Свети преподобни Спиридон и Никодин
| Свети преподобни Спиридон и Никодин | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | XII век |
| Датум смрти | 1148. |
| Место смрти | Киево-Печерская лавра, Киев, Киевское княжество, |
| Световни подаци | |
| Празник | 31 октобар |
Свети преподобни Спиридон и Никодин Просфорник, или Спиридон и Никодин Печерски су монаси и просфорници у Кијево-печерског манастира и преподобни светитељи Руске православне цркве 12. века[1].
Биографија
[уреди | уреди извор]О Спиридоновом детињству и световном животу практично нема сачуваних података, а остали биографски подаци о њему су веома оскудни и фрагментарни; зна се само да је по рођењу био сељак и да је дошао у Кијево-печерски манастир под игуманом Пименом (1132-1141), који је био одређен да заједно са монахом Никодимом пече просфору[2].
Стигавши у манастир потпуно неписмен, Спиридон Печерски убрзо је, иако више није био млад, научио да чита богослужбене књиге и, према „Енциклопедијском речнику Броцкхауса и Ефрона“, знао је „цео псалтир напамет“ .
Према житију, једног дана се кров Спиридонове ћелије запалио од варнице из пећи. Затим је огртач покрио пећ и, завезавши рукаве кошуље, отрчао по воду и позвао манастирску братију да помогну у гашењу пожара. Сабравши се, монаси видеше чудо: мантија којом је Спиридон покрио пећ није дотакнута огњем, а вода није истицала из косе ризе, захваљујући чему је ватра брзо уклоњена.
Спиридон Просфорник је умро 1148. године. Његове мошти почивају у Антонијевој пећини Кијевопечерске лавре.
Спомен светитеља празнује се 31. октобра. Предање о монасима Спиридону и Никодиму Печерским стављено је у друго писмо монаха Поликарпа архимандриту Печерском Акиндину[3].
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Свети преподобни Спиридон и Никодин”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-08-11.
- ^ Fedotova, М. А. (2020), «Я напрасно искал Василия Блаженного в Четьих Минеях...»: А. С. Пушкин и «Книга житий святых» Димитрия Ростовского, Издательство «Пушкинский Дом», стр. 9—21, ISBN 978-5-91476-118-6, Приступљено 2024-08-11
- ^ Плетнева, А.А. (2023-02-15). „РУССКИЕ СВЯТЫЕ НА НАРОДНОЙ ГРАВЮРЕ: ТЕКСТЫ И ИХ ПРОИСХОЖДЕНИЕ (ЧАСТЬ 1)”. Proceedings of the V.V. Vinogradov Russian Language Institute (1): 260—287. ISSN 2311-150X. doi:10.31912/pvrli-2023.1.13.