Пређи на садржај

Полуотворен предњи нелабијализован самогласник

С Википедије, слободне енциклопедије
Самогласници
Види још: ИПА, Сугласници
Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.

Полуотворен предњи нелабијализован самогласник је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је <ɛ>, и одговарајући X-SAMPA симбол је E.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]
Језик Реч ИПА Значење Напомене
Албански tre [tɾɛ] 'три'
Кинески кантонски [] грешка: {{lang}}: непрепозната ознака језика: zh-yue-Hani (помоћ)/[se4] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) [sɛː˩] 'змија' Види стандардни кантонски
мандарински [] грешка: {{lang}}: непрепозната ознака језика: zh-cmn-Hani (помоћ)/[xie2] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) [ɕjɛ] 'нагибљено' Види стандардни мандарински
Каталонски[1] sec [sɛk] 'суво' Види каталонску фонологију
Чешки Amerika [amɛrɪka] 'Америка' Види чешку фонологију
Холандски bed [bɛt] 'кревет' Види холандску фонологију
Енглески општи амерички bed [bɛd] 'кревет' Види енглеску фонологију
ново зеландски fat [fɛ̝t] 'маст/дебљина'
Фарски elska [ɛlska] 'љубав'
Француски[2] bête [bɛt] 'животиња' Види француску фонологију
Грузијски[3] გედი [ɡɛdi] 'лабуд'
Њемачки Bett [bɛt] 'кревет' Види немачку фонологију
Мађарски nem [nɛm] 'не' Види мађарску фонологију
Исландски ég [jɛɣ] 'ја'
Италијански[4] bene [ˈbɛːne] 'добро' Види италијанску фонологију
Кабардијански Iэ [ʔɛ] 'казати'
Нгве Њоагви дијалект [lɛ̀rɛ́] 'око'
Норвешки nett [nɛt] 'мрежа' Види норвешку фонологију
Пољски[5] ten О овој звучној датотеци [tɛn]  'овај' Види пољску фонологију
Португалски[6] café [kɐˈfɛ] 'кафа' Види португалску фонологију
Руски[7] это [ˈɛtə] 'ово' Види руску фонологију
Шкотски гелски aig [ɛk] 'код'
Српски mleko/млеко [mlɛko] 'млеко'
Сери me [mɛ] 'ти'
Шведски ät [ɛːt] 'једи' (императив) Види шведску фонологију
Вијетнамски e [ɛ] 'бојати се' Види вијетнамску фонологију
Јоруба sẹ̀ [ɛ̄sɛ] 'нога/стопало'
  1. ^ (језик: енглески) Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan”, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 54, doi:10.1017/S0025100300004618 
  2. ^ (језик: енглески) Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „French”, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73, doi:10.1017/S0025100300004874 
  3. ^ (језик: енглески) Shosted, Ryan K.; Chikovani, Vakhtang (2006), „Standard Georgian”, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 261—262, doi:10.1017/S0025100306002659 
  4. ^ (језик: енглески) Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian”, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 119, doi:10.1017/S0025100304001628 
  5. ^ (језик: енглески)Jassem, Wiktor (2003), „Polish”, Journal of the International Phonetic Association, 33 (1): 105, doi:10.1017/S0025100303001191 }
  6. ^ (језик: енглески) Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „European Portuguese”, Journal of the International Phonetic Association, 25 (2): 91, doi:10.1017/S0025100300005223 
  7. ^ (језик: енглески)Jones, Daniel; Ward, Dennis (1969), The Phonetics of Russian, Cambridge University Press, стр. 41