Пређи на садржај

Umespiron

С Википедије, слободне енциклопедије
Umespiron
IUPAC ime
3-butil-7-[4-[4-(2-metoksifenil)piperazin-1-il]butil]-9,9-dimetil-3,7-diazabiciklo[3.3.1]nonan-2,4,6,8-tetron
Klinički podaci
Način primeneoralno
Pravni status
Pravni status
  • nije kontrolisan
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacijeNepoznato ali efekti traju znatno duže od drugih azapirona, do 23 nakon jedne doze u ljudskim kliničkim studijama.[1]
Identifikatori
CAS broj107736-98-1 ДаY
ATC kodnone
PubChemCID 65902
ChemSpider59311
UNIIFG0A3VRL5K ДаY
Hemijski podaci
FormulaC28H40N4O5
Molarna masa512,64 g/mol
  • O=C1N(C(=O)C2C(=O)N(C(=O)C1C2(C)C)CCCCN4CCN(c3ccccc3OC)CC4)CCCC

Umespiron (KC-9172) je lek iz azapironske klase koji poseduje anksiolitičke i antipsihotičke osobine.[2][3][4][5] On je parcijalni agonist 5-HT1A receptora (Ki = 15 nM), D2 receptora (Ki = 23 nM), i antagonist α1-adrenoceptora (Ki = 14 nM). On isto tako ima slab afinitet za sigma receptor (Ki = 558 nM).[2][6][7] Za razliku od drugih anksiolitika i antipsihotika, umespiron proizvodi minimalnu sedaciju, kognitivni deficit, katalepsiju, i ekstrapiramidalne simptome.[1][5][6]

  1. ^ а б Holland RL, Wesnes K, Dietrich B (1994). „Single dose human pharmacology of umespirone”. European Journal of Clinical Pharmacology. 46 (5): 461—8. PMID 7957544. 
  2. ^ а б Barnes NM; Costall B; Domeney AM; et al. (1991). „The effects of umespirone as a potential anxiolytic and antipsychotic agent”. Pharmacology, Biochemistry, and Behavior. 40 (1): 89—96. PMID 1685786. doi:10.1016/0091-3057(91)90326-W. 
  3. ^ Ruhland M, Krähling H, Fuchs A, Schön U (1988). „KC 9172 (free base of KC 7218)--an antipsychotic/anxiolytic compound. I. Antipsychotic and anxiolytic activity in comparison with chlorpromazine, clozapine, diazepam and buspirone”. Pharmacopsychiatry. 21 (6): 396—8. PMID 2907649. doi:10.1055/s-2007-1017024. 
  4. ^ Krähling H, Fuchs A, Ruhland M, Schön U, Mol F, Tulp M (1988). „KC 9172 (free base of KC 7218)--an antipsychotic/anxiolytic compound. II. Discrimination from typical neuroleptics and benzodiazepine-like minor tranquilizers”. Pharmacopsychiatry. 21 (6): 399—401. PMID 2907650. doi:10.1055/s-2007-1017025. 
  5. ^ а б Schmidt WJ, Krähling H, Ruhland M (1991). „Antagonism of AP-5-induced sniffing stereotypy links umespirone to atypical antipsychotics”. Life Sciences. 48 (6): 499—505. PMID 1671523. doi:10.1016/0024-3205(91)90464-M. 
  6. ^ а б Ahlenius S, Wijkström A (1992). „Mixed agonist-antagonist properties of umespirone at neostriatal dopamine receptors in relation to its behavioral effects in the rat”. European Journal of Pharmacology. 222 (1): 69—74. PMID 1361441. doi:10.1016/0014-2999(92)90464-F. 
  7. ^ Itzhak Y, Ruhland M, Krähling H (1990). „Binding of umespirone to the sigma receptor: evidence for multiple affinity states”. Neuropharmacology. 29 (2): 181—4. PMID 1970425. doi:10.1016/0028-3908(90)90058-Y. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]