреди извор]

Општина Перник има 2 града и 22 села.

Градови су:

Велика села су:

  • Дивотино
  • Драгичево
  • Студена

Средња по величини села су:

  • Кладница
  • Љулин (буг: Люлин)
  • Мешћица
  • Рударци
  • Јарџиловци (буг: Ярджиловци)

Мала села су:

  • Богданов дол
  • Боснек
  • Витановци
  • Големо Бучино
  • Кралев дол, Росник
  • Черна гора

Најмања села су:

  • Вискјар (буг: Вискяр)
  • Зидарци
  • Лесковец
  • Планиница
  • Радуј (буг: Радуй)
  • Селишћен дол (буг: Селищен дол)
  • Чујпетлово (буг: Чуйпетлово)

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Отаџбина", Београд 1881. године
  2. ^ Милован Ристић: "Струмица", Београд 1925.
  3. ^ Јован Рајић: "Историја разних народов најпаче Болгаров, Хорватов и Сербов", Беч 1794.
  4. ^ "Српски летописи", Будим 1860.
  5. ^ Мајков: "Историја српског народа", превод, Београд 1876. године
  6. ^ "Гласник српског географског друштва", Београд 1947.
  7. ^ "Гласник етнографског музеја", Београд 2001.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]