Пређи на садржај

Dinamin

С Википедије, слободне енциклопедије
Dinamin GTPaza
Identifikatori
EC broj3.6.5.5
Baze podataka
IntEnzIntEnz pregled
BRENDABRENDA pristup
ExPASyNiceZyme pregled
KEGGKEGG pristup
MetaCycmetabolički put
PRIAMprofil
Strukture PBPRCSB PDB PDBe PDBj PDBsum
Dinamin N
Struktura beznukleotidnog miozinskog motornog domena II iz Dictyostelium discoideum spojena sa GTPaznim domenom dinamina 1 iz Rattus norvegicus
Identifikatori
SimbolDynamin_N
PfamPF00350
Pfam klanCL0023
InterProIPR001401
PROSITEPDOC00362
Centralni region dinamina
Struktura beznukleotidnog miozinskog motornog domena II iz Dictyostelium discoideum spojena sa GTPaznim domenom dinamina 1 iz Rattus norvegicus
Identifikatori
SimbolDynamin_M
PfamPF01031
InterProIPR000375

Dinamin je GTPaza odgovorna za endocitozu u eukariotskim ćelijama. Dinamini prvenstveno učestvuju u odvajanju novoformiranih vezikula od membrane jednog ćelijskog kompartmana, i njihovom usmeravanju i spajanju sa drugim kompartmanom. Oni posreduju endocitozu sa ćelijske površine (posebno internalizaciju kaveola), kao i sa Goldžijevog aprata.[1][2][3] Dinamin učestvuje i nizu procesa deobe organela,[4] citokineze i u pružanju otpora mikrobnim patogenim.

Dinamin pripada dinaminskoj superfamiliji koja obuhvata klasične dinamine, dinaminu slične proteine, Mx proteine, OPA, mitofuzine, i GBP proteine.

Dinamin je enzim sa 96 kDa. On je privi put izolovan tokom pokušaja da se izoluju motori bazirani na mikrotubulama iz goveđeg mozga. Dinamin je intenzivno proučavan u kontekstu pupljenja klatrinom pokrivenih vezikula sa ćelijske membrane.[3][5]

  1. ^ Henley, J.R., Cao, H., McNicven, M.A. (1999). “Participation of dynamin in the biogenesis of cytoplasmic vesicles”. The FASEB Journal, 13, S243-S247.
  2. ^ Hinshaw, J. “Dynamin overview: The Role of Dynamin in Membrane Fission”. Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2011) National institute of diabetes & digestive & kidney diseases, Laboratory of cell biochemistry and biology. accessed 021806.
  3. ^ а б Urrutia R.; Henley J.R.; Cook T.; McNiven M.A. (1997). „The dynamins: Redundant or distinct functions for an expanding family of related GTPases?”. Proc. Natl Acad. Sci. USA. 94 (2): 377—384. doi:10.1073/pnas.94.2.377. 
  4. ^ Thoms S, Erdmann R (2005). „Dynamin-related proteins and Pex11 proteins in peroxisome division and proliferation.”. FEBS J. 272 (20): 5169—81. PMID 16218949. doi:10.1111/j.1742-4658.2005.04939.x. 
  5. ^ McMahon. (2004). “Researching Endocytic Mechanisms: Dynamin:. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2012) Accompaniment of Nature Reviews on Molecular Cell Biology, 5, 133-147.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
  • Dynamins на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)